Niže kamate nas čekaju u drugoj polovini 2024?

Ako je 2022. bila u znaku energetske krize, a 2023. u znaku pika inflacije i visokih kamatnih stopa - šta je sa godinom pred nama?  Ovu godinu smo dočekali sa zebnjom ne samo po pitanju cene energenata već da li će ih uopšte i biti dovoljno zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji. A pomno smo pratili iz meseca u mesec koje odluke donose dve vodeće centralne banke - američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, koje su rešile u drugoj polovini godine da stave jednu ili tri tačke na podizanje kamatnih stopa.  

Koja je cena koju Srbija, ali i druge zemlje u regionu plaćaju kada je reč o energetskim i monetranim šokovima -  odnosno zbog skupih energeneta i nikada skupljeg novca, tj. kamata - za emisiju Zoom in Beograd svoje projekcije i analize dali su Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, i Nebojša Savić, profesor FEFA.  

Odluka o kamatama između jedne i tri tačke  

Nakon energetskog i monetranog šoka, sledi stabilizacija i po pitanju cene energenata, ali i visine kamatnih stopa.   

Kada su u pitanju kamatne stope, Nebojša Savić kaže da su se sve zemlje sveta i sve centralne banke prošle godine suočile sa ozbiljnim skokom inflacije. "Mi sada imamo situaciju da je od jula Fed zadržao svoju kamatnu stopu na 5,25 do 5,5 odsto, ECB je na četiri odsto od jula, a Srbija na 6,5 odsto. To je dosta veliki šok za privredu, s obzirom na prethodni dug period niskih kamatnih stopa. Ali treba da se setimo da uvek kad inflacija skoči, moramo da reagujemo na tržišni način, to je najbolji način. Ne treba da reagujemo administrativno i regulativno, kako ne treba, nego na tržišni način, a to znači regulacijom kamatnih stopa na finansijskim tržištima. Sve centralne banke u svetu će reći sledeću stvar: mi smo tvrdo na ovoj poziciji sada, ali ostavljamo prostor da u zavisnosti od toga kako se stvar bude razvijala, mogu da budu i tri tačke. A tri tačke mogu da idu i nagore ako se pogorša situacija sa inflacijom, a mogu da idu i nadole, da se obaraju referentne kamatne stope ako se inflacija stavi pod kontrolu", navodi Savić. 

Bloomberg Adria

U Srbiji, kada je u pitanju inflacija, Savić podseća da je ona bila dominantno troškovna, odnosno uvezena inflacija vezana za cene energenata, a druga komponenta je bila opšti rast cena hrane u svetu koji se preslikao i u Srbiji. 

"Kako se cena energenata stabilizuje, tako se u našoj inflaciji ispumpava taj deo i deo vezan za baznu inflaciju, jer bazna inflacija odražava i efekte cena energenata i hrane. Mi se sad nalazimo na inflaciji od osam odsto, međugodišnja inflacija je 7,5 odsto, a u iduću godinu se ulazi sa merama zbog kojih možemo da očekujemo krajem drugog kvartala, nove godine, inflacija bude između četiri i 4,5 odsto", kaže Savić i dodaje da uz nastavak mera kakve su trenutne možemo očekivati da krajem sledeće godine ili u prvom kvartalu 2025. dođemo do centralne tendencije inflacije od tri odsto.  

Šta kvari sreću sa energentima

Kada je reč o cenama energeneta koje su u srži inflacije u svim državama, Sanja Filipović kaže da, optimistički gledano, "možemo reći da se situacija na energetskim tržištima smirila u odnosu na prošlu godinu, kada smo imali rekordne cene i nafte, i gasa, i uglja. Sada je situacija malo bolja i stabilnija".   

Na pitanje zašto energetika nije u fokusu za sledeću godinu, ona kaže da je postojeća situacija postala naša nova realnost i da je jasno da je potrebno obezbediti energetsku sigurnost. "Energetska sigurnost podrazumeva diverzifikaciju ne samo izvora snabdevanja nego i diverzifikaciju energetskog miksa. To dalje podrazumeva i unapređenje energetske efikasnosti. Vidimo da je dekarbonizacija i dalje u fokusu na nedavno održanom samitu u Dubaiju. Čak i zemlje koje su izvoznice nafte su pristale na supstituciju fosilnih goriva. Svi ti aspekti nose nove investicije i investicije u projekte koji treba da donesu inovacije i nove tehnologije", kaže Filipović.

Bloomberg Adria

Filipović kaže da je veoma bitna diverzifikacija i da je Srbija mala otvorena privreda koja nema izlaz na more i da smo samim tim više izloženi rizicima. "Kada pričamo o ceni energenata, veoma je bitno reći da se Srbija nikad nije isključivo oslanjala na naftu koja dolazi iz Rusije. Najveći procenat uvoza nafte dolazi iz Iraka. Situacija koja je počela u decembru je nas pogodila na taj način da više ne možemo da se snabdevamo ruskom naftom morskim putem, što je za nas mnogo povoljnije. Ali u maju je najavljeno da će se praviti naftovod gde ćemo se spojiti od Novog Sada sa Mađarskom, pa ćemo i mi kao ostale kontinentalne evropske zemlje da se priključimo na 'Družbu', koja je najveći tradicionalni kopneni naftovod preko kog se snabdevaju Slovačka, Mađarska i Češka", smatra Filipović. 

Beg od stagflacije

Kada su u pitanju očekivanja za 2024. godinu, Nebojša Savić kaže da je najveći izazov Srbiju da nastavimo sa rastom i da ne dođe do stagflacije. On navodi da u tom rastu treba obezbediti odgovarajući kvalitet u pogledu zelene tranzicije i energetskog prilagođavanja, ali da energetsko prilagođavanje mora da bude mudro, ne ishitreno kao što se desilo u Evropi, jer ne smemo da se izložimo riziku da nemamo energente.

Bloomberg Adria

"Srbija je dosta uradila na unapređenju infrastrukture, ali ima još mnogo toga da se uradi. Treba da imamo naše robne rezerve, naša skladišta, sve to treba da bude na odgovarajućem nivou da bismo mogli da reagujemo tržišno kada dođe do problema. Treba i da razvijamo ono u čemu je Srbija pokazala izuzetnu vitalnost i prosperitet poslednjih godina, a to je razvoj IT i bio segmenta. Tu smo u nekim oblastima u svetskom vrhu i to treba iskoristiti dalje, a tradicionalne industrije treba da nastave svoj život i da nalaze način da prežive težak trenutak koji će biti prisutan u Evropi", zaključuje Savić.

Zbog čega bi Amerika mogla da štampa novac i kako će to uticati na Srbiju, ali i o tome gde je granica cene nafte – pogledajte u videu emisije Zoom in. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar