Umesto iskorišćavanja vetra u regionu, glavobolja od dugotrajne birokratije

Trenutno u Adria regionu postoji 41 vetroelektrana ukupne snage 1,6 gigavata. Daleko najveći broj njih je u Hrvatskoj. Najavljeno je mnogo novih projekata, ali svima je zajedničko jedno - birokratska glavobolja.

Iako je zelena tranzicija već neko vreme u centru pažnje stručnjaka i ulagača u energetski sektor, jasno je da je donedavna dinamika prelaska s fosilnih goriva na obnovljive izvore nedovoljno brza. Područje Balkana, to već znamo, po pravilu zaostaje za trendovima u razvijenijim delovima sveta, pa je i svest o potencijalu koji region ima u obnovljivim izvorima sazrevala relativno sporo. Naravno, pitanje je i finansijskog potencijala koji zemlje u Adria regionu same nikad nemaju dovoljno, pa u velikoj meri promene gura strani kapital.

Kako se to odražava na sektor vetroelektrana koje su obično zahtevnije za ulaganje od, recimo, solarnih panela?

Nije loše istaći da su kineski investitori, koji poslovično nikad ne ulažu na sitno, uključeni u projekte koji bi trebalo da rezultiraju dosad najvećim vetroparkovima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. 

U Srbiji će se graditi vetroelektrana snage čak 300 megavata, u koju je uključena kompanija PowerChina.

Kompanija Norinco uložila je 230 miliona evra u vetropark Senj u Hrvatskoj, snage 156 megavata, koja je trenutno u probnom pogonu.

Ukratko, u Adria regionu očigledan je interes ulagača za vetroelektrane, ali tu su i mukotrpne birokratske prepreke s dugotrajnim procedurama za dobijanje potrebnih dozvola.

Hrvatska 

Krajem marta, prema podacima Hrvatskog operatora prenosnog sistema HOPS, u Hrvatskoj je u funkciji bilo 25 vetroelektrana ukupne snage 834,15 megavata. U probnom pogonu bila je jedna vetroelektrana snage 156 megavata, što znači da je ukupno u pogonu skoro jedan gigavat kapaciteta na vetar.

Istovremeno, u prva tri meseca ove godine vetar je podmirio 13 odsto potražnje za električnom energijom, navode podaci udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska.

Iz istog udruženja navode da se trenutno u različitim fazama razvoja nalazi veći broj projekata vetroelektrana ukupne snage 1.760 megavata za koje se radi na dobijanju različitih vrsta potrebnih dozvola.

Jedna od takvih dozvola je takozvano energetsko odobrenje koje izdaje Ministarstvo privrede i održivog razvoja i koje je nužna podloga da bi mogle da se dobiju sve druge dozvole poput lokacijske ili građevinske. 

Kako su nova energetska odobrenja u vezi sa novim zakonom o tržištu električne energije s kraja 2021. godine, u poslednje vreme došlo je do zastoja u izgradnji novih vetroelektrana jer se čekaju podzakonski propisi koji bi definisali jasne kriterijume za izdavanje energetskog odobrenja, kao i cenu priključka na mrežu. Postojeće nejasnoće otežavaju investitorima i planiranje vrednosti investicija. 

U rezultatima poziva za iskazivanje interesovanja za dobijanje energetskog odobrenja, koji su objavljeni u prvoj polovini prošle godine, investitori su iskazali interesovanje za izgradnju 28 novih vetroelektrana, ali naravno, pitanje je šta će se od svega toga na kraju i realizovati. 

Na osnovu ranijeg zakonodavnog okvira, španska Acciona Energia razvija vetroelektrane Opor snage 27 megavata i Boraja II snage 45 megavata u Dalmaciji. Vrednost ulaganja je oko 100 miliona evra i trebalo bi da prorade iduće godine.

Srbija

U ovom trenutku u Srbiji je u funkciji osam vetroelektrana ukupne instalisane snage 398,3 megavata. Najveća je Čibuk kod Kovina, koja ima snagu 158,46 megavata. Počela je da radi 2019. godine. Poslednji vetropark je izgrađen 2019, a ukupna ulaganja u taj sektor dosad su bila oko 724 miliona evra. 

U izgradnji su dve vetroelekrane. Ona u Kostolcu, kojom će raspolagati Elektroprivreda Srbije, imaće snagu 73 megavata, a ulaganje iznosi 117,2 miliona evra.

MK Grupa Miodraga Kostića, koja je jedan od najvećih ulagača u ovom sektoru, nastavlja gradnju vetroelektrane Krivača sa slovenačkim fondom ALFI Green Energy. Tu elektranu je počela da gradi austrijska kompanija Ivicom Holding na području opštine Golubac u istočnoj Srbiji. Investicija je 155 miliona evra, a predviđena snaga 105,6 megavata. Za kraj godine predviđen je početak gradnje vetroelektrane Vetrozelena na području Pančeva. Ulagači su kompanije CWP Europe i PowerChina, a snaga elektrane biće 300 megavata. Početak rada planira se za početak 2025. godine i to bi, logično, bila najveća vetroelektrana u Srbiji.

Međutim, slično kao i u Hrvatskoj, podatak da u poslednje tri godine nije otvoren nijedan vetropark pokazuje da je i u Srbiji jedan od velikih problema složena procedura dobijanja dozvola. Investitori treba da prođu čak 17 koraka da bi se projekat realizovao, a građevinska dozvola je tek dvanaesti korak.

Ali tamošnji operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije, opet slično kao i u slučaju interesovanja za energetska odobrenja u Hrvatskoj, na spisku ima oko 50 zahteva potencijalnih vetroparkova za buduće priključenje na mrežu.

Bosna i Hercegovina

Iz sunca i vetra u Bosni i Hercegovini proizvodi se tek tri odsto električne energije, a trenutno postoje samo tri vetroelektrane ukupne snage 134,6 megavata. 

To su Mesihovina kod Tomislavgrada snage 50,6 megavata, koja je počela da radi 2018. godine, Jelovača, takođe kod Tomislavgrada, snage 36 megavata iz 2019. godine, i Podveležje kod Mostara, snage 48 megavata iz 2021. godine. Ukupna ulaganja su bila 205 miliona evra.

Dobra vest je da se trenutno radi na osam projekata vetroelektrana, ali opet je pitanje hoće li se svi privesti kraju i koliko će vremena za to biti potrebno. 

Šest od tih osam vetroelektrana ima ukupnu planiranu snagu 333 megavata, a najveću na području između Livna i Tomislavgrada gradi kineski investitor. Ulaganje u vetroelektranu Ivovik iznosi 130 miliona evra, a predviđena je instalisana snaga od 84 megavata. 

Navodno je u pripremi dodatnih 14 projekata, ali tu detaljnih informacija nema.

Iz Centra za održivu energetsku tranziciju RESET, tamošnjeg energetskog tinktenka, navode da bi u idućih deset godina moglo da se integriše više od dva gigavata novih vetroelektrana u elektroenergetski sistem. 

„Ono što je karakteristično je vrlo spora realizacija projekata. Razlozi se mogu tražiti u složenoj i dugotrajnoj administrativnoj proceduri ishođenja dozvola, ograničenom pristupu potrebnom novcu, inflaciji i globalnoj tendenciji usporenja i kašnjenja u isporuci vetroagregata“, napominju iz RESET-a. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Slovenija

Trenutno su u funkciji dve vetroelektrane, i to Dolenja vas kod Senožeča snage 2,3 megavata, koja je u funkciji od 2013. godine, i Razdrto snage 0,9 megavata, koja je počela da radi 2014. godine. Kod Razdrtog se trenutno gradi još jedna manja, koja će imati snagu 0,25 megavata, a početak proizvodnje predviđen je za jesen ove godine.

Dosadašnja skromna ulaganja u vetroelektrane ne znače da ambicije ne postoje. Naime, trenutno je u razmatranju deset lokacija za izgradnju novih pogona, ali je problem u tome što su dugotrajni postupci izrade odgovarajućih prostornih planova. Najbliže početku izgradnje je projekat vetroelektrane Ojstrica na Pohorju kod Maribora, a investitor su Dravske elektrarne Maribor. Ovog meseca bi Ministarstvo zaštite okoline trebalo da odgovori na primedbe iz javne rasprave. Vetroelektrana bi imala snagu 11 megavata. Isti investitor planira još dva projekta vetroelektrana ukupne snage 35 megavata. 

Veliku prepreku za izgradnju vetroelektrana stvara i otpor civilnih udruženja koja u tome vide negativan uticaj na okolinu zbog, na primer, buke ili ugrožavanja ptica, pa ne iznenađuje da investitori, imajući u vidu i dugotrajnu izradu prostornih planova, odlučuju da se fokusiraju na druge zemlje u Adria regionu, poput slovenačkog Petrola, koji je prošle godine pokrenuo vetroelektranu Ljubač u Hrvatskoj. 

Severna Makedonija

U prošloj godini je proizvedeno 5.639 gigavat-sati električne energije, odnosno 6,6 odsto više nego u 2021, ali iz energije vetra proizvedeno je samo 108 gigavat-sati ili 1,9 odsto ukupne količine. 

Postoje dve vetroelektrane, a jedna je u probnoj fazi. Vetroelektrana Bogdanci u dolini Vardara, blizu granice s Grčkom, investicija je državne kompanije ESM i završena je 2014. Ima instalisanu snagu od 36,8 megavata. Predviđena je i druga faza izgradnje, koja bi dodala 13,8 megavata kapaciteta, a trebalo je da bude završena prošle godine.

Vetroelektrana Bogoslovec u blizini Štipa privatna je investicija, a u prikupljanje potrebnih dozvola krenulo se još 2017. godine. Od decembra 2022. ima probnu dozvolu za rad, a ukupne je snage 36 megavata. Konačna dozvola za rad očekuje se ove godine. Investicije u ove dve elektrane iznose ukupno 115,5 miliona evra.

Početkom ove godine sklopljen je ugovor za izgradnju i treće vetroelektrane, kod Miravaca uz reku Vardar, između Demir Kapije i Đevđelije, i to kao investicija turske grupacije Kaltun. U prvoj fazi izgradnje predviđena su 34 megavata, a kasnije još dodatnih 10 megavata. Investicija bi iznosila 6,45 miliona evra.

Kao i drugde u regionu, Severna Makedonija takođe ima posla s nemogućom birokratijom. Pre dve godine pompezno je najavljivan projekat vetroelektrane snage 15 megavata, vredan pola milijarde evra, koju je na području Kumanovo - Stare Nagoričane - Kriva Palanka trebalo da gradi nemačka kompanija VPD. Projekat još nije realizovan, čeka se samo jedan potpis. Ko nije dostavio potpise, zamenik nemačkog ambasadora nije želeo da odgovori.

U energetskoj strategiji države piše da je do 2040. godine predviđena izgradnja vetroelektrana ukupne instalisane snage 750 megavata. Procenjeno je da u celoj zemlji postoji oko 15 vrlo povoljnih lokacija za izgradnju vetroelektrana, najviše u dolini Vardara i u višim planinskim predelima. 

U pripremi članka učestvovali su Urban Červek (Slovenija), Suzana Peljto (Srbija), Svjetlana Šurlan (Bosna i Hercegovina) i Nataša Hadžispirkoska Stefanova (Severna Makedonija). Prevela Jelena Stjepanović.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar