Sunce zalazi za zlatne vize

Planovi za prebivalište po osnovu ulaganja suočeni su sa povećanom kontrolom, tako da kupci žure da se uključe dok još mogu.

Jednog sunčanog utorka u jutarnjim satima, u gradu Grandola, sat i po južno od Lisabona, Sandy Chen izlazi iz Ubera i priprema se za obilazak pet kuća koji je zakazala za taj dan. Dok Chenova hoda mirnom ulicom u gradu sa 14.000 stanovnika, psi laju, a stariji stanovnici, upozoreni bukom, izlaze iz svojih domova da vide posetioca. „Ako ovde kupim kuću, možda ću biti jedina Kineskinja u gradu“, kaže ona.

Chenova, penzionerka poreklom iz Tjenđina u severnoj Kini, žuri da pronađe nekretninu pre nego što Portugal zalupi vrata programu koji pruža prebivalište i put do državljanstva strancima koji su spremni da ulažu u državi. Portugal je 2021. godine smanjio ograničenja za svoju jedanaestogodišnju šemu „zlatne vize“ za osobe koji ulože 350.000 evra (približno 41 miliona RSD) – računa se samo kupovina kuće – i provedu najmanje sedam dana godišnje u državi. 

Zatim, pre dva meseca, usred sve većeg nezadovoljstva zbog rastućih cena stambenih jedinica, portugalska vlada je najavila da će prekinuti program čim parlament bude diskutovao i usvojio revidirani zakon—verovatno u narednih nekoliko sedmica. Ali, ako bi Sandy Chen potpisala ugovor i podnela zahtev pre nego što poslanici glasaju, ona bi ipak mogla da dobije vizu koja joj omogućava da slobodno živi i putuje unutar Evropske unije. 

Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, Portugal i najmanje 10 drugih zemalja Evropske unije pokušale su da popune budžetske deficite programima prebivališta na prodaju. Bez postojanja pravila koja se odnose na celokupnu Evropsku uniju, uslovi za kvalifikovanje su se dramatično razlikovali: Minimalno ulaganje počinje od 50.000 evra (približno pet miliona RSD) u Letoniji; u Holandiji je 1,2 miliona evra (140 miliona RSD). U zamenu, investitori obično žive i rade u određenoj državi tri do pet godina, a zatim im je dozvoljeno da podnesu zahtev za državljanstvo. 

Portugal (Depositphotos)

EU je dugo vršila pritisak na vlade da ukinu šeme zlatnih viza tvrdeći da su antidemokratske i da mogu da posluže kao sredstvo za ulazak prljavog novca u region. „Vrednosti Evropske unije nisu na prodaju“, rekao je prošle godine Didier Reynders, evropski komesar za pravosuđe i zaštitu potrošača. Sada, kada je većina zemalja Evropske unije ponovo postala finansijski stabilna i suočila sa sve većim unutrašnjim protivljenjem toj ideji, neka popularna mesta za podnosioce prijave postaju manje dobrodošla. Irska je svoju šemu zatvorila 15. februara, a Grčka kaže da će udvostručiti prag ulaganja na 500.000 evra (približno 58 miliona RSD) na nekoliko ključnih lokacija, uključujući Atinu. Budući da se programi u Portugalu i Irskoj gase, konsultanti za imigraciju kažu da je došlo do porasta interesovanja za Grčku i Španiju. 

Teško je doći do statističkih podataka širom Evropske unije, ali dostupni dokazi sugerišu da većina osoba koje koriste prednosti programa dolazi iz Kine. U Irskoj, koja je odobrila dobijanje prebivališta u zamenu za ulaganje u iznosu od 500.000 evra (58 miliona RSD) kupcima sa ličnom imovinom od najmanje dva miliona evra (234 miliona RSD), kineski državljani čine više od devedeset odsto od 1.727 prijava odobrenih od 2012. godine. U Grčkoj, oni predstavljaju skoro šezdeset odsto od 12.818 osoba kojima su izdate zlatne vize tokom protekle decenije. U Portugalu je taj broj skoro polovina od 11.758 dozvola izdatih od 2012. godine. Pre invazije njihove države na Ukrajinu prošle godine, mnogi Rusi su podneli prijavu, a broj Amerikanaca koji traže ovakve vize je porastao poslednjih godina. 

Programi su doneli novac na tržišta nekretnina u Evropskoj uniji — oko 3,5 milijardi evra (410 milijarde RSD) godišnje od 2016. do 2019. godine, prema podacima Evropskog parlamenta. A u Portugalu je revizija zakona iz 2015. godine osmišljena da podstakne poboljšanja stambenog fonda smanjenjem praga ulaganja za trećinu za podnosioce prijave koji kupuju kuću kojoj je potrebno renoviranje. To je bio jedan od ključnih razloga zašto su, od pet obilazaka kuća koje je Sandy Chen zakazala u Portugalu, četiri imanja bila starija od 30 godina. 

U Lisabonu su ove politike, u kombinaciji sa ukidanjem kontrole zakupnine i snažnom kampanjom za privlačenje turista, transformisale. Cais do Sodre, nekada mračni kvart uz obalu sa uskim ulicama oivičenim javnim kućama, sada je prepun velikih hotela, kratkoročnih najama, restorana za sladokusce i luksuznih butika. Duž glavne ulice, 133 godine stara pijaca ribarskih i poljoprivrednih proizvoda pretvorena je u halu sa prehrambenim proizvodima koja privlači oko 4 miliona posetilaca godišnje. 

Ali podmlađivanje jedne osobe je gentrifikacija druge, a rastuće cene kuća podstakle su percepciju da su bogati vlasnici zlatnih viza oduzeli mogućnost kupovine domaćem stanovništvu. U Lisabonu se prosečna cena stambene imovine utrostručila od 2015. godine, prema veb-stranici za nekretnine Idealista. U Atini su prosečne cene kuća skočile za četrdeset osam odsto u poslednjih pet godina, pokazuju vladini podaci. U Dablinu su one porasle za sto trideset odsto od 2012. godine, kaže vlada. 

Rastuće cene dovele su do protesta na kojima su se demonstranti požalili na programe zlatnih viza, zajedno sa protivljenjem gentrifikaciji, najamima stanova u stilu Airbnb-a i nedostatkom potonjih po pristupačnoj ceni. U Lisabonu, stotine ljudi izašlo je na ulice 1. aprila, gađajući policiju kamenicama i flašama. U Atini su neprestane demonstracije protiv gentrifikacije i spekulacije nekretninama u gradskim prostorima od 2019. godine, kada je vlada, koja se smatrala povoljnom za strane investitore, došla na vlast. 

Došlo je do reakcije čak i u državama koje izdaju relativno mali broj takvih viza. Španija, u kojoj državljanstvo može da se dobije za 500.000 evra (58 miliona RSD) i 10 godina boravka u državi, izdala je samo 136 zlatnih viza 2022. godine. Ipak, nije neobično čuti gunđanje o njihovom uticaju na tržište nekretnina. „Lako je nekoj gospodi da dođe i zatraži boravišnu dozvolu i kupi kuću za pola miliona evra“, izjavio je u februaru Íñigo Errejón, lider španske političke partije Más País, za novinski list Cadena SER. „Izgleda skoro kao kolonizacija.“ 

Madrid (Depositphotos)

Ipak, tržišni podaci ukazuju da zlatne vize imaju slab uticaj na vrednosti imovine. U Irskoj se svake godine izda samo nekoliko stotina viza, na tržištu koje je 2022. godine ostvarilo 60.000 transakcija stambenih nepokretnosti. „Šema je imala veoma mali uticaj“, kaže Ronan Lyons, profesor ekonomije na koledžu Trinity u Dablinu. Nekretnine kupljene preko portugalskog programa predstavljaju otprilike 0,3 odsto od 300.000 godišnjih transakcija nekretninama u zemlji, prema agenciji, koje se obavljaju putem posrednika u prometu nekretninama. „To nije dovoljno da bi uticalo na bilo šta“, kaže Ayres Neto, izvršni partner u portugalskoj kancelariji kompanije. 

Osobe koji rade u okviru ovih programa kažu da će svaka reakcija biti privremena. Zemlje širom sveta već dugo vide korist od privlačenja stručnih, bogatih imigranata voljnih da finansiraju nove poslove, kaže Nuri Katz, osnivač kompanije Apex Capital Partners za pružanje usluga za dobijanje državljanstva putem ulaganja. „Malo je verovatno da će se ovo promeniti“, kaže on. „Dok budu mogli da se reformišu, neće biti ukinuti.” 

Do kraja dana u Grandoli, Chen je suzila izbor na dva mesta. Jedno je bila jednospratna zeleno-bela kuća na imanju prošaranom drvećem pomorandže; drugo je bila napuštena kuća sa četiri spavaće sobe sa baštom od dva hektara, koja je bila prazna najmanje pola veka. Ako Portugal produži grejs period do poslednje runde ulagača za dobijanje zlatne vize, verovatno će odabrati jednu od ove dve kuće. A ako propusti tu mogućnost, optimistična je da će na kraju negde dobiti vizu. „Kada dođe do sledeće finansijske krize i kada ponovo naprave haos u javnim finansijama“, kaže ona, „ponovo će se otvoriti programi zlatnih viza i ponovo će nam dozvoliti da ulažemo“.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar