.webp){kind=icon}
Teško je pronaći investitora, analitičara ili berzanskog stručnjaka koji bi bio zadovoljan trenutnom situacijom na nacionalnim berzama u Adria regionu. Likvidnost je niska, nove kotacije su retke, nema preteranog interesovanja investitora. Zato ne bi trebalo da vas čudi da neki rešenje vide u konsolidaciji više berzi u jednu regionalnu. Da li je to uopšte moguće?
Prošle godine berze u Adria regionu ostvarile su ukupan promet od 1,8 milijardi evra, što je mali procenat BDP-a svih zemalja u regionu. Mnogi berzanski mešetari naglašavaju da je problem u likvidnosti. Uprkos niskoj likvidnosti, na primer, slovenačka i povremeno hrvatska berza svrstavaju se među najprofitabilnije svetske berze. Ove godine slovenačka berza je deseta po redu po prinosima od 18,2 odsto, a hrvatska zauzima 13. mesto po prinosima od 15 odsto (u evrima 8. juna). Preostale regionalne berze nismo pronašli na spisku sto najprofitabilnijih berzi. Šta učiniti da bi naše berze postale privlačnije za investitore i druge učesnike na tržištu?
"Osim razvoja tržišta kapitala, potrebno je raditi i na konsolidaciji regionalnih tržišta jer je trenutna situacija takva da nijedno tržište samo po sebi ne bi bilo zanimljivo velikim svetskim institucionalnim investitorima", kaže Mihailo Janković, predsednik uprave srpskog MK Groupa. Da li je ova ideja uopšte izvodiva?
Opširnije
Ulagači na berzama u Evropi oprezni uoči nove ture zvanične statistike
Evropske akcije zaključile su trgovanje u četvrtak mešovito.
29.06.2023
Kako investirati preko stranih low-cost brokera
Proverili smo koji strani low-cost brokeri pružaju usluge investitorima u Adria regionu.
02.06.2023
Balkanske burazerske privatizacije
U Srbiji se rasprave o privatizaciji Naftne industrije Srbije (NIS) još uvek vode.
04.06.2023
Promet na Beogradskoj berzi najniži od marta, Belex15 pao 4,5 odsto
Promet na Beogradskoj berzi u junu pao je na 8,6 miliona evra.
03.07.2023
Ljubljanska i Zagrebačka berza već posluju u sklopu iste grupacije, a Zagrebačka berza je i najveći akcionar Makedonske berze. Dakle, u regionu već postoji određeni stepen konsolidacije vlasništva nad berzama. Osim navedenih, u regionu deluju Beogradska, Banjalučka i Sarajevska berza. Po prometu je najveća Ljubljanska berza, čiji je prošlogodišnji promet iznosio 431 milion evra, što je petina ukupnog prometa svih regionalnih berzi. Sledi Zagrebačka berza s 392 miliona evra, Banjalučka s 344 miliona evra i Beogradska s 326 miliona evra. Prošle godine najmanji promet bio je na Makedonskoj berzi koja je ipak ostvarila i najveću dobit, ali više o tome u regionalnim berzama.
"Ako želimo da ostvarimo pravu ulogu tržišta kapitala u celom regionu, bilo bi potrebno da se stvori jedinstveno tržište kapitala koje bi bilo mnogo privlačnije institucionalnim investitorima izvan regiona", slično razmišlja i Damir Bećirović, ekonomski analitičar i profesor na Međunarodnoj poslovnoj akademiji u Tuzli.
To bi, prema njegovom mišljenju, stvorilo uslove za moguću integraciju privatnih regionalnih kompanija na tržište kapitala, čime bi se povećala dinamika ponude i potražnje finansijskih instrumenata. "Time bi se poboljšala likvidnost tržišta. To mu je sada glavni nedostatak", naglašava Bećirović.
Koje države nemaju svoje nacionalne berze
Na spisku država koje nemaju svoju nacionalnu berzu nalazi se 27 zemalja. Od evropskih smo pronašli Lihtenštajn, San Marino, Vatikan, Monako i Andoru, a tu se nalaze i neke afričke zemlje poput Etiopije i Gambije, kao i azijske poput Solomonskih Ostrva, Naurua i Tonge. Na spisku su i Kuba, Severna Koreja, Avganistan.
Srbiji je potrebna pomoć svetske banke
Tržište kapitala u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, procenjuje Mihailo Janković. "Beogradska berza zaživela je pre 30 godina, ali je nerazvijena i još uvek ima premali obim trgovanja. Prošlogodišnji promet iznosio je 326 miliona evra, a on se iz godine u godinu smanjuje." Mihailo Janković je izjavio da je pre četiri godine vredeo skoro 800 miliona evra.
Ipak, Janković ne isključuje mogućnost da bi MK Group u budućnosti sredstva za finansiranje odlučio da prikupi izdavanjem zelenih obveznica. Sve zavisi od kamatnih stopa. Nije naveo hoće li biti izdate na nacionalnoj ili nekoj drugoj berzi. Dodao je da je potencijal zelenih obveznica ogroman.
Pozdravlja i odluku Svetske banke da Srbiji odobri kredit od 30 miliona dolara za razvoj tržišta kapitala. "To daje dodatnu nadu da bi dužnički instrumenti mogli da budu izdati na lokalnoj berzi."
Manjka inicijativa državnog vrha
"Razvoj tržišta kapitala u regionu nije moguć zbog nedostatka pažnje pojedinih vlada", pesimističan je Danijel Delač, član uprave hrvatske brokerske kuće Intercapital. "Bez poreskih podsticaja i privatizacije državnih kompanija, doveden je u pitanje razvoj lokalnih tržišta kapitala."
Prema njegovom mišljenju, regionalna berza, ili barem regionalna berza za najveće kompanije u regionu imala bi i te kako smisla, ali priznaje da je to u praksi teško ostvarivo. "Morate biti svesni da je region vrlo heterogen: imamo različite valute, različite sisteme upravljanja transakcijama, a različiti su i propisi i sistemi trgovanja", kaže Delač. Moguće rešenje vidi u tzv. dvostrukom kotiranju najvažnijih "blue chip" akcija iz regiona na jednoj od berzi.
Svaka država neka ima svoju berzu
Na Zagrebačkoj berzi kažu da mnoge zemlje u svetu imaju svoju berzu. "Teško možemo da pronađemo primer da jedna berza opslužuje nekoliko nacionalnih", pojašnjavaju. Nastavljaju da bi to možda bilo poslovno ili ekonomski efikasnije, ali da propisi to znatno ograničavaju. Prema njihovom mišljenju, trgovanje nije jedina aktivnost koju omogućuju lokalne berze - transparentnost, koja je uvek na lokalnom jeziku, takođe je ključna.
Zagreb priznaje da su razni procesi ukrupnjavanja svakako neizbežni u ovoj industriji. Navode da se efikasnost tržišta može ojačati i na druge načine – takav je primer Intercontinental Exchange (ICE), holdinga koji upravlja s 12 uređenih tržišta i tržišnih operatera i klirinških kuća. Isto je i s Euronextom, panevropskim berzanskim divom koji upravlja berzama u Parizu, Amsterdamu, Briselu, Lisabonu, Dablinu, Oslu i Milanu.
POSLOVANJE NACIONALNIH BERZI
PROŠLE GODINE MAKEDONSKA BERZA IMALA JE NAJVEĆU DOBIT U REGIONU
Iako je prošla godina bila jedna od najtežih za investitore, za berze u regionu poslovno je bila uspešnija od 2021. godine. Većina ih je povećala prihode, ali rasli su i troškovi, naročito troškovi rada. Berze su tako poslovale pozitivno, a najveću dobit ostvarila je Makedonska berza, koja ujedno ima i najmanji promet, svega 120 miliona evra. Ukupni prihodi lani su iznosili skoro 900 hiljada evra ili upola manje od Ljubljanske berze.
Makedonska berza je prošle godine imala rashode od 690 hiljada evra, a operativna dobit pre amortizacije (EBITDA) iznosila je više od 200 hiljada evra. Uprkos smanjenom obimu trgovanja, neto dobit dosegla je 187 hiljada evra. To je, na primer, dvostruko više od neto dobiti Zagrebačke berze. Prošle godine Zagrebačka berza povećala je vlasnički udeo u Makedonskoj berzi; Makedonska berza upisala se i u Centralni registar vrednosnih papira (CDHV), gde je s udelom od oko 20 odsto postala najveći akcionar. Takođe, dodaju da je razlog za uspešnu poslovnu godinu rezultat efikasnog upravljanja troškovima, kao i realizacije nekih novih prihod.
Najveće prihode lani je ostvarila Zagrebačka berza. Oni su, naime, porasli za skoro jednu desetinu, odnosno na 3,7 miliona evra. „Rast je rezultat povećanog prometa vrednosnim papirima, novih kotacija i povećanja ostalih prihoda“, navodi se u izveštaju. Ostali poslovni prihodi veći su za sedam odsto. Troškovi su iznosili 3,5 miliona evra, a čista dobit 85 hiljada evra. Operativna dobit pre amortizacije dostigla je 440 hiljada evra, što predstavlja rast od 16,6 odsto u odnosu na 2021. godinu.
LJUBLJANSKA BERZA S RASTOM PRIHODA 15 ODSTO
Prošle godine ukupni prihodi Ljubljanske berze porasli su za 15,5 odsto, odnosno na 1,7 miliona evra. Od toga je 1,15 miliona evra prihod od berzanskih provizija, članarina i kotacija vrednosnih papira. Prvi su iznosili 610 hiljada evra i obuhvatali su 34,6 odsto udela u svim prihodima.
Ukupni rashodi iznosili su 1,6 miliona evra ili 11,7 odsto više nego prethodne godine. Operativna dobit pre amortizacije (EBITDA) veća je za 16 odsto i iznosi 209.095 evra.
Ljubljanska berza očekuje da će se ove godine poslovanje odvijati u nešto poboljšanom, ali još uvek nestabilnom i neizvesnom okruženju. „Najveći rizici dolaziće od pogoršanja ekonomskih uslova“, piše u izveštaju. Pritom, berza planira da poveća obim prihoda od berzanskih provizija na nešto manje od 730 hiljada evra, dok bi dobit pre oporezivanja trebalo da iznosi nešto manje od 142 hiljade evra.
Banjalučka berza treća je po prometu u regionu s ukupnim prošlogodišnjim prihodom od 625.000 evra. To je nešto više od sto hiljada evra više od Sarajevske berze, koja je prošle godine imala najmanji prihod u regionu.
Po neto dobiti Banjalučka berza može da se uporedi s Ljubljanskom jer je ostvarila sto hiljada evra dobiti, odnosno nešto manje dobiti od Ljubljanske berze. Ukupni prošlogodišnji troškovi iznosili su 440 hiljada evra, a dobit pre amortizacije 220 hiljada evra.
BEOGRADSKA I SARAJEVSKA BERZA JEDVA IZNAD POVRŠINE
Beogradska berza lani je nakon dve godine ostvarila pozitivan finansijski rezultat, s neto dobiti od nešto manje od 11.000 evra. Tome je doprineo i značajan porast prihoda od provizija od trgovanja vrednosnim papirima. „Ostvareni rezultat odraz je nelikvidnosti tržišta, jer prihodi od provizija trgovanja imaju velik uticaj na finansijski rezultat berze. Tome je doprinela i optimizacija troškova“, piše u izveštaju.
Ukupni prihodi premašili su 800 hiljada evra, što je skoro 40 odsto više nego 2021. godine. Ukupni rashodi manji su za 6,4 odsto od planiranih i za 2,6 odsto u odnosu na 2021. godinu. U strukturi ukupnih rashoda dominiraju troškovi plata i naknada zaposlenih.
Na Sarajevskoj berzi lani su ostvarili dobrih pola miliona evra prihoda, a najveći udeo čine berzanske provizije. U odnosu na prethodnu godinu, veći su za jednu desetinu. Troškovi su iznosili 464 hiljade evra i bili su sedam odsto niži nego u 2021. godini. Poslovanje je tako bilo jedva pozitivno jer je dobit iznosila 52 evra. U 2021. godini poslovali su s minimalnim gubicima.
Troškovi berze zanemarivi
"Berza je jedna od osnovnih gradivnih jedinica tržišta kapitala. Važnost lokalne berze prvenstveno je u blizini, prilagodljivosti i dostupnosti lokalnim akcijama", naglašava Andraž Aš, rukovodilac regulative na Ljubljanskoj berzi. Prema njegovim rečima, najvažniji zadatak berze je podrška domaćim izdavačima, investicijskim društvima i krajnjim investitorima. "Pritom su troškovi berze zanemarivi u ukupnim troškovima tržišta kapitala", dodaje Aš. Na primer, ukupni troškovi Ljubljanske berze lani su iznosili 1,6 miliona evra, od čega su troškovi rada dosegli 850.000 evra.
Ljubljanska berza je svesna da su tržišta kapitala globalna, zato teže većoj integraciji tržišta u regionalna, kontinentalna, ali i svetska tržišta i njihovu infrastrukturu. Prema Ašu, nizak nivo svesti i korišćenja usluga lokalnih berzi u zemljama jugoistočne Evrope mnogo je više uzrok nego posledica relativne anemičnosti tamošnjih berzi. "Postoji li jedna berza ili više njih, s ove strane poprilično je irelevantno pitanje, s obzirom na to da su kompanije koje se kotiraju na organizovanom tržištu kapitala različite. Dakle, nema fragmentacije likvidnosti, a ni pripajanje je ne bi značajno povećalo", objašnjava i dodaje da je opšti interes za trgovanje jednostavno premali.
Šta misle izdavači
Kao primer zadovoljnog izdavača dužničkih vrednosnih papira navodimo Grupu SIJ - Slovenska industrija čelika. Ulaskom na tržište kapitala stekla je nove izvore finansiranja, što joj omogućuje i optimizaciju strukture finansijskih sredstava, uz donedavno još uvek povoljne izvore finansiranja. Slovenska industrija čelika (SIJ) u poslednjih devet godina je na Ljubljanskoj berzi izdala obveznice u vrednosti od 173 miliona evra i komercijalne zapise u vrednosti od 209 miliona evra.
"Želimo da Ljubljanska berza i država još više promovišu slovenačko tržište vrednosnih papira. To bi povećalo količinu ulagača i osiguralo dodatnu likvidnost privrede", kaže Igor Malevanov, potpredsednik i izvršni direktor za finansije u SIJ. Drugačija iskustva s ulaskom na berzu ima jedna od najvećih informacijsko-konsultantskih grupacija u regionu - Datalab Tehnologije. Za kotizaciju na berzi odlučili su se jer su 2003. godine pozvali i zaposlene da postanu vlasnici. Nakon 20 godina, 40 odsto kompanije u rukama je zaposlenih, zbog čega se u tom periodu postavilo pitanje likvidnosti ovih akcija. Smatrali su da je najbolja opcija da uđu na organizovano tržište. "Zbog znatnih oscilacija u cenama akcija i, na kraju, ali ne manje važno, opreza i skepse slovenačkih institucionalnih investitora, berza nije donela ni očekivane rezultate u stvaranju stabilnog tržišta radničkih akcija, niti poboljšanog pristupa finansijskim izvorima", objašnjava Andrej Mertelj, izvršni direktor kompanije.
Prema njegovim rečima, opseg radova i troškovi u početnoj fazi bili su prihvatljivi i održivi. "Nažalost, stvari su se osetno promenile u poslednjih nekoliko godina. Sve veća birokratizacija upravljanja i dodatni zahtevi prekoračili su prihvatljive troškove", kaže Mertelj. Zbog toga su zaposleni bili opterećeni znatnim troškovima i birokratijom vlasništva. Još veći problem vidi u pritisku da se u poslovanje uvedu ESG politike koje su često u suprotnosti s njihovim primarnim ciljevima.
Razmak između prve i ulazne kotacije nije dovoljno značajan. Pitanje je i može li Ljubljanska berza na neki drugi način da pomogne sličnim manjim akcionarskim društvima jer je smrt slovenačke berze garantovana čak i bez novih ulazaka“, smatra Mertelj.
U pripremi članka učestvovali su Rijad Durkić (Bosna i Hercegovina) i Aleksandra Tomić (Severna Makedonija). Prevela Jelena Stjepanović.
