.webp){kind=icon}
Ako samo pogledamo kakva nas godina očekuje, dovoljno je reći da će, osim postizborne kalkulacije u Srbiji, biti superizborna godina u Hrvatskoj, jer će biti održani predsednički i parlamentrani izbori, a tu su i izbori za Evropski parlament, koji će se održati u svim zemljama EU. Ukupno u svetu biće održano 70 izbora u 40 zemalja. U okviru tih izbora biće i trka za predsednike Amerike i Rusije.
Ekonomski gledano, čeka nas godina koja bi trebalo da donese popuštanje restriktivnih monetarnih poltika nakon rekordno visokih kamata kojima su se predsednik američkog Feda Jerome Powell i predsednica Evropske centralne banke Christine Lagarde borili protiv visokih inflacija. Sada sledi predah. Pitanje je koja je cena te borbe i tog predaha.
Fitch Ratings u najnovijem izveštaju Global Economic Outlook, navodi da će se puni efekti nedavnog monetarnog pooštravanja tek osetiti, što će prouzrokovati usporavanje globalnog rasta na 2,1 odsto u 2024. godini, u odnosu na projektovani rast od 2,9 odsto za 2023. godinu.
Opširnije
Evrozona će upasti u prvu recesiju od pandemije
Evrozona neće izbeći prvu recesiju od pandemije, pokazuje anketa Bloomberga.
11.12.2023
Analiza BBA: Javne investicije i likvidnost banaka nas spasli od recesije
Inflacija će nastaviti da pada, te je monetarno popuštanje moguće polovinom 2024. godine.
11.12.2023
Centralni bankari u svetu upozoravaju na neizvesnost
Centralni bankari su oprezni uprkos očekivanjima da dolazi kraj povećanjima stopa.
28.11.2023
Zbog čega domaća privreda ne investira dovoljno u Srbiji
Strane direktne investicije padaju na pet odsto BDP-a i zato je potrebno povećati domaće.
04.12.2023
Dakle, u godini za nama, zemlje Adria regiona, a među njima i Srbija, izbegle su recesiju i to zahvaljujući javnim investicijama i likvidnosti banaka. To pokazuje analiza BBA. Kada je svet sučen sa polikrizom, odnosno ratnim sukobima i implikacijama koje imaju po globalnu ekonomiju, visokim kamatama i upornom inflacijom, rastućom upotrebom veštačke inteligencije u svim aspektima poslovanja i života, pitanje je kakva godina je pred nama u ekonomskom pogledu.
Kada je reč o Srbiji, ona je od samo 0,9 odsto rasta BDP-a u prvom kvartalu 2003. došla do rasta od skoro četiri procenta u poslednjem kvartalu ove godine, što je u proseku rast od dva odsto. Za 2024. procenjeni privredni rast je za procenat veći, a najoptimističniju prognozu dala je Vlada u oktobru kada je usvojen budžet, i to od 3,5 odsto. Da će realno biti manji, saglasne su i svetske finansijske institucije - MMF i Svetska banka, i Fiskalni savet i analitički tim BBA.
Bloomberg Adria
O ovoj temi razgovarali smo sa Dragoljubom Damljanovićem, direktorom Schnaider Electric Hub i članom Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera (SAM), i profesorom Vladimirom Crnojevićem, direktorom Instituta BioSens.
Damljanović navodi da će naredna godina biti veoma izazovna prvenstveno u Evropi, ali da Srbija ne može puno da se izoluje jer "sedamdeset odsto ekonomije Srbije zavisi direktno ili indirektno od evropske ekonomije". On takođe smatra da će sledeću godinu "svakako obeležiti još veća neizvesnost volatilnosti privrede i finansijskog sektora".
Bloomberg Adria
Crnojević kaže da bi on narednu godinu okarakterisao kao najizazovniju do sad i da misli da geopolitika i situacija sa energentima najviše utiče na to. On veruje da će ovo što se dešava u Evropi "dovesti do toga da se izvori energije u narednom period uzmu kao prvi prioritet da se razmotri" i da je, ako hoćemo da razvijamo AI, električne automobile, data centre, ono što imamo od energije "smešno u odnosu na to kolike su stvarne potrebe".
AI dominacija
Kada je u pitanju AI, Damljanović kaže da su počeli da ih koriste obazrivo, ali da ih koriste sve više i da smo sa promenama tek počeli.
"Tek smo na obzorju toga šta će se dešavati, kako će veštačka inteligencija uticati na sve segmente naših života. Daću vam jedan primer, mi radimo sa jednim startapom koji je napravio softver koji na klik skuplja kompletmne podatke o nekom preduzeću, pravi PowerPoint od 30-40 strana sa svim finansijksim podacima, istorijom, shareholderima, komercijalnom politikom, proizvodima. To sve radi preko AI-ja, to traje pet minuta. Ranije je, recimo, neko u konsalting grupi imao armiju pripravnika koja je to radila mesecima. Nama je sada potreban jedan klik da to uradimo."
Crnojević navodi da je ono što je važno za usvajanje veštačke inteligencije u poslovanju "jeste svest na nivou senior menadžmenta o neminovnosti toga i određena fleksibilnost, jer velike kompanije, pogotovo u finansijkom sektoru, jesu kao tankeri koji jako teško menjaju kurs. Moramo da shvatimo da je to neminovnost u svakoj grani poslovanja, a pogotovo tamo gde su u pitanju velike količine podataka."
Bloomberg Adria
Na pitanje da li se vraćamo na ljude i humanizaciju biznisa, Crnojević i Damljanović imaju različita mišljenja. "Pitanje je šta nam na duge staze donosi veštačka inteligencija, ja tu nisam optimističan što se tiče ljudi. U nekim najcrnjim vizijama, zaista mislim da ljudi postaju sve manje i manje bitni, polako eliminišemo jedno po jedno radno mesto", kaže Crnojević, dok Damljanović smatra da se pogled na ljude u kompanijama značajno promenio u poslednjih petnaest godina.
"Mnoge kompanije su postale svesne da jedina prava vrednost koju one imaju su ljudi", i dodaje:
"Ono što mene najviše brine u celoj priči oko veštačke inteligencije jeste mogućnost da ubije iskru ljudima da se obrazuju i da oni praktično rade to što su radili od kad postoji naša vrsta. Ja sam ubeđen da ljudi koji budu imali širu sliku, koji imaju socijalni kontekst u nekom svom biznisu, zajedno s nekim ekonomskim ili tehnološkim kontekstom, da će oni biti neko koga mašina ne može baš tako lako da savlada."
Bloomberg Adria
O tome koje su stvari pod našom kontrolom kada pričamo o narednoj godini, imamo li obrazovane ljude za AI, koje vrednosti je potrebno da usadimo deci, imamo li plan B kada je u pitanju recesija u Evropi i još dosta toga, saznajte u videu.
