Dragan Bjelogrlić o tome zašto Netflix više ne pravi dobre serije

Netflix u poslednjih nekoliko godina nije proizveo nijednu dobru seriju, zato što se u kreiranju sadržaja rukovodi algoritmom onoga šta publika želi, a ne onoga što bi bilo novo, inovativno i drugačije. Kako bi publika imala kvalitetan sadržaj, važno je da kreativna industrija ne padne u šake veštačke inteligencije koja bi samo kopirala već postojeće formate iz filmova i serija. I ne samo to. Postojanje umetnika u društvu ima mnogo veći značaj od pukog popunjavanja slobodnog vremena gledalaca. Smisao umetnika je da širi vidike, razbija predrasude, predstavlja društvene probleme i pojave, ali i da obrazuje, kako lokalno, tako i globalno.

Ovo je poruka sa panela o kreativnoj industriji u okviru Kopaonik biznis foruma i ujedno zabrinutost koju je sa publikom podelio glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić o budućnosti kreativne industrije zbog pretnje veštačke inteligencije.

Dragan Bjelogrlić na Kopaonik biznis forumu 2024 (Bloomberg Adria)

Bjelogrlić je istakao da je Netflix pre desetak godina imao mnogo kvalitetnije serije nego danas, kao i da godinama nije napravio dobru seriju upravo zato što se rukovodi algoritmom onoga šta publika želi. "Kada govorimo o poslednjoj kvalitetnoj seriji koju je Netflix napravio, često spominjemo Succession, koja je nastala pre nekoliko godina. To je zato što je kvalitet sadržaja rapidno opao, upravo zato što se podilazilo ukusu publike."

Srpski glumac i reditelj je rekao da kreativna industrija ne sme da dozvoli da se dodvorava širokim narodnim masama i da uloga umetnika u društvu nije da pravi ono što publika želi, već da umetnici moraju ostati dosledni svojoj ulozi da "svet vuku napred".

"Jako je bitno da preživi kreativnost, jako je bitno da prežive filmski festivali i kvalitetni autori", istakao je Bjelogrlić. Naglasio je da ga raduje što su se u trci za Oskara našla dva kvalitetna evropska filma i da je to znak da kreativna industrija zasad dobro odoleva veštačkoj inteligenciji.

Direktor Weekend media Festivala & Peppermint Agency Tomo Ricov saglasio se sa Bjelogrlićem da veštačka inteligencija predstavlja veliku pretnju kreativnoj industriji. "Najveća opasnost kod veštačke inteligencije jeste što ona više i ne prepoznaje tvoj ukus. Govori se da je to najveća opasnost kod Netflixa, što to nije tvoj izbor, to ti je nametnut izbor."

Tomo Ricov na Kopaonik biznis forumu (Bloomberg Adria)

Ukazuje i da je upravo kreativnost nada da nas veštačka inteligencija neće pretovirit u "robote ili zombije".

"Veštačka inteligencija ne može da bude kreativna, ona nema kreativnosti u sebi. I to je zrno spasa da nas neće pretvoriti u robote i zombije", rekao je Ricov.

Međutim, s njima se nije saglasila producentkinja Milena Trobozić Garfield:

"Mi živimo u vremenu proizvodnje, danas svako može da proizvede bilo šta. Godišnje se proizvede 45.000 serija, što je ogroman broj. Sad više nije pitanje šta možemo da proizvedemo. Naime, 21. vek je vek pažnje i pitanje je gde je publika i zašto je teško pronaći publiku. Nekada su urednici diktirali šta će se gledati, a danas to publika bira sama. Mogu da gledaju Netflix ili Youtube, mi publiku zatrpavamo sadržajem i što ima više sadržaja, pažnja publike sve više pada."

Dragan Bjelogrlić i Milena Trobozić Garfield na Kopaonik biznis forumu (Bloomberg Adria)

Dodala je da umetnost i sada postoji i da se ne radi u tome da neće postojati, već se tražnja za sadržajem menja.

"Evo na primer fresko slikari, sada više niko ne traži freske, nema tražnje za njima", rekla je Trobozić Garfield.

Hoće li umetnici moći da žive od svog posla

Zbog, kako kaže Trobozić Garfield, "prevelike gužve" zbog velike količine sadržaja, kreativna industrija doživljava jednu vrstu ekonomskog kraha. Dodaje da ljudi koji rade u kreativnoj industriji postaju lako zamenjivi zbog veštačke inteligencije. I ne samo to. Sve je teže naći novac za proizvodnju sadržaja.

"Samo je pitanje da li će umetnici moći da žive od umetnosti i kreativnosti ili će pre podne biti jedno, da bi po podne mogli da budu nešto drugo", zapitala se Trobozić Garfield.

Bjelogrić kaže da njega i dalje više brine kvalitet sadržaja koji se nudi nego novac.

"Kako će se finansirati proizvodnja filmova i serija, odakle će novac stizati, to se menja i uvek se nađe neki put. Više bih se brinuo oko ukusa publike. Umetnici nisu tu samo da zarađuju novac, imaju drugi zadatak, imaju misiju da unaprede svet oko sebe i to je ono o čemu moramo da mislimo, ne samo o tržišnom aspektu", rekao je Bjelogrlić.

Smatra da bioskopi neće nestati, jer je, ističe, pravi doživljaj filma ipak u bioskopu. "Ni pozorišta nisu nestala kada su se pojavili film ili televizija, vidimo da i dalje rade i da ima dobrih predstava i nigde nije ugašeno nijedno veliko pozorište", zaključio je Bjelogrlić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar