Kako da električni automobil dođe do Adria regiona

U ovoj godini planira se proizvodnja električnog automobila "panda" u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu. Šta se time menja u poziciji Srbije na tržištu, a šta su izazovi koji dolaze globalno?

Iztok Seljak, direktor Hidria Holdinga iz Slovenije, kompanije koja je u auto-industriji više od pola veka proizvodi delove, ali i razvija inovativna rešenja, kaže u razgovoru za Bloomberg Adriju da je svaki od takvih projekata od ogromnog značaja za region.

"Svaki od takvih projekata je od ogromnog značaja za region i šalje odgovarajuću poruku da električna mobilnost u svom konačnom obliku, u vidu električnih automobila, dolazi u region. A takođe pruža priliku da se ostatak baze snabdevanja za e-automobile razvije oko toga, uz odgovarajuće multiplikativne rezultate. Tako da se veoma radujemo 'pandi' i sličnim projektima u regionu, da bi se konačno dao pravi podsticaj i ubrzalo kretanje ka e-mobilnosti i srodnim industrijama u regionu", rekao je Seljak.

Koji su trendovi na globalnom tržištu električnih automobila danas?

Udeo, a shodno tome i broj električnih automobila, brzo raste. U Kini je prošle godine 30 odsto novih vozila bilo električno, što znači preko sedam miliona automobila od ukupno 25 miliona. U Evropi se radi o 20 odsto, dakle oko dva miliona automobila. U SAD je prošle godine prodato nešto manje. Očekuje se da će Kina biti u potpunosti električna do 2030, što u narednih pet godina znači 25 miliona električnih automobila. Evropa bi se tome približila. Trenutno se ogromna investicija od 100 milijardi evra uliva u proizvodnju električnih automobila, ali isto tako u proizvodnju litijum-jonskih baterija, u takozvane gigafabrike širom sveta, uključujući Evropu. Evropa, nažalost, gubi globalnu prednost, a Kina je preuzima, što se tiče električnih vozila na baterije.

U tom globalnom kontekstu, šta je ključno za zemlje da privuku i razviju proizvodnju delova za električne automobile i samih električnih automobila?

Oko 30-40 odsto vrednosti novog električnog automobila i isto toliko težine je zapravo litijum-jonska baterija. Ranije smo imali situaciju gde su obično dobavljači prelazili u posao sklapanja automobila, a sada je suprotno. Sklapanje električnih automobila prebacuje se u gigafabrike, kao i sklapanje litijum-jonskih baterija. Ali, naravno, pored toga, privlačnost radne snage i ukupni troškovi, troškovi kvalifikovane radne snage, znanja, a zatim infrastruktura kao i subvencije, povoljna poreska politika i ukupna stabilnost zemlje su važni. I u tom smislu, trebalo bi da radimo svi zajedno u tom pravcu, kako bismo ovo uradili kako treba.

Bloomberg Adria

Koliko su konkurentne zemlje našeg regiona u ovoj oblasti, u proizvodnji auto-delova?

Rekao bih da, nažalost, nisu previše konkurentne. Mogli bismo i trebalo bi da budemo konkurentni, ali jednostavno nismo. Takođe bih rekao da naša konstantna politička nestabilnost jednostavno ne pomaže u tom smislu. Umesto toga, zemlje Višegradske grupe, kao što su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, već decenijama uspevaju da obezbede najbolje uslove za privlačenje investicija u automobilski sektor. I nastavljaju sa tim u oblasti sklapanja električnih vozila. Neki od primera su BMW u Debrecinu ili BYD u Segedinu u Mađarskoj, kao i brojne kompanije za proizvodnju baterija, kineski CATL, Sunwoda, kao i korejski Samsung. Tako da, nažalost, u tom pogledu investicije ne dolaze kod nas, u naš region, odlaze na druga mesta.

Šta u tom pogledu države mogu da urade, kakvo je iskustvo Slovenije u toj oblasti?

Što se tiče Slovenije, s jedne strane mi smo mala zemlja po veličini, ali u isto vreme imamo sjajnu inovativnu bazu za proizvodnju automobila, dobavljače, domaću industriju snabdevanja i dosta globalnih lidera iz tog sektora je ovde. Slovenija trenutno radi na tome da zadrži fabriku Renaulta u Novom Mestu i da je u potpunosti pretvori u fabriku električnih vozila. Iako će, po mom mišljenju, biti teško ili nemoguće privući velika ulaganja u ogromna proizvodna postrojenja ili gigafabrike ovde, kao što je neuspešni primer Magne u Mariboru to donekle pokazao. Ali ipak, uprkos tome i za razliku od toga, imamo velike prilike da domaća industrija automobila nastavi da se razvija, a zatim i raste.

GREMO, inicijativa za zelenu mobilnost i savez slovenačkih automobilskih kompanija, osnovana je za inovacije u e-mobilnosti i veoma intenzivno ulažemo u to. Trenutno, na primer, u Hidriji, ulaže se preko 120 miliona evra u
statore i rotore za sledeću generaciju električnih vozila za evropske i globalne proizvođače automobila. Tako da smo veoma optimistični u vezi sa konkretnim projektima i inovativnim otkrićima u toj oblasti koja dolaze iz Slovenije u narednom periodu.

Imajući sve to na umu, šta je važno u perspektivi , kakvi su izazovi za auto-industriju?

Glavni izazov je trenutno električna mobilnost na baterije i milioni tona litijum-jonskih baterija koje će postati otpad u narednim godinama, što ćemo nekako morati da prevaziđemo. Ovo je prilika za  inovacije koje prevazilaze električne automobile na baterije. Radimo na tome u GREMO u Sloveniji. Bilo da se radi o bežičnoj indukciji, punjenju sa puta tokom vožnje automobila, bilo da je reč o sledećoj generaciji vodonika ili gorivnim ćelijama ili možda čak usvajanju nuklearne energije prema potrebama mikro-mobilnosti ili nešto slično. To su pitanja o kojima bi trebalo da se pozabavimo kao Evropa, da bismo povratili vodeću poziciju u svetu.

Ceo intervju pogledajte u videu. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar