Striming ratovi u regionu: borba za jezik i pretraživanje sadržaja

Ratovi na Balkanu zaista nam nisu strani, ali novi, striming ratovi lako mogu da zbune i najmilitantnijeg patriotu. Kako se pružaoci striming sadržaja bore za svoje gledaoce?

Rat velikih korporacija američke zabavne industrije za oči sveta konačno je pronašao svoj put i do naših krajeva. Nakon što je pionir striming video-servisa Netflix već oko 2016. godine osvojio Adria region, a Balkan do kraja pandemije zamenio uobičajene lokalne izraze sveprisutnim anglicizmima kao što su bindžovanje (engl. binging), skrolovanje (engl. scrolling) i "Netflix i chill", prošle godine, na globalnim i lokalnim tržištima, pojavila se nova konkurencija.

Zaista, strane korporacije čudnih imena kao što su HBO Max, Disney+, Amazon Prime Video, Apple TV+ i SkyShowtime ne zahtevaju nikakvo fizičko kretanje osim sedenja na kauču ili - da se razumemo - ležanja u krevetu s laptopom, dok se naizgled nepregledno more sadržaja polagano uvlači u naš vidokrug. Jedina egzistencijalna pretnja je teskoba zbog prevelikog izbora sadržaja ili možda svađa s partnerom jer želi da gleda "Ostrvo ljubavi" (engl. Love Island) umesto serije "Černobilj" (engl. Chernobyl).

Depositphotos

 

Ali cinizam je preuranjen: borba striming divova za pažnju publike iz Adria regiona nije preterano žestoka, sudeći po relativnoj ravnodušnosti globalnih aktera prema specifičnim zahtevima i potrebama relativno malobrojne publike. Ako dodamo još i fragmentaciju nacionalnih jezika u regionu, rezultat nije baš sveobuhvatna optimizacija striming platformi za jezike u regionu - tačnije, neke platforme su bolje od drugih kada je u pitanju ponuda titlova, a razlike postoje i na nivou država. Protivteža su domaće striming platforme, ali balkanska publika želi da gleda i Marvelove superjunake na Disney+, serije za mlade "Wednesday" i "Stranger Things" na Netflixu ili avanture bogatih izletnika u HBO hitu "Beli Lotus" (engl. The White Lotus).

Reč je o igri brojeva. Za Netflix, koji ima 230 miliona pretplatnika u celom svetu, tih nekoliko stotina hiljada pretplatnika iz ovog regiona je zanemarljiv broj. Dakle, glavna bitka i egzistencijalna pretnja zbog striming ratova za zemlje u regionu upravo je briga za očuvanje nacionalnih jezika u javnom prostoru ili u zabavnim sadržajima, iako zasad, sa izuzetkom Slovenije, zemlje ne preduzimaju nikakve zakonodavne mere za regulisanje ovog područja.

Ipak, ne treba zanemariti ni prednosti koje donosi prisutnost globalnih platformi jer kulturna razmena nije samo jednosmerna. Kako korisnici dobijaju pristup sadržaju popularnom širom sveta, pružaoci striming usluga sve više obraćaju pažnju na mogućnosti snimanja svojih sadržaja u regionu, što uz to omogućuje dodatne prihode za domaću audio-vizuelnu produkciju, otvara radna mesta za lokalne filmske profesionalce i podstiče turizam. Na području Hrvatske i Srbije, kako smo saznali u regionalnom izveštaju, navedeno zavisi i od relevantnih zakonskih regulativa.

Svaka od pet zemalja u regionu ima svoje specifične izazove u pogledu striming usluga, ali region kao celina donekle je prepušten na milost i nemilost svetskim industrijskim trendovima, od konsolidacije velikih platformi koje imaju mnoštvo sadržaja, do sve standardizovanijeg korisničkog iskustva koje privlači našu pažnju.

Tajna striming giganata 

U 2023. godini gledalac video-sadržaja u Adria regionu ima skoro isti izbor kao i gledalac u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Uz Netflix, HBO Max i Disney+, u svih pet zemalja, dostupni su Amazon Prime Video i SkyShowtime, koji objedinjuju sadržaje američkih pružalaca Peacock, Paramount+ i Showtime, a za filmofile tu je i platforma Mubi, koja opslu - žuje više od 12 miliona pretplatnika širom sveta i nudi veliki izbor umetničkih filmova. Dok su najveći pružaoci usluga u ostalim regionima prošle godine podigli cene pretplate, u zemljama Adria regiona one su čak i pale. 

 

 

Globalne striming platforme nisu najtransparentnije kada je reč o pružanju informacija o broju pretplatnika, za šta svaka platforma ima svoje razloge. Uglavnom, takve informacije smatraju se poslovnim tajnama. Čak je i Netflix, koji u svojim finansijskim izveštajima ne izostavlja podatak da ima najviše pretplatnika u svetu, škrt u pružanju informacija o broju pretplatnika po regijama ili državama. Portal FlixPatrol procenjuje da ih je u Adria regionu oko 900 hiljada, dok godišnji izveštaj za prošlu godinu otkriva da samo Netflix, koji je najpopularniji u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), ima više od 76 miliona pretplatnika, odnosno dva i po miliona više nego u Severnoj Americi, gde je lani čak i pao broj pretplatnika.

Na svetskom nivou, Netflix je za petama - možda iznenađujuće - Amazon Prime Video, servisu s oko 220 miliona pretplatnika, ali to je uglavnom zbog činjenice da svi pretplatnici Amazonove Prime usluge imaju pristup platformi. Prema proceni FlixPatrola, Amazonovu video-platformu koristi oko sto hiljada ljudi u Adria regionu, što bi bilo manje od procenjenog broja pretplatnika druga dva najve ća pružaoca striming usluga, Disney+ i HBO Max.

Sve veću konkurenciju primatu Netflixa pred - stavlja Disney+, koji je do kraja prošle godine globalnom ekspanzijom prikupio već više od 150 miliona pretplatnika, a u Adria regionu trebalo bi da ima oko 125 hiljada pretplatnika prema podacima FlixPatrola. To nije puno za korporaciju koja je izgubila četiri miliona pretplatnika samo u Indiji u prvom kvartalu ove godine, kada su izgubili prava na prenos utakmica kriketa.

Ipak, u tom periodu uspela je da smanji gubitke za 400 miliona dolara. Kako bi Disney sprečio dalje gubitke pretplatnika u Indiji, omogu ćeno je besplatno gledanje svetskog turnira u kriketu putem mobilne aplikacije. Gubitke striming platforme Walt Disney Company pokriva zaradom od svojih tematskih parkova i vlasništva nad popularnim franšizama.

U međuvremenu, HBO Max, koji sa svojim originalnim serijama skoro svake godine dominira na dodelama nagrada, ima oko 76 miliona pretplatnika širom sveta, ako ne računamo sestrinsku platformu Discovery+, koja kod nas nije dostupna. Prema podacima FlixPatrola, HBO Max ima više od 200 hiljada pretplatnika u Adria regionu, što ga svrstava na drugo mesto. 

Bloomberg Mercury

 

Ovo rangiranje potvrđuje i naša anketa, s obzirom na to da naši sagovornici u svim zemljama smatraju da su Netflix i HBO Max najpopularnije striming platforme. U Srbiji, prema rečima Milorada Milovanovića, autora bloga Deda Milorad koji se bavi filmovima i serijama, prednjači HBO Max, koji je, bez obzira na pretplatu skuplju za dva evra, u prednosti u odnosu na Netflix jer je HBO deo paketa kablovskih i mobilnih operatera SBB, MTS i Yettel, a deo gledalaca ovih pružalaca usluga može besplatno da koristi i uslugu HBO Max. Sličnu ponudu sadržaja u Hrvatskoj ima i operater A1.

Najmisteriozniji je Apple, koji još nije otkrio tačan broj globalnih pretplatnika na svojoj Apple TV+ striming platformi, iako razne agencije procenjuju da ih ima oko 25 miliona, a dodatnih 50 miliona pristupa sadržajima putem promotivnih akcija. Apple i Amazon poprilično su specifični među glavnim pružaocima usluga jer njihov poslovni model nije osmišljen oko platformi za striming; Prime Video i Apple TV+ tako obavljaju više-manje marketinšku funkciju za druge proizvode ili usluge kompanija. Apple TV+ u Adria regionu dostupan je samo u Sloveniji.

Lokalna konkurencija ili Balkan uzvraća udarac 

U svim zemljama regiona, s izuzetkom Bosne i Hercegovine, osim globalnih platformi postoje i lokalni pružaoci striming sadržaja koji se oslanjaju na kombinaciju lokalnih jezika, konkurentne cene i uključenosti u pakete kablovskih operatera.

U Severnoj Makedoniji tu ulogu ima prva nacionalna striming platforma Gley. Rad je započela krajem 2021. godine, nudi domaće, regionalne i međunarodne filmove i serije, a razlikuje se od ostalih platformi po tome što je sav sadržaj preveden na makedonski i albanski jezik. Ujedno nudi i najnižu mesečnu pretplatu u zemlji. U godinu i po, Gley je dobio oko 30 hiljada pretplatnika.

"Prevođenje na maternji jezik svaki program čini pristupačnijim korisnicima, zbog čega smo odlučili da uložimo mnogo energije i sredstava u prevođenje i sinhronizaciju svojih programa. To je posebno važno za sadržaje za decu", kaže Darko Perušeski, generalni direktor kompanije Gley.

GLEY

 

U Hrvatskoj postoji još više lokalnih ili regionalnih pružalaca usluga jer striming nudi i RTL televizija uz usluge RTL Play i Play Premium. Prva je besplatna, a druga se plaća i gledaocu ne prikazuje reklame. Ukupan broj registrovanih korisnika Playa i Play Premiuma je 1,1 milion, što ga čini najpopularnijom striming platformom u Hrvatskoj.

Svi sadržaji na platformi dostupni su s hrvatskim titlovima, voditeljima i komentatorima, kao i sinhronizacijom, a gledaoci uz video na zahtev mogu da prate i neke TV programe uživo. Striming provajder Moviemix posluje i u Hrvatskoj, a u njegovu kolekciju uglavnom se svrstavaju najnoviji blokbasteri, oskarovci i klasici. "Ne pokušavamo da se takmičimo s aplikacijama poput Netflixa. To bi bilo apsurdno s obzirom na trenutnu procenjenu vrednost Netflixa, koja je 150 milijardi dolara", poručili su nam iz kompanije od koje se uskoro očekuje da proširi ponudu i na ostale zemlje regiona.

Uslugu besplatnog striminga nudi i nacionalna televizija s HRTi platformom, na koju se samo lani prijavilo više od 515 hiljada korisnika, ukupno 1,4 miliona. Prošle godine na platformi je predstavljeno 57 miliona video i audio sadržaja.

U Sloveniji platforma VOYO deluje u sklopu televizijske kuće Pro Plus, koja je sa svojih 160 hiljada pretplatnika možda i najpopularniji striming servis u zemlji, a ovaj pružalac usluga ističe i prisutnost sadržaja na slovenačkom jeziku, posebno za one najmlađe. Kao globalni igrač, VOYO takođe nudi sadržaj u originalnoj produkciji. "Stvaranje originalnog sadržaja ide ruku pod ruku s podrškom slovenačke audio-vizuelne produkcije, a time i svih kreativaca na lokalnom području - od mladih do poznatih glumaca, scenarista, producenata", rekli su nam iz te striming platforme.

Među najpopularnijim naslovima su serije "Ja, chef" i "Gospod profesor", a VOYO je bio i koproducent regionalne serije "Područje bez signala". "Iako je dostupno više od 15 hiljada sati različitih sadržaja, dodaju da korisnici radije gledaju sadržaje proizvedene u Sloveniji, a posebno VOYO originale, koje prati 78 odsto svih pretplatnika." Usluga VOYO dostupna je i u sklopu pretplate na određene pakete kablovskih operatera Telemacha i A1, ali iz kompanije nisu hteli da nam otkriju koliko pretplatnika platformi pristupa putem takvih paketa.

U Bosni i Hercegovini globalne platforme nude najmanje sadržaja, a neretko stižu i s višemesečnim zakašnjenjem, objasnio nam je filmski kritičar Vedran Grahovac, dok domaće striming platforme nisu ni izbliza tako popularne kao Netflix i HBO. Grahovac kaže: "To i ne treba da nas čudi s obzirom na to da spomenuti inostrani servisi zaista nude aktuelne svetske filmske i serijske sadržaje, a sve to za iznos koji može da priušti prosečan građanin Bosne i Hercegovine. Pohvalna je i produkcija domaćih i kvalitetnih serija, a tu posebno mislim na Srbiju, u kojoj se serije mogu pratiti putem nekih domaćih kablovskih operatera".

U svih pet zemalja regiona prisutna je i platforma PickboxNow, koja nudi "evropske i holivudske produkcije, britanske i skandinavske serije i filmove, kao i blokbastere uglednih svetskih studija". Slično Moviemixu u Hrvatskoj, PickboxNow u ponudi ima nižu cenu od svetske konkurencije i svoj lokalni sadržaj.

Privatna arhiva

 

Stručnjaci kažu da je ponuda jezičkih verzija, sinhronizacije i titlovanja, odnosno kreiranje i produkcija sadržaja na lokalnim jezicima, izuzetno važna na regionalnim tržištima. "Deo lokalne i regionalne publike zainteresovan je za povezivanje sadržaja s lokalnim kontekstom, običajima, vicevima, istorijom i slično, što manjim platformama omogućuje i osvajanje tržišta za filmove i serije", objašnjava Bojan Kordalov, makedonski stručnjak za komunikacije, digitalizaciju i digitalnu pismenost. Osim toga, prema njegovim rečima, cenovna pristupačnost ovakvih platformi, kao i njihova široka promocija od ključne je važnosti kako bi informacije o ovoj vrsti ponude doprle do šire javnosti.

Rat s engleskim jezikom

Svetski pružaoci usluga sadržaje prilagođavanju svojim sadržajima i lokalnom stanovništvu. U Srbiji, na primer, od svih prethodnih platformi, HBO Max u SkyShowtimeu nudi sadržaj na srpskom jeziku, a u ponudi su titlovani i sinhronizovani sadržaji, dok Netflix nudi hrvatske titlove. "Kod Netflixa se dogodilo više puta da su neki animirani filmovi imali srpsku sinhronizaciju, a neki kao što su Disney+ i Amazon Prime imaju engleske titlove na više drugih svetskih jezika", pojašnjava Milovanović.

Jedan od filmova sa srpskim titlovima je i prvi film na srpskom jeziku koji je prikazan na Netflixu – "Nečista krv: Greh predaka". Ugovor koji produkcijska kuća ima prema Netflixu omogućava striming na području srednje, istočne Evrope i Turske, za Bloomberg Adriju potvrdili su produkcijskoj kući This and That Productions.

Od jezika u regionu, Netflix nudi titlove samo na hrvatskom. Počevši od 12. novembra 2020, svi animirani filmovi imaju titlove, ali samo je nekoliko naslova sinhronizovano. Otad je i korisnički interfejs na hrvatskom jeziku. "Vrlo smo srećni što, skoro pet godina nakon uvođenja usluge na engleskom jeziku, našim korisnicima u Hrvatskoj možemo predstaviti potpuno lokalizovanu uslugu", saopštili su iz Netflixa.

HBO Max i SkyShowtime nude sadržaj na slovenačkom i hrvatskom jeziku, dok Disney+ ne nudi sadržaj na lokalnim jezicima, iako je on uglavnom zasnovan na popularnim franšizama za mlade kao što su Star Wars, Marvel filmovi i serije, kao i animirani filmovi studija Pixar. Slovenački titlovi ili korisnički interfejs nisu dostupni ni na Netflixu, koji je najduže prisutan u ovom regionu. 

S izuzetkom Slovenije, zemlje u regionu nemaju zakonske okvire kojima bi globalne pružaoce video-striming usluga mogle da prisile na lokalizaciju sadržaja. U Sloveniji takođe postoji određena neorganizovanost jer nije sasvim jasno odnosi li se zakon i na platforme poput Netlifxa, koje uglavnom nisu registrovane u zemlji.

Drugi stav člana 20. Zakona o javnoj upotrebi slovenačkog jezika glasi: "U elektronskim komunikacijskim i upravljačkim uređajima mora biti omogućen izbor slovenačkog jezika i slovenačke abecede". Dok neki smatraju da već spomenuti član nudi dovoljno osnova da bi usluge striminga mogle da zahtevaju izradu slovenačog korisničkog interfejsa i slovenačke titlove, država zasad ne sprovodi ovaj član zakona. U pripremi je izmena zakona koja bi uključivala i striming platforme.

Po mišljenju Kozme Ahačiča, rukovodioca Instituta za slovenački jezik Frana Ramovša, koji deluje u okviru Slovenačke akademije nauka i umetnosti (SAZU), zamke jezičkih opcija na tim platformama zahtevaju veliku pažnju, jer je čitanje titlova jedan je od naših osnovnih dodira s književnim maternjim jezikom. "Na taj način godišnje kao da pročitamo čak 17 knjiga tekstova", kaže nam Kozma Ahačič.

STA

 

Ako slovenački jezik ne bude uključen u naše zabavne sadržaje, obrazovni sistem će morati da nadoknadi nedostatak, ali to može da znači i više problema s učenjem slovenačkog jezika i svakodnevnom komunikacijom. Pritom ističe da gledanje filma na izvornom jeziku u svrhu jačanja znanja stranog jezika nije problematično. "Mogućnost izbora je, naravno, važna", objašnjava Ahačič. "Ono što trenutno uzimamo zdravo za gotovo, a to je svakodnevni kontakt s književnim slovenačkim jezikom, moglo bi brzo da počne da se urušava očekivanim povećanjem striming usluga ako ne budemo vodili računa o prisutnosti slovenačkog jezika." Lingvista dodaje da će biti potrebno brzo reagovati jer korisnici nerado menjaju, odnosno neće menjati svoje postavke aplikacije i jezik nakon što se naviknu na gledanje na izvornom engleskom jeziku ili u originalu s dodatim engleskim titlovima.

Prema njegovom mišljenju, potreban je i neformalni i formalni pritisak na pružaoce usluga kako bi se to područje uredilo, a ohrabruje činjenica da su korisnici više naklonjeni pružaocima usluga koji nude lokalizovani sadržaj. Drugi korak bio bi zakonska regulativa na nacionalnom nivou. "Istinski efikasno rešenje naći će se tek na nivou Evropske unije (EU). Time se ne može deklarativno podržavati višejezičnost, a istovremeno zatvarati oči pred trendovima koji će je dugoročno uništiti", kaže Ahačič.

Manjim izborom brže bi našli odgovarajuće sadržaje 

Dolaskom globalnih striming usluga i porastom domaće konkurencije, Adria region može da se nada bržem razvoju sopstvene audio-vizuelne produkcije, potencijalu veće izloženosti svetskoj publici, konkurentnim cenama usluga, privrednom rastu i eventualno većem prilivu turista. Pritom mora da se brine i za očuvanje svojih kulturnih znamenitosti, pri čemu su nacionalni jezici najviše u nemilosti sveprisutnog engleskog jezika.

Ali sve navedeno neće biti toliko važno ako zaspimo pre nego što uopšte uspemo da se odlučimo šta da gledamo na Netflixu. Neminovno, mi korisnici ovih platformi izloženi smo moru sadržaja sa svih strana sveta, a ni višenedeljni štrajk scenarista u Holivudu nije osetno spustio nivo tog mora. Prošli su dani kada su naši roditelji menjali pet programa na televiziji i svake večeri gledali vesti, a zatim prebacivali između fudbalske utakmice i igranog filma.

"Budući da video više nije linearan, postao je bliži onlajn upoznavanju, pretragama nekretnina ili oglasima za posao. U svim slučajevima izbor je uvek praktično neograničen, ali idealnog rezultata nikada nema. Ovakva široka paleta mogućnosti nosi sa sobom nekoliko problema - zbog količine je često teško orijentisati se, zbog vrlo sličnog sadržaja teško je odlučiti se, trivijalne razlike postaju vrlo važne, a tolerancija korisnika je vrlo niska, jer se tako lako menja", rezimira savremenu dilemu potrošačkog iskustva direktor u reklamnoj agenciji Pristop Benjamin Rančič.

Po Rančičevom mišljenju, platforme za striming videa na zahtev (SVOD) kao što su Netflix i Disney+, koje savremenom gledaocu pružaju ogromnu količinu sadržaja, čak i ako je podeljen u kategorije, nisu najbolje oživele duh vremena kada je u pitanju video-sadržaj, ali to je uspelo društvenim mrežama poput TikToka.

Time je rešena dilema beskonačnog sadržaja. Budući da uvek vidite samo jedan video, olakšano je ili otklonjeno razmišljanje o izboru s obzirom na to da nema kategorizacije, a ujedno je sprečena netrpeljivost prema kratkim formatima jer možemo jednostavno da preskočimo svaki video koji nam se ne sviđa. TikTok pokazuje da s manjom količinom sadržaja i izborom možemo da pronađemo bolje podudaranje sadržaja za pojedinog korisnika, čak i ako to podudaranje nije idealno.

Važnu ulogu ovde imaju algoritmi za personalizaciju koji sugerišu buduće sadržaje na osnovu dotadašnjeg ponašanja korisnika, čime se zaobilazi izazov striming servisa, gde gledalac mora da odluči šta će gledati. Naravno, nije slučajnost da TikTok raste takvom brzinom da su model kratkih videa koje sugeriše algoritam vrlo brzo preuzeli njegovi glavni konkurenti, od Facebooka do YouTubea. 

Bloomberg Mercury

 

U međuvremenu se područje striming usluga diverzifikovalo toliko da Netflix više nije neprikosnoveni kralj zbog sadržaja koji se seli na platforme specijalizovane za lokalni sadržaj, odabrane filmove, sport i drugo, a stvaraju se sve uže niše. "U budućnosti očekujem promenu pružalaca striming usluga dok korisnici ne pronađu svoju nišu (ili više njih) – u pojedinim jezicima, temama, vrstama sadržaja i slično", smatra Rančič.

Dok lingviste brine kakav bi uticaj poplava sadržaja na engleskom jeziku mogla da ima na mlade i njihovo poznavanje maternjeg jezika, Rančič razmišlja o konzumaciji sadržaja tokom vremena i o uticaju tih promena na društvo - od roditelja koji su menjali tri programa, novina i fiksnih telefona, njegove vlastite generacije koja je odrastala uz uvek dostupne ali sadržajno ne baš fleksibilne crtaće na Cartoon Networku, do današnje generacije mladih ljudi koji s pametnim telefonom u ruci nemaju više kašnjenja u protoku informacija i sadržaja.

"Deca danas odrastaju uz striming platforme na kojima mogu da gledaju bilo koji crtać u bilo kom trenutku. Uz onlajn četove i deljenje lokacije, potpuno su ažurni u vremenu i prostoru. Biće zanimljivo videti kakav svet očekuju i stvaraju", zaključuje.

Region u filmovima i serijama: Od Đerpada do Jadrana 

Iako neki svetski pružaoci striming sadržaja još nisu prihvatili privrženost domaće publike lokalnom jeziku, nipošto nisu zaobišli lepotu naših krajeva. Poslednjih godina velike kuće, uključujući Netflix i HBO, često biraju Adria region za svoje lokacije snimanja, a taj trend nenamerno je pokrenuo – ili barem ubrzao – kulturni fenomen HBO-ove "Igre prestola", gde je glavni grad Vesteros, u kom se nalazi King‘s Landing, sniman u Dubrovniku. Sredinom septembra 2022. primorsko letovalište postalo je poprište nove sezone Netflixove serije "Vikings: Valhalla", u kojoj će glumiti i hrvatski glumac Goran Višnjić.

Game of Thrones, Dubrovnik

 

Za snimanje te serije, kao i "Igre prestola", zadužena je hrvatska produkcijska kuća Embassy Films. Upravo je Hrvatska najuspešnija u plasiranju svojih prirodnih bogatstava stranim produkcijskim kućama. Uz pomenutu seriju, u Hrvatskoj su snimljeni i filmovi "Robin Hood", "Mamma Mia", te komedija "Nepodnošljiva težina masovnog talenta" (engl. The Unbearable Weight of Massive Talent) s Nicolasom Cageom u glavnoj ulozi.

Prošle godine je u okviru programa promocije inostrane produkcije pod nazivom "Snimanje u Hrvatskoj" snimljeno 14 projekata koji su ostvarili potrošnju veću od 45 miliona evra, pokazuju podaci Hrvatskog audio-vizuelnog centra (HAVC). Program omogućava povrat 25 odsto ukupnih opravdanih troškova snimanja.

Veliko interesovanje za snimanje u Hrvatskoj nastavlja se i u 2023. godini. Očekuje se da će ova godina oboriti sve rekorde otkako se sprovodi program podsticaja. U toku je snimanje nemačkih TV filmova "Der Kroatien Krimi", finske serije "Ride Out" i serije "FBI International". Narednih dana počinje snimanje češke serije "Na valovima Jadrana" i britanske serije SAS, a u toku su i pripreme za snimanje treće sezone serije "Hotel Portofino".

Uključivanjem domaćih producentskih kuća, glumaca, statista, kostimografa, šminkera i filmske ekipe tokom boravka u zemlji, kao i predstavljanjem atraktivnih prirodnih i kulturnih znamenitosti u filmovima i serijama, država jača i ovaj filmski turizam koji bi, uprkos razvoju turizma u Hrvatskoj u narednim godinama, mogao da da značajan doprinos razvoju ovog sektora, smatraju u HAVC-u. 

Hina

 

Privlačenje stranih produkcijskih kuća, uključujući i striming platforme, događa se i u Srbiji, naročito u glavnom gradu. Prema podacima Srpske filmske asocijacije (SFA), prošle godine u Srbiji je snimljeno oko sedam stranih TV serija i nekoliko filmova, a broj različitih animiranih sadržaja koji su u celosti ili delimično proizvedeni u Srbiji u prošloj godini premašuje 200, iako tačni podaci još nisu dostupni.

Succession, HBO, Dubrovnik

 

"Kada govorimo o animiranim filmovima, rad domaćeg studija Crater na Marvelovom filmu 'Vitez meseca' (engl. Moon Knight) svakako je vrlo važan", izjavila je za Bloomberg Adriju Tanja Mitić iz SFA. "U Srbiji radi više od deset studija za vizuelne efekte koji su toliko zauzeti da im često nedostaje ljudi za rad na projektima, ne samo filmskim." Pre toga pažnju javnosti privukli su film "Minimata", koji je u Srbiji snimao Johnny Depp, te nastavak filma "Knives Out" s Danielom Craigom u glavnoj ulozi, koji je nedavno bio najgledaniji film na Netflixu.

Minamata, Johhny Deep

 

Po mišljenju analitičara Bloomberg Adrije, zbog poreskih podsticaja, povoljne cene rada, dostupnosti opreme i atraktivnih lokacija, Beograd je postao važan centar snimanja TV-serija. "Budžet se iz godine u godinu povećava i ove godine iznosi skoro dve milijarde dinara (oko 17 miliona evra), a sistem dodele podsticaja i postupak prijave projekata isti je kao i prethodnih godina", objašnjava Mitić.

Podsticaji su jednaki za inostrane i domaće produkcije, odnosno pokrivaju 25 odsto prihvatljivih troškova produkcije u Srbiji, kao i 30 odsto prihvatljivih troškova za projekte za koje budžet u Srbiji iznosi najmanje pet miliona evra. Analiza koju je za SFA napravio Ekonomski fakultet u Beogradu pokazuje da na svaki evro podsticaja za inostranu produkciju država privuče 4,5 evra prihoda, a 0,4 evra se direktno vraća u budžet Srbije plaćanjem poreza na dodatu vrednost (PDV).

Za ostale poreze i doprinose u 2020. i 2021. godini samo po osnovu PDVa, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit, strane produkcije uplatile su 12,5 miliona evra u budžet Republike Srbije. I ne samo to – tokom analiziranog perioda ostvarili su 14.878 noćenja i uplatom troškova smeštaja i pripadajućih boravišnih naknada samo su turizmu ostvarili doprinos od 1,3 miliona evra.

Hina

 

I Hrvatska i Srbija u svojoj ponudi naglasak stavljaju na kulturnu raznolikost, arhitekturu i lokacije. To produkcijama omogućava uštedu jer na jednom mestu mogu da snime više različitih svetskih lokacija, objašnjavaju sagovornici iz filmskih centara obe zemlje.

Hina

 

Poslednjih godina sistem podsticaja inostranim produkcijama, što se isplatilo u Hrvatskoj i Srbiji, nastoji da sledi i Slovenija, koja je 2017. prvi put uvela podsticaje, ali u prvim godinama to nije privuklo velike produkcijske kuće. Usledila je pandemija, ali u poslednje dve godine interesovanje se ipak pojačalo.

Prošle godine, kada je Netflix u Piranu snimao film "Naš čovek iz Džersija" (engl. Our Man From Jersey) s Markom Wahlbergom i Halle Berry u glavnim ulogama, u Sloveniji je ostvareno više od 11 miliona evra prihoda od inostranih produkcijskih kuća, na osnovu čega je isplaćeno ukupno 2,7 miliona evra novčanih prihoda, saopštili su nam iz Slovenačkog filmskog centra (SFC).

STA

 

Prisutnost inostranih produkcijskih timova i njihovo podsticanje ima brojne pozitivne posledice za razvoj domaće filmske industrije, objasnila je direktorka SFC Nataša Bučar. Osim direktnih privrednih efekata i trajnijeg uticaja na turistički sektor, inostrani timovi donose nova znanja i nova radna mesta za filmske radnike, čime pomažu u podsticanju razvoja filmske infrastrukture.

"Zbog mnogobrojnih mogućnosti koje ova mera nudi, SFC će zajedno s akterima iz privrede turizma i lokalnih zajednica nastojati da oblikuje zasebnu strategiju za privlačenje stranih filmskih ekipa u Sloveniju", kaže nam Bučar.

Dodaje da će s većim interesovanjem biti potrebno proširiti i delovanje filmske komisije, kako kadrovski, tako i finansijski. Cilj uključivanja vanbudžetskih sredstava u nacionalnu produkciju, odnosno svih aktera, uključujući i inostrane pružaoce striming usluga koji doprinose slovenačkom audio-vizuelnom sektoru, još nije ostvaren.

"Za razliku od nas, mnogi glumci u Hrvatskoj su pre nekoliko godina bili dužni da uplaćuju novčane doprinose u budžet Hrvatskog filmskog centra. Centar je prošle godine i zakonski utvrdio obavezu inostranih striming kanala, koji dva odsto svojih prihoda u Hrvatskoj moraju da izdvajaju za jačanje finansiranja filmova u produkciji HAVC-a", rekla je Bučar.

Narnia, Bovec, Slovenija

 

Neki filmovi snimljeni u Bosni i Hercegovini dostupni su i na striming platformama. Na primer , na Netflixu možemo da pronađemo filmove "Dobro došli u Sarajevo" (engl. Welcome to Sarajevo) i "Twice Born" (ital. Venuto al mondo). U poslednjem, u glavnoj ulozi glumi Penelope Cruz, a deo filma sniman je u Sarajevu. U međuvremenu, na Amazon Prime Videu našao se film "Halimin put" u bosansko-hrvatsko-slovenačkoj koprodukciji, čija se radnja odvija u BiH nakon rata 90-ih.

Vikings: Valhalla, Netflix, Dubrovnik

 

U pripremi priloga učestvovale su Danijela Polonijo (Hrvatska), Hana Stevović (Srbija), Nejra Džaferagić (Bosna i Hercegovina) i Mirjana Joveska (Severna Makedonija).

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar