Od bankrota do potere za Nvidijom - priča o velikom preokretu AMD-a

Zamah veštačke inteligencije katapultirao je američku Nvidiju, ali i čitav niz drugih kompanija. Među njih sigurno spada  proizvođač čipova Advanced Micro Devices (AMD). Ova kompanija, koja je nekada bila na ivici bankrota i uvek na drugom mestu danas uzima ozbiljan deo "AI kolača". Kako im je pošlo za rukom da naprave tako veliki preokret?

Kada je direktorka američkog AMD-a Lisa Su u decembru 2024. od magazina TIME primila uglednu nagradu za direktorku godine, akcija kompanije vredela je oko 127 dolara. Za manje od godinu porasla je na 256 dolara, što je više od 100 odsto rasta. Oktobar je za AMD bio najbolji mesec na berzi u skoro 25 godina. Kompaniji je, recimo, bilo potrebno 19 godina da ponovo dostigne najvišu vrednost akcija.

 

Pod vođstvom Su, koja je 2014. preuzela punu kontrolu nad preduzećem i postala prva žena izvršna direktorka američkog proizvođača čipova, kompanija je promenila kurs. Kada je preuzela funkciju, akcije su se kretale oko tri dolara, daleko od visina s početka ovog veka, koje su se završile pucanjem dotkom balona. AMD-u se pridružila 2012. godine, kao viša potpredsednica i generalna direktorka iz američke poluprovodničke kompanije Freescale Semiconductor.

Njeno upravljanje bilo je toliko uspešno da je prestižna poslovna škola Univerziteta Harvard prošle jeseni počela da svoje studente uči o vođenju AMD-a kao o kvalitetnoj studiji slučaja. Brojevi govore sami za sebe.

AMD je danas jedan od najvećih dobitnika AI buma. Akcije koje su prošle godine pale za osamnaest odsto, ove godine su duplirale vrednost, što kompaniju stavlja na osmo mesto indeksa S&P 500. Nameće se pitanje kako je do toga došlo, posebno posle turbulentnih gubitaka iz perioda pre dvadeset godina.

Višedecenijska bitka sa Intelom

Advanced Micro Devices osnovan je 1969. u Silicijumskoj dolini kao još jedan od izdanaka Fairchild Semiconductora, pionira tranzistora i integrisanih kola. Osnivač Jerry Sanders verovao je da na tržištu ima mesta za novog proizvođača logičkih i memorijskih čipova.

Pre nego što je osnovao AMD, Sanders je bio tehnološki "skitnica". Radio je u odbrambenoj kompaniji Douglas Aircraft, u Motoroli, pa zatim u Fairchildu, kome se priključio 1961. Od 1969. do penzionisanja 2002. bio je predsednik i izvršni direktor AMD-a.

Bloomberg Mercury

Kompaniju je nekoliko godina posle njegovog odlaska pogodila kriza, posledica nerazumne ekspanzije. Odmah nakon pobede nad Intelom sa mikroprocesorom Athlon 64, AMD je preuzeo troškove koje nije mogao da iznese – milijarde uložene u moderne fabrike i 5,4 milijarde dolara za kupovinu ATI-ja 2006. – baš u trenutku kada je Intel lansirao snažne Core procesore. Tada je AMD gotovo bankrotirao.

AMD je 1969. u Silicijumskoj dolini osnovao Jerry Sanders. Kompanija je zatim zaostala, izgubila tržišni udeo i godinama trpela operativne gubitke u skupom proizvodnom modelu koji više nije mogao da finansira. Početkom prošle decenije usredsredila se na poluprilagođene čipove za konzole Sony i Microsoft, koji su donosili stabilan, iako ne spektakularan, novčani tok.

Tu počinje era Lise Su. Direktorika je prepoznala da je najveće oružje AMD-a oduvek bio razvoj snažnih procesora. želela je da svaki novi CPU, njihov ključni proizvod, bude četrdeset odsto brži od prethodne generacije, dok je paralelno gledala ka razvoju čipova za prvi eksaskalarni superračunar na svetu, mašinu koja može da obradi jedan kvintilion operacija u sekundi.

Bloomberg

 

Uprkos novoj strategiji i zamahu, AMD je u prvim godinama njenog mandata i dalje balansirao na ivici finansijskog opstanka. Su je kupovala vreme: poslovi sa gejming konzolama i licenciranje delova arhitekture kineskom konzorcijumu doneli su novac koji je kompaniju održao u životu, mada se deo tih poteza kasnije pokazao politički i regulatorno rizičnim.

Plan AMD-a Su je zasnovala i na Zen arhitekturi. Ova porodica mikroarhitektura prvi put je predstavljena februara 2017. Kada su te godine predstavljeni Ryzen i Epyc procesori sa većim performansama, AMD se vratio na put godišnje profitabilnosti.

U međuvremenu je Intel, glavni konkurent AMD-a, počeo da posustaje. Novi procesori za oblak su kasnili, dok su AMD-ovi čipovi važili za najbolje. Sa svakom generacijom Zen procesora, udeo kompanije na tržištu procesora za oblak rastao je – danas iznosi 34 odsto. Tržišna vrednost AMD-a je 2022. premašila Intelovu.

Broj dva

AMD je danas jedan od vodećih svetskih dizajnera procesorskih čipova koji pokreću lične računare i podatkovne centre, velika skladišta servera koja održavaju funkcionisanje kompanija kao što su Google, Meta i Microsoft. Dizajnira i vrhunske grafičke procesore, GPU-e, specijalizovane čipove za razvoj i pokretanje AI sistema. Zvanična misija kompanije je kreiranje i isporuka najboljih visokoperformansnih računarskih proizvoda i rešenja.

Kompanija posluje u tržišnom okruženju koje zavisi od spoljnjih faktora na koje nema uticaj. Poslovanje joj zavisi od bezbednosti Tajvana, gde se proizvode najnapredniji čipovi, kao i od napretka AI-ja i drugih poremećaja na tržištu. Rast poslednjih godina najviše dolazi iz segmenta podatkovnih centara, koje koriste sve gladnija AI preduzeća.

Uprkos napretku AMD i dalje ostaje udaljena broj dva u američkoj industriji poluprovodnika. Kada je AMD konačno sustizao i nadmašivao večitog rivala Intel, obojicu je pretekla trenutno najvrednija kompanija na svetu – Nvidia.

Nvidia dominira tržištem. Od oko 32,6 milijarde dolara vrednih AI procesora i akceleratora prodatih podatkovnim centrima u poslednjem tromesečju 2024, Nvidia drži oko 85 odsto, dok AMD ima oko šest odsto. Direktorka Su ima i ličnu vezu sa Nvidijom, jer kompaniju iz Kalifornije vodi njen brat od tetke Jensen Huang.

Bloomberg

 

Slično svom rođaku, Su važi za strogu i neumoljivu menadžerku. Pedesetpetogodišnja direktorka organizuje sastanke vikendom i poznata je po tome da na jutarnjim sastancima želi da razgovara o detaljima dugih dokumenata poslatih posle ponoći. Kada prototip čipovi stignu iz fabrike, često lično odlazi u laboratoriju da nadgleda pregled, pisao je TIME.

Obožava je i osnivač, devedesetdevetogodišnji Sanders. "Za ovaj posao ne biste mogli da nađete kvalifikovaniju osobu", rekao je za magazin. Da li ima sve što je potrebno da jednog dana nadmaši Nvidiju? "Ne sumnjam u to", odgovorio je.

Berzanski i poslovni rekordi

AMD je danas jedna od kompanija sa najvišim P/E odnosom u S&P 500. Ovaj multiplikator predstavlja odnos tržišne cene akcije i zarade po akciji (EPS). Trenutno iznosi sto četrdeset 6,47, izračunat na osnovu aktuelne zarade po akciji od 1,75 dolara i cene akcije od 256,33 dolara. U poređenju sa prosekom iz poslednja četiri kvartala, koji je bio 106,7, P/E je porastao 37 odsto. I dalje je daleko od rekorda iz septembra 2023. godine, kada je iznosio 856,83.

 

 

Glavni katalizator rasta AMD-a je veštačka inteligencija, posebno širenje AI infrastrukture u data centrima. Početkom oktobra OpenAI i AMD najavili su višegodišnji ugovor o isporuci procesora. U data centre kompanije koja stoji iza ChatGPT-a stići će ukupno šest gigavata AMD-ovih procesora. Kompanija je takođe najavila partnerstvo sa cloud gigantom Oracleom i američkim Ministarstvom energetike.

Pre nekoliko dana AMD je objavio rezultate za treći kvartal. Iako je kompanija prijavila prihode od 9,2 milijarde dolara, što je rast od 36 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i predstavlja veliku prekretnicu, akcije su pale, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog mogućeg AI balona.