Turizam cveta na kraju misterioznog crnogorskog auto-puta

Na kraju prve deonice crnogorskog auto-puta, ispod planine Bjelasice, godinu dana nakon otvaranja turizam je u procvatu, a stanovi se prodaju po cenama sličnim onim u glavnim gradovima regiona. Crnogorci su verovatno postavili rekord na Balkanu po najskupljem izgrađenom kilometru auto-puta - 20 miliona po kilometru. A na početku izgradnje finansijski podaci su bili proglašeni tajnom. 

Negde na samom početku izgradnje prve deonice auto-puta kroz Crnu Goru (od mesta Smokovac kod Podgorice do Mateševa kod Kolašina), duge 41 kilometar, u jednoj raspravi u parlamentu rodila se krilatica da najveći infrastrukturni projekat u njenoj istoriji (teza vlasti) zapravo vodi "iz ničega u ništa" (doskočica opozicije). I brzo je postala viralna. U to vreme - s razlogom.  

Iz informativne izmaglice koja je prekrivala veći deo poslova oko njegove izgradnje, izronilo je u to vreme nekoliko činjenica koje su simpatičnoj dosetki davale za pravo.  

Prvo, ispostavilo se, između ostalog, da glavnim projektom vrednim preko 800 miliona evra nije obuhvaćena izgradnja prilazne petlje nadomak Podgorice. Dakle, početak puta je bio na livadi, i drugo, završetak prve deonice je planiran u mestu Mateševo, skoro pa na livadi, jer je do Kolašina, najbližeg grada, vodio regionalni put sa jednom trakom, veoma lošom konfiguracijom i u isto takvom stanju.  

Dakle, poprilično - "iz ničega u ništa".  

Sedam godina kasnije  

Bez obzira na sve, sa tri godine zakašnjenja, na Dan državnosti Crne Gore, 13. jula 2022, svečano je puštena u rad prva deonica puta nazvanog po crnogorskoj princezi Kseniji - prvoj ženi vozaču u Crnoj Gori, a možda i na Balkanu. 

Koliko je izgradnja bila složena, govore činjenice da više od 60 odsto trase čine mostovi i tuneli, a većina preostalih 40 odsto je napravljena u usecima ili nasipima. Put ima 39 mostova i 36 kilometara tunela, u oba pravca, što je za trećinu više od broja svih tunela koje je Crna Gora do tada imala. Deonica je duga 41 kilometar, kreće sa 69 metara nadmorske visine, a najviša kota je na 1.160. Jedan od najznačajnijih objekata na trasi je most Moračica, u blizini Podgorice, dug skoro kilometar i visok oko 200 metara. Najbliža slična konfiguracija terena kroz koju se probijao neki put, prema tvrdnjama stručnjaka, jeste u Alpima. 

Intencija crnogorske Vlade pri donošenju odluke o početku izgradnje auto-puta je bila da se pre svega poboljša bezbednost saobraćaja, jer je jedina veza prema severoistoku zemlje bio put kroz kanjon Morače koji je, prema statistikama, za 50 godina korišćenja odneo više od 1.000 života. U proseku 20 godišnje. Druga je bila da će to znatno poboljšati veze sa severom države i pomoći njegov razvoj, pre svega turističkih potencijala. I treća, ne manje važna, jeste da će spajanjem sa auto-putem kroz Srbiju Crna Gora dobiti priključak ka evropskim koridorima i dobru logistiku za luku Bar. 

Ona najvažnija je potpuno ostvarena. Za deset meseci, koliko je auto-put u funkciji, na njemu, ali ni na putu kroz kanjon Morače, nije se desila niti jedna nesreća sa smrtnim ishodom. Takvo nešto je zabeleženo poslednji put pre nego što su oba puta uopšte i postojala. 

Zabeleženi će, međutim, ostati primeri prvog susreta crnogorskih vozača sa sistemom kakav je auto-put. Najdrastičnija je vožnja u suprotnom smeru celih šest kilometara čiji je epilog, na sreću, bila samo krivična prijava. Tu su i pauza za cigaretu u tunelu, selfi fotografisanje i doručak - u oba slučaja u traci za sporu vožnju. Poseban je slučaj vozača koji je na svom vozilu prevozio kauč, da bi na kraju parkirao u trećoj traci i zaspao na kauču, na automobilu.  

Početak rada auto-puta pokazao je i stanje voznog parka koji je u upotrebi u Crnoj Gori. Za prvih pet dana rada auto-puta vatrogasne jedinice su pet puta gasile zapaljena vozila, a u narednih nekoliko meseci zabeleženo je više takvih slučajeva.  

Može se očekivati da sledeće deonice neće imati ovakva vatrena krštenja jer je teren na kojem se planira izgradnja znatno povoljniji od onog kojim je prošla prva deonica. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Petsto miliona za drugu deonicu  

Sledeća deonica duga 22 kilometra, čiji se početak izgradnje očekuje naredne godine, vodiće od Mateševa prema Andrijevici. Prema raspoloživim podacima, trebalo bi da košta oko 500 miliona evra, a očekuje se da 40 odsto bespovratnih sredstava obezbedi Evropska komisija. Da bi put potpuno bio gotov, potrebno je izgraditi još dve deonice – spojiti Andrijevicu sa Boljarima na granici sa Srbijom i u drugom pravcu Podgoricu sa morem. 

Kada će Crnogorci imati priliku da za par sati pređu sa jednog na drugi kraj države nezahvalno je prognozirati. Ono što se može tvrditi je da je auto-put opravdao očekivanja, ali i doneo neočekivano. 

Efekat koji je puštanje u saobraćaj prve deonice izazvalo u Kolašinu, gradu ispod planine Bjelasice čije je izuzetne potencijale za razvoj zimskog turizma decenijama koristio "na kašičicu", niko nije mogao ni da pretpostavi. Inače, zbog nadmorske visine Kolašina (954 m), grad je poznat i kao vazdušna banja. Opštini pripada i deo Nacionalnog parka "Biogradska gora", jedinstvenog prašumskog rezervata koji je stanište brojnih endemskih vrsta flore i faune sa jednim od najlepših crnogorskih jezera, Biogradskim jezerom.  

Bloomberg Businessweek Adria

 

Čudo u Kolašinu 

"Ovih dana, u zgradi koja se nalazi na 500 metara od centra Kolašina, prodat je stan po ceni od 2.500 evra po kvadratu i to je, do sada, rekordna cena. U toku je izgradnja nekoliko zgrada i mislim da cene neće biti niže", kaže Veljo Jovanović, suvlasnik agencije za nekretnine Monte Fides. Gotovo neverovatno, uzme li se u obzir da je prosečna cena kvadrata novogradnje u Podgorici, prema podacima Montstata iz februara ove godine, oko 1.500 evra. 

Jovanović prognozira da bi cena kvadrata mogla da dostigne i 3.000 evra do kraja godine, između ostalog i zbog toga što je opštinska uprava povećala iznos komunalnog opremanja objekata sa 30 na 150 evra po kvadratu. 

"Na tržištu je trenutno malo stanova za prodaju. Investitori još ne oglašavaju završene stanove očekujući rast cena. U okolini ski-centara na Bjelasici, u kondo hotelima koji su u izgradnji, moguće je kupiti apartman po cenama koje se trenutno kreću između 4.000 i 5.000 evra", kaže Jovanović. 

Cena placeva u gradu je između 300 i 400 evra po kvadratnom metru, ali je problem što ih više nema za prodaju. Jedino u naselju Breza, gde se trenutno grade dva superluksuzna hotela i jedna stambena zgrada, moguće je naći još par placeva, po 400 evra za kvadrat, tvrdi Jovanović. 

"Od stranaca među kupcima dominiraju Rusi i Turci, ali je najveći broj domaćih investitora. Praktično ne postoji ozbiljnija crnogorska firma koja već nije kupila zemljište u Kolašinu, i to parcele namenjene za ozbiljniju gradnju", kaže Jovanović. 

U Kolašinu se trenutno gradi desetak novih hotela i isto toliko stambenih zgrada. Zanimljivo je i to da su cene nekretnina do 2015. kada je počela izgradnja auto-puta bile upola manje i da su se uglavnom prodavali placevi za vikendice i stanovi u nekoliko starih zgrada u strogom centru, jer novih stambenih zgrada nije ni bilo. 

Međutim, ovo nije prvi investicioni bum koji je pogodio Kolašin. Još 2007. i čuvene invazije ruskih investitora jedna od regija u kojoj se značajno kupovalo bio je i Kolašin. Cena kvadrata zemljišta dostizala je tada fantastičnih 200 evra. Kupljeni su brojni placevi i imanja, ali je građeno tek na svakom desetom. Česti su slučajevi da se nakon kupovine vlasnici nikada nisu pojavili na svojim posedima. Potpuno je realno očekivati ih ovih dana. 

Kuda sa gostima 

"Put je u Kolašin doneo preporod", kaže Nebojša Tomović, vlasnik picerije i restorana u Kolašinu. "Međutim, sve se desilo tako naglo da su svi bili zatečeni. Kao da je put sve ove godine rađen negde drugo i za nekoga drugog, pa se tek sada kreće sa rekonstrukcijom puta Mateševo - Kolašin, upravo pred početak letnje sezone, što može biti veliki problem. Dalje, Kolašin nema dovoljan broj parking mesta za vozila koja dolaze, a ove godine sve su prilike da nećemo imati ni dovoljno smeštajnih kapaciteta", tvrdi Tomović. 

Otvaranje auto-puta kojim je za deset meseci prošlo više od milion vozila dovelo je enorman broj gostiju u Kolašin, koji infastrukturno nije spreman za ono što se dešava. 

"Govorilo se nekada za Kolašin da je svaka druga kuća – kafana. Iako imamo mnogo ugostiteljskih objekata, ono što se događalo prošle godine, nakon otvaranja auto-puta, prevazišlo je sva očekivanja. I da smo hiljadu mesta imali, sve bi bilo popunjeno. Ljudi su čekali na red za sto ili su uzimali piće i hranu i sedeli na trotoarima ispred", kaže Tomović. 

Neočekivan priliv gostiju otvorio je i neka regionalno aktuelna pitanja. 

"U prethodnim decenijama ko god je mogao da ode iz Kolašina, otišao je. Ostala su penzionerska domaćinstva, ljudi koji nisu više za rad. Došli smo u situaciju da se ugostitelji nadmeću za dobre kuvare čije se plate kreću i do 2.000 evra, ali i pored toga teško ih je zadržati na poslu", govori Tomović. 

Samo deset meseci bilo je dovoljno da se vidi kakve je promene Kolašinu doneo auto-put. 

"Sneg ove godine pao tek u drugoj polovini januara, a imali smo duplo bolju posećenost nego za celu sezonu prošle godine, kada put nije bio u funkciji", kaže Tomović. 

"Ono što se nimalo nije promenilo je poljiprovreda. Potpuno je zamrla, niko ne pokušava da se bavi obradom zemlje. Sada je svima prioritet seoski turizam, kod god može gradi bungalove, otvaraju se novi kapaciteti", kaže Slobo Vešović, vlasnik ribnjaka i nadaleko poznatog restorana na Veruši, nedaleko od Mateševa.  

Bloomberg Businessweek Adria

 

On kaže da se poseta u poslednjih deset meseci povećala barem za trećinu, pri čemu je znatno veći broj stranih gostiju.  

Bloomberg Businessweek Adria

 

Ugovori, kredit i posledice 

Nakon otvaranja, pored manjkavosti ali i evidentnih benefita, politička prepucavanja sa auto-putem kao temom naglo su splasla. Do te mere da su ljuti politički protivnici, kohabitirajući predsednik i premijer Milo Đukanović i Dritan Abazović, zajedno pritisli taster koji je aktivirao vatromet tog istorijskog 13. jula prošle godine. Koliki je to kuriozitet, ne treba objašnjavati. 

Splaslo je, čini se, i interesovanje NVO sektora, koji se bavio monitoringom projekta, iako se očekivalo da će promenom vlasti pre dve i po godine konačno biti razbijena ona informativna izmaglica sa početka teksta. 

U Mreži za afirmaciju nevladinog sektora - MANS podsećaju da je Ministarstvo saobraćaja na samom početku izgradnje proglasilo tajnom podatke koji uključuju upravna akta, finansije, planove i programe, podatke o kontroli sprovođenja projekta i sporovima, kao i tehničku dokumentaciju i druga akta u vezi sa uvozom materijala i opreme i porezima na dohodak i socijalno osiguranje radnika iz inostranstva.  

"Javnost i dalje nema punu informaciju o tome oko čega traju sporovi sa izvođačem radova, ko je kriv za propuste u izgradnji i projektovanju – i to za zaboravljenu petlju Smokovac, i radove na izgradnji vodovodne i elektro infrastrukture. Takođe, nema podataka o korišćenju subvencija, pa tako postoji sumnja da su iste zloupotrebljavane na domaćem tržištu", kaže istraživač u istraživačkom centru MANS Lazar Grdinić. 

"Nakon završetka projekta, MANS je uspeo da pribavi deo informacija, ali i dalje nedovoljno da bi se stekla jasnija slika o tokovima novca i korišćenju subvencija", kaže Grdinić i dodaje: "Građani iz čijih sredstava će se vraćati kredit i dalje ne znaju koliko je u konačnom koštala izgradnja auto-puta i da li će neko snositi odgovornost za višegodišnje kašnjenje i značajne štete po životnu sredinu". 

Vasilije Kostić, ekonomski analitičar i predsednik Crnogorskog udruženja poslodavaca, smatra da u slučaju velikih infrastrukturnih objekata postoje brojni nematerijalni činioci koje zbog uticaja na socioekonomsko, kulturološko i demografsko biće cele ili dela populacije, nije moguće kvantifikovati.  

"Tim pre što je kost benefit analiza uvek ograničena na jedan vremenski period, a putevi ovakvog tipa, pa i mnogo manje kvalitetniji, mogu da traju vekovima. Naravno, u ekonomiji uvek se postavlja pitanje prioriteta ulaganja, ali ovo su bazična ulaganja, a bez njih ne možete govoriti o bilo kakvom obliku intenzivnijeg razvoja. Infrastruktura je osnov i pokazuje se da je auto-put, makar i ova kratka deonica od vrlo velikog značaja za Crnu Goru." 

Kritičari načina na koji je realizovana izgradnja prve deonice auto-puta često pominju da ona može značajno uticati na ekonomsku budućnost Crne Gore.  

"Pozicija Crne Gore u ekonomskom smislu je znatno drugačija u odnosu na vreme kada je ugovaran kompletan posao. Nakon grejs perioda, pretprošle godine počeli smo sa otplatom kredita i zasada ne vidim prostor gde bi se mogli pojaviti problemi. Međutim, ako se pažljivo pročita ugovor o preferencijalnom zajmu koji smo zaključili sa kineskom EXIM bankom, jasnije je zašto je kineski kredit bio, uslovno rečeno, povoljniji od onoga što se nudilo od strane zapadnih finansijskih institucija. Uzimanjem ovakvog kredita, Crna Gora se ne samo izložila valutnom riziku jer je on uzet u američkim dolarima (što je kasnije sanirano hedžingom) već se odrekla mogućnosti da može biti predmet sudskih sporova i arbitraža ukoliko do njih iz nekog razloga dođe. Pored toga, dužnički odnos prema Kini će uvek imati uticaj prilikom donošenja odluka o novim razvojnim projektima gde se kao zainteresovane strane budu pojavljivale kineske kompanije i banke", kaže Grdinić. 

 Prof. dr Kostić smatra da ta vrsta opasnosti postoji kod svakog kredita.  

"Problem sa dugom nije otkud dug dolazi, već kakav je njegov odnos sa bruto domaćim proizvodom i taj relativni odnos govori o stepenu vaše ugroženosti. Crna Gora je tada uzela kineski kredit ne zato jer je Kina simpatična Crnoj Gori nego zato što su zapadne institucije za taj isti kredit tražile kamatu veću za više od dva puta. Teorijski je dokazana činjenica da sve zadužene zemlje na ovaj ili onaj način trpe politički uticaj po osnovu koji dolazi tim kanalima - nedostajućim sredstvima i to je neminovnost ma otkuda taj kredit dolazio. Ali najbolja brana od takve vrste uticaja sa bilo koje strane jeste ovo što sam rekao - relativni odnos bruto domaćeg proizvoda prema stranom dugu." Ukupan državni dug na kraju 2021, prema saopštenju Vlade, bio je 83,27 odsto bez depozita, a uključujući depozite 73 odsto.  

Ipak, eksperti se slažu da je u sadašnjim okolnostima situacija veoma kompleksna. 

"Imajući u vidu da država tek sada rekonstruiše regionalni put od Mateševa do Kolašina, i to za višemilionski iznos, ali i da se rok za početak izgradnje sledeće deonice prema severu konstantno pomera, može se reći da je perspektiva neizvesna. S druge strane, papreno plaćenih 40 kilometara auto-puta svakako jeste poboljšalo bezbednost u saobraćaju, ali i turističku ponudu Crne Gore. Ipak, bez nastavka izgradnje i završetka puta negativni aspekti će prevladati", zaključuje Lazar Grdinić iz MANS. 

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić podseća da je Crna Gora visoko zadužena zemlja. "Nama preko 70 procenata u ovom momentu bruto domaćeg proizvoda ide na zaduživanje i sa tog aspekta Crna Gora ima sve uslove da bude zabrinuta. Ali ne zbog političkog uticaja, nego zabrinuta za svoju ekonomsku budućnost." 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar