Dolar slabi, a dinar je precenjen

Da li je kraj ere dominacije dolara, nakon što je na Bloombergovom spot-indeksu na najnižoj poziciji u poslednjih godinu dana? Najveće slabljenje američkog dolara od novembra postavilo je pitanje da li se konačno bliži prekretnica za glavnu svetsku valutu. 

U odnosu na evro-dolar, najveći obim trgovanja u poslednjih 20 godina meri se na poziciji "point of control" i iznosi za jedan evro - 1,12 dolara.

Koliko ovo poslednje slabljenje dolara ukazuje na trend i u odnosu na evro, ali i kako taj paritet evro-dolar posledično utiče na onaj koji se tiče Srbije: evro-dinar, koji je stabilan na 117 dinara za evro.

Miroslav Radaković, suosnivač i partner u Tradewin24, koji je radio najnoviju analizu pariteta evro-dolar, kaže u razgovoru za Bloomberg Adriju da je dinar precenjen.

Bloomberg

 

"Mi smo već nekoliko poslednjih godina pobornici teorije, kao i većina ekonomista u zemlji, da je kurs evro-dinar previše nizak i mislim da bi to trebalo da se malo popusti i da izvoznicima damo daha, jer znamo da slab dinar doprinosi izvozu. Mislimo da bi on trebalo da se vrati na 125, čak i recimo 135 dinara za evro. Ali u ovom trenutku većina građana je povezana sa stambenim kreditima, potrošačkim kreditima i to bi za njih, naravno, bila kataklizma", navodi Radaković.

Bloomberg

 

Prema njegovom mišljenju, Narodna banka Srbije (NBS) kasno je reagovala sa stezanjem monetrane politike i samim tim nije sačuvala ni građane, ni privredu od visoke inflacije.

"S jedne strane imamo kurs koji je stabilan, što je u redu sa aspekta građana. S druge strane, imamo inflaciju koja je potpuno pojela realne prihode i na taj način neto rezultat je na kraju nula. Izvoznici jedva čekaju da kurs malo popusti i da se na taj način i naša ekonomija podiže, naročito ona koja je izvozno orijentisana. Stabilnost našeg kursa posledica je ne samo visokih deviznih rezervi koji su sada oko 22 milijarde evra već je i posledica neto priliva stranih direktnih investicija, ali i priliva investicionih fondova koji kupuju naše domaće hartije od vrednosti, pre svega državnih hartija od vrednosti, tako da sve to zajedno utiče da je kurs prilično stabilan u ovom trenutku", objašnjava naš sagovornik.

"Soft landing" dolara, ali ne i kraj dominacije

Finansijska tržišta je pokrenula vest kako je dolar oslabio u odnosu na druge valute, a analiza koju je uradio Tradewin24 ipak ukazuje na trend da to ne znači i sam kraj njegove dominacije.

"Dolar i američka ekonomija dominantni su u globalnim okvirima i smatramo da neće tako lako izgubiti tu poziciju. Mislimo da će i dolar i američka ekonomija dominirati narednih sigurno 10, 15, a možda i 20 godina. To su dugoročne prognoze ne samo nas nego i velikih svetskih banaka. Stava smo da će se u odnosnu na evro kretati u tom potezu od 1,12 dolara do 1,20 dolara za evro", navodi Radaković.

Bloomberg Adria

 

Postoje mišljenja da dolar jača ili kada je američka privreda u ekspanziji ili kada je u padu, a da slabi kada je privredni rast umeren.

"Kamate Feda su se približile svom krajnjem, finalnom cilju, što je oko pet i po posto. Dakle, imamo još jedno ili dva podizanja, sigurno po 0,25 procenta. Dakle, Evropa ima još sigurno jedno povećanje od pola procenta da se podigne četiri procenta, možda i na 4,25 odsto. Očekujemo da taj kamatni diferencijal sada polako preuzima ulogu u kretanju kursa i mislimo da će se on u kratkom roku vratiti na 1,06 ili 1,07 dolara za evro, ali u srednjem ili dugom roku, on će sigurno da ići preko 1,16 ili čak 1,24 dolara za evro", precizira Radaković.

Bloomberg

 

Pitanje je da li su to i crvene linije kada je reč o odnosu dolara i evra. Radaković kaže da su u analizi to nivoi koji se posmatraju, ali da će se jačanja evra održati i kurs će biti 1,15 ili 1,16 dolara za evro još neko vreme, ali da će se do kraja godine vratiti na ravnotežni nivo od 1,12 dolara za evro.

"Odnos dve valute je uvek odnos dve ekonomije i kamatnog diferencijala, dakle, razlike između ključnih kamatnih stopa Amerike i Evrope. U ovom slučaju jačanje dolara u proteklom periodu bio je posledica, pre svega, slabosti evropske ekonomije, posebno prošle zime kada je energetska kriza tresla ceo Stari kontinent. U ovom trenutku čini se da je ta kriza relativno prošla i da se ekonomija Evrope izvukla brže nego što se očekivalo i čini nam se da se sada taj paritet vraća na neke prirodne vrednosti oko 1,12 dolara za evro, što je prirodna stopa gde su ponude i tražnja najviše izbalansirane i koja je poslednjih godina ravnoteža cena", navodi Radaković.