Novog britanskog premijera čeka prazna blagajna - Burnham planira nacionalizaciju

Odlazak Keira Starmera sa čela Laburističke stranke i britanske vlade te uspon Andyja Burnhama kao najizglednijeg naslednika otvorili su niz pitanja o budućnosti ekonomske politike Ujedinjenog Kraljevstva. Dok investitori pažljivo prate da li će nova administracija posegnuti za većim zaduživanjem, makroekonomski analitičar Matej Lovrenović pojašnjava kako su finansijska tržišta na ovu promenu reagovala iznenađujuće mirno te sa kojim se strukturnim i fiskalnim izazovima suočava nova vlast.

Tržišta su već očekivala promenu

Iako političke tranzicije često unose nervozu na tržišta, reakcija na odlazak Starmera bila je prilično prigušena. Prema Lovrenoviću, to nije iznenađenje jer se Starmerov odlazak očekivao već mesecima, pa je bilo samo pitanje vremena i načina.

"Osnovna stvar koja se događala na tržištu britanskih obveznica proteklih par meseci je zapravo očekivanje da će Starmer otići", kaže Lovrenović. Mnogo veći uticaj na prinose od početka godine, pojašnjava, imali su spoljašnji faktori poput inflatornih pritisaka podstaknutih cenama energenata, što je nateralo Bank of England na podizanje kamatnih stopa. Normalizacijom tih pritisaka, i prinosi su se vratili na nivoe sa početka godine.

Što se tiče straha od novog zaduživanja, Burnhamov tim je kontinuirano komunicirao kako će se držati fiskalnih pravila koja je postavila njegova prethodnica, Rachel Reeves. Čini se da su britanski političari, nakon epizode sa Liz Truss, naučili lekciju da sa tržištima obveznica moraju komunicirati izuzetno oprezno.

Strategija koje nije ni bilo

Jedan od glavnih razloga Starmerovog pada, ocenjuje Lovrenović, bio je utisak da njegova vlada zapravo nema jasnu ekonomsku strategiju. "Spolja se činilo kao da strategije nema. I unutar stranke i u medijima govorilo se da se samo povećava oporezivanje određenih biznisa kako bi se finansirala potrošnja u par malih sektora", pojašnjava analitičar. Starmerova temeljna ideja bila je da Britaniji nije potrebna velika reforma, već samo bolji menadžment, ali sa tim se očigledno nisu složili ni investitori ni birači.

Ipak, iza Starmera ostaje jedna važna reforma koja bi mogla imati dugoročno pozitivan uticaj, a to je pojednostavljenje procesa planiranja za infrastrukturu. Novim pravilima ograničena je mogućnost sudskih prigovora koji su godinama zaustavljali ključne projekte, poput brze železnice HS2, koja već kasni deset godina i višestruko je premašila budžet. Uprkos tome, Lovrenović smatra kako će Starmerovo vreme na vlasti na kraju biti "samo fusnota" jer nije urađeno ništa radikalno što bi promenilo profil rasta ili dugoročnog duga zemlje.

Ograničen manevarski prostor

Andy Burnham na vlast dolazi u trenutku kada je fiskalni prostor gotovo nepostojeći. Taktika oporezivanja "drugih ljudi", odnosno najbogatijih, iscrpljena je jer oni sve više napuštaju zemlju i sele kapital u Švajcarsku, UAE ili Portugal. Jedina preostala opcija za značajnije povećanje prihoda bilo bi oporezivanje srednje i niže klase ili povećanje PDV-a, ali je Burnham obećao da neće kršiti laburistički manifest koji to isključuje.

Stoga mu preostaju samo dve mogućnosti: smanjenje socijalnih davanja ili strukturne reforme. Paradoksalno, kao izraziti levičar, Burnham možda ima više političkog kapitala za nepopularne rezove jer uživa veću podršku sindikata i interesnih grupa. Ključnu ulogu imaće i njegov izbor ministra finansija. Ako to bude Ed Miliband, ne očekuju se veći poremećaji, ali ako odabere Wesa Streetinga iz "blerovskog" krila stranke, politika bi mogla biti više tržišno orijentisana, ali u suštini nastavak Starmerovog pristupa - novo lice za istu politiku.

Spas u decentralizaciji i nacionalizaciji

Suočen sa ograničenjima u Londonu, Burnham se okreće onome što je uspešno sproveo kao gradonačelnik Mančestera -decentralizaciji. Njegov ključni politički program je veća devolucija vlasti izvan Londona. Ujedinjeno Kraljevstvo je izrazito centralizovana država, a Burnhamov mančesterski eksperiment pokazao je da prebacivanje ovlašćenja odlučivanja i finansiranja na lokalni nivo može revitalizovati zapostavljene industrijske gradove. Kao simboličan potez, čak se pominje ideja da bi premijer deo vremena mogao da radi iz Mančestera, kako bi se i fizički pokazalo da postoji Britanija i izvan prestonice.

Bloomberg

Drugi veliki projekat koji se vezuje za Burnhama je rešavanje problema posrnule vodovodne kompanije Thames Water. Predlog njene nacionalizacije je politički toksičan, ali uživa ogromnu, 80-odstotnu podršku javnosti. Iako bi takav potez, vredan oko 20 milijardi funti, mogao zabrinuti strane investitore, Lovrenović smatra da ne bi trebalo da ugrozi kreditni rejting države. Vlada ima više opcija, od primoravanja postojećih vlasnika (investicionih fondova) na dokapitalizaciju pod pretnjom potpunog preuzimanja, do primene modela "specijalne administrativne rezolucije", gde država privremeno preuzima upravljanje i kasnije prodaje kompaniju.

Na kraju, čini se da će Burnhamova era doneti promenu u stilu upravljanja i fokusu, sa naglaskom na regionalni razvoj i rešavanje gorućih infrastrukturnih problema. Ali, bez radikalnih poteza na fiskalnoj strani, malo je verovatno da će se dugoročna ekonomska putanja Ujedinjenog Kraljevstva značajnije promeniti.