Srbija ima potencijal za niršoring, ali treba poboljšati logistiku

Ispod Pančićevog vrha na Kopaonik biznis forumu pokrenute su ekonomske diskusije na temu inovacije i veštačke inteligencije. O ključnim temama koje će oblikovati privredu Srbije i sveta tokom 2024. godine, za Bloomberg Adria TV govorio je Milan Nedeljković, dekan fakulteta FEFA, koji je podelio svoje uvide u aktuelne teme i perspektive za niršoring, ističući važnost tih faktora za dalji ekonomski razvoj.

Kada je reč o inovacijama, Nedeljković je naglasio da iako su srpski startapovi u dobrom stanju, postoji potreba za napredovanjem ka svetskim tendencijama. Istakao je važnost prelaska iz faze ideje u fazu organizovane kompanije koja će proizvoditi za svetsko tržište, uz podsticaj komercijalizacije i patentiranja ideja.

"Tu ima nekoliko dimenzija. Da bismo uhvatili svetsku tendenciju, neophodno je da se eskaliraju, dakle, da srpski startapovi iz faze ideje dođu u fazu da postanu organizovane kompanije koje će svoj proizvod prodavati na svetskom tržištu. I to je ono što vidimo trenutno kao jedan od velikih izazova. Ako pogledamo, recimo, i broj patenata koji Srbija ima prema broju stanovnika, Srbija stoji dosta slabije u odnosu na region", rekao je Nedeljković.

Kako je dodao, taj broj za Srbiju je otprilike 18 godišnje, u odnosu na Hrvatsku, koja je na nivou od 28, ili Češku, koja je na 54. "To opet nisu zemlje koje su neverovatno inovativne kao neke druge zemlje. Dakle, to nam govori da postoji s jedne strane i potencijal, imajući u vidu na neki način nivo obrazovanja koji postoji u Srbiji tradicionalno. Ali s druge strane nam govori i da taj potencijal nije dovoljno iskorišćen u pravcu komercijalizacije i patentizacije ideja koje postoje." U tom kontekstu veštačka inteligencija je tema nad temama. Koliko je ona prisutna u privredi Srbije i šta je važno da znamo za ovu godinu, ali i iduće godine - kako će se ona implementirati u biznis?

Veštačka inteligencija je sada pomodni izraz i mi ga non-stop slušamo, kao što je u nekim prethodnim situacijama bilo, kada je bio i Dotcom balon 2002. godine ili situacija koja je bila sa blokčejnom i kriptom. Veštačka inteligencija, naravno, ne može biti lek za sve, ali je činjenica da ako se pametno koristi, može omogućiti značajne uštede. Ono što je lepo jeste veliki potencijal ako posmatramo sa makroperspektive, to što ona radi i može da radi horizontalno po sektorima. Dakle, svaki sektor u privredi može da ima značajna poboljšanja sa primenom veštačke inteligencije koje se tiču opet nezavisnosti od konkretne industrije.

Značajna automatizacija procesa koja dosad zaista ni na koji način nije bilo moguća. Značajno podizanje znanja unutar same kompanije korišćenjem pametnog načina nove inteligencije i istovremeno opet značajno unapređenje na strani prodaje svojih proizvoda i generalno podizanje efikasnosti produktivnosti. A kao što znamo iz postojećih primera iz istorije, ključna stvar da jedna privreda generalno raste jeste uvećanje produktivnosti.

Bloomberg Adria TV

  Čuli smo i da će veštačka inteligencija ukinuti pojedina zanimanja, ali će otvoriti i nove dimenzije?

Apsolutno, dakle, mi moramo biti svesni da veštačka inteligencija stvara prilike, ali istovremeno i zatvara odgovarajuća zanimanja. Opet, meni je lako to da kažem pošto se nadam da neću biti zatvoren. Ali ako smo svesni da postoji ogroman rizik da će veštačka inteligencija to zameniti, onda je sada vreme da se razmisli šta ja to mogu da radim, kako mogu da budem vredan, da ne budem taj koji će biti zamenjen, jer uvek će biti potrebe za različitim zanimanjima. Svedočimo i geopolitičkim tenzijama, otvorenim sukobima i kaže se da je ova godina godina polikriza. U tom kontekstu je važan i niršoring i Srbija tu ima i značajnu prednost, ali i izazov. Šta je ključno upravo za niršoring, za Srbiju?

Niršoring ima nekoliko dimenzija koje opredeljuju, to je ono što vidimo i sa iskustvima drugih zemalja. Jedan bitan segment koji će kompanije gledati u slučaju niršoringa jeste koliko je lako ući u niršoring. Dakle, koliko je razvijena logistika, koliko se vremena gubi na carinskim procedurama. Ako pogledamo podatke i ako pogledamo pravce, videćemo da Srbija ne stoji preterano dobro.

Druga dimenzija jeste da za razliku nekog prethodnog perioda, kada je geografska blizina predstavlja ključnu odrednicu, u ovom periodu, nažalost, velikih političkih stvari koje se dešavaju u svetu, nije samo geografska bliskost ono što je bitno. Takođe je bitna i politička bliskost, tako da ako ja imam mogućnost u dve zemlje koje su geografski relativno blizu, a jednu posmatram kao potencijalnog političkog partnera, a drugu kao političkog protivnika ili sam jednostavno ambivalentan prema njoj, onda ću se svakako opredeliti za prvu zemlju.

Tradicionalno se na Kopaonik biznis forumu govori o izazovima za Srbiju. U godini pred nama gde vidite sa tog makroaspekta? Inflacija ulazi u ciljani koridor, predviđen je veći privredni rast nego prošle godine. Gde vidite najveći izazov?

Inflacija ide silaznom putanjom. Ono što mi ne smemo da dozvolimo jeste da se ta silazna putanja uspori, što se može dogoditi u situaciji kada inflatorni pritisci i dalje nisu potpuno nestali. Dakle, moguće ne u onolikom segmentu kao što je bilo ranije, ali postoji potencijal. Istovremeno, mi želimo da se vratimo na nivo koji je bio ispod tri odsto. Tu bi negativan uticaj imala svetska kretanja, a i opet cene energenata, ukoliko tu bude bilo dodatnih poremećaja.

A druga stvar je vezana za domaću tražnju. Dakle, ukoliko imamo izuzetno značajan rast plata koji se mora očekivati u nekom trenutku i on je mnogo jači u odnosu na produktivnosti i u odnosu na cene, onda će to davati opet malo vatre sa strane tražnje. Na samom kraju razgovora, postavlja se pitanje šta je to drugo što bi moglo da utiče na makrostabilnost Srbije.

Stvar koju treba pratiti jeste fiskalna strana. Dakle, fiskalna strana jeste bila relativno stabilna u prethodnom periodu i mi smo i juče pričali oko menadžmenta javnih investicija i to je nešto što naročito što se provlači u poslednjih par meseci kao jedan od ključnih fokusa s fiskalne strane. Ali to je jedna oblast koja se mora veoma prudentno i realizovati u ovom periodu, kako se ne bi ugrozila fiskalna stabilnost, koja onda opet samim tim povlači mnoge negativne efekte na ekonomiju.

Tu spadaju i projekti poput EXPO, gde će država imati veoma značajne investicije neophodne da te investicije budu realizovane na pravi način kroz kompletno pokriće i kroz jedan prudentan investicioni menadžment.

Ceo intervju poslušajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar