Sve izvesnije da će budućnost kreative biti u rukama inženjera, a ne umetnika

Šta će veštačka inteligencija promeniti? Da postavi nove ciljeve i nove izazove kad je reč o kreativnim industrijama? Tema koja je obeležila i drugi dan na Kopaonik biznis forumu bila je veštačka inteligencija. O perspektivi kreativnih industrija smo razgovarali sa producentkinjom koja je prisutna u kulturnim vodama Beograda i Vašingtona, Milenom Trobozić Garfield. Ona je razgovor započela rekavši da "Jeffa Bezosa ne zanima opera, već ga zanima odlazak na Mars".

Šta nam to govori, u kakvom stanju se nalaze kreativne industrije i mediji?

Nalaze se u jednom kritičnom prelaznom periodu. U vremenu smo promena i tu rečenicu sam na neki način interpretirala ono što je rekao direktor Metropolitan opere Peter Gelb. Elitu više ne interesuje visoka kultura. Vanderbilti su gradili Metropolitan, a Bezos se takmičiti sa Muskom ko će pre na Mars. Što znači da ta nada, da će možda donatori i veliki milioneri spasti i izvođačke umetnosti, ali i medije, nije realna. Jer setimo se, Bezos je kupio Washington Post 2013. i svi su mislili da je to rešenje.

Bloomberg Adria

Dakle, nemamo više reklame. Reklame su postajale sve manje i manje zato što su ljudi sve manje i manje kupovali novine ili gledali televiziju u realnom vremenu, nego su prelazili preko reklama, ali su videli to kao rešenje da će milijarderi kupiti te najvažnije medije, što se desilo i sa LA Timesom i Washington Postom. Međutim, od 2007. dve trećine zaposlenih u medijima je otpušteno, a ove godine, LA Times otpustio je 50 odsto svojih ljudi, a Jeff Bezos 240 ljudi. To su vrlo ugledni, dugogodišnji novinari koji su, naravno, najskuplji, imaju velike plate itd. Onda će uzeti nekog mlađeg da ih zameni ili ih već zamenjuje veštačka inteligencija.
 
Da li je veštačka inteligencija ta ključna razlika i promena u kreativnim industrijama? Videli smo da su prošlu godinu obeležili štrajkovi u Holivudu, upravo zbog upotrebe veštačke inteligencije. Je li to sada i opasnost, negde kažu da je to i alatka koja može vrlo dobro se iskoristi u kreativnim industrijama?
 
Apsolutno! Može da se iskoristi i nije veštačka inteligencija dovela do krize u kreativnim medijima, novinama. Do toga je doveo internet. Do toga je dovela ogromna proizvodnja sadržaja i fragmentacija publike. Kada se publika fragmentizovala, jer ima ogromnu mogućnost da gleda i ogromnu ponudu sadržaja, izgubili smo masovnu publiku jer i vi imate dve stotine kanala, a ranije ste imali četiri glavna, vi nemate više masovnu publiku jer ja ću da gledam jedan kanal, moja ćerka će drugi, moja prijateljica treći.

Izgubili ste masovnu publiku. Time su izgubili reklame jer nema onih brojeva koji su pre postojali. Došlo je do ogromne proizvodnje sadržaja i to je dovelo do krize u kreativnim industrijama, a veštačka inteligencija je sada ono, što bi se reklo, tek nešto što ne možemo ni da sagledamo šta će da se desi. Prvo, zato što do pre dve godine mi nismo znali šta je ChatGPT, a sad se već koristi na univerzitetima, pišu članke umesto novinara. Pisaće, mislim, to je pitanje dana, oni će pisati scenarija umesto pisaca.

Da li to znači da smo došli do veka pažnje nakon veka proizvodnje? Kako zadobiti tu pažnju i kako monetizovati tu pažnju da okrenemo i na biznis?

 
Da, to je najvažnije pitanje. To je pitanje svih pitanja, kako monetizovati budućnost, kada vam se publika fragmentizuje, i stalno se borimo za pažnju. Govorilo se da je sadržaj najbitniji. Sad imamo toliko sadržaja da nikad u ljudskom veku nisu imali takvu ponudu. Kako da zadržite moju pažnju da ne odem negde drugde? To je sada najveće pitanje i tu onda kontekst postaje vrlo bitan.

Bloomberg Adria

Tim pitanjem se bave sve industrije, sve države, a samim tim i Srbija. Vi znate da su kreativne industrije u Srbiji jedno od brže rastućih i imaju veliki izvoz, izvozni potencijal. Kako gledate na tu budućnost kreativne industrije Srbije? Na šta treba da stavi fokus?
 
Na gejming i igrice. Mi imamo fantastične kreatore igrica. Imamo Nordeus, koji je sada mislim i prodat. Imamo jednog mladića koji studira na Columbia Univerzitetu i upisao je film. I njihov profesor Paul Schrader, koji je inače pisao scenarije za "Taksistu". Jedan od najčuvenijih scenarista na prvom času im je rekao zašto gubite vreme na mom času. Idite u susednu prostoriju i učite kako da pravite igrice.
 
Neće se svi složiti s tim zato što kreativna industrija, pogotovo filmska, ima odlične autore?
 
Imaju autore, ali neće imati publiku. Ja vam kažem da je publika već sada stara. Ja vam kažem da niko od preko 30-35 godina ne gleda televiziju, ne gleda te serije. Televizor? Pa to je neki čudni predmet.
 
A kada je reč o drugim platformama?

Ni na drugim platformama. Zato što oni traže drugačije sadržaje. Oni sad gledaju TikTok i sad se u Americi razmišlja kako da napravite segmente serijske koji traju po tri minuta i onda nastavljaju kao serija, ali samo tri minuta svaki dan vam puštaju. Tako da ne verujem da gledaju mnogo televiziju. Oni su koncentrirani na kratke forme. Nemaju tu vrstu fokusa. Moja kćerka ima 23 godine i kad ja pitam, pa zašto nikad ne gledaš filmove? Mislim, ja pravim filmove, ja sam producent filma, ona kaže: "Mama, film je dugačak",  a kratko traje.
 
Iz vaše perspektive, da zaključimo, s obzirom na to da ste duboko u kreativnim industrijama, možete li tačno reći gde će biti kreativne industrije za tri godine?

Ne znam. Zaista je to vrlo teško pitanje i ja mislim da budućnost, ako se ovako nastavi sa veštačkom inteligencijom, neće pripadati umetnicima, nego inženjerima.

 
I algoritmima?

Algoritmima, i onima koji će umeti da upravljaju veštačkom inteligencijom. I kao što ste vi dobro primetili, mi ne znamo. Možda će ta veštačka inteligencija dovesti do novog procvata kreativnosti kao što je Gutenbergova štamparija razlog što je počelo masovno štampanje knjiga, a to niko to nije mogao predvideti. Ja uvek verujem da će ovo novo doneti nešto novo, samo mi još uvek to ne možemo da vidimo.

Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar