Neverovatno smanjenje vrednosti londonske berze

Kompanija Intercontinental Exchange Inc., vlasnik Njujorške berze, otkrila je još 2016. da razmatra ponudu za London Stock Exchange Group Plc. Nakon nekoliko meseci provere i analize, odustali su, navodeći kao razlog "nedovoljnu zainteresovanost" same londonske berze. Deset godina ranije, Nasdaq je takođe bio odbijen od strane rukovodstva koje je London tada videlo kao "prirodni centar svetskih tokova kapitala".

Ispostavilo se da američke berze nisu ni morale da kupe londonsku da bi osvojile njen tržišni deo - bila im je dovoljna strpljivost. Američka tržišta postepeno preuzimaju najvrednije londonske kompanije, jednu po jednu, što najbolje ilustruje nedavna odluka fintek pionira Wise Plc da premesti svoju glavnu listu na Njujoršku berzu. Wise, koji vredi oko 15 milijardi dolara, samo je najnoviji u nizu odlazaka. Kompanija za građevinsku opremu Ashtead Group Plc najavila je svoj prelazak u decembru, dok su bivši članovi FTSE 100 indeksa - CRH Plc, Ferguson Enterprises Inc i Flutter Entertainment Plc - već prešli preko Atlantika.

Ništa od ovoga nije promaklo Londonskoj berzi. Pod vođstvom bivšeg bankara Goldman Sachs Group Inc., Davida Schwimmera, kompanija se 2019. transformisala u biznis fokusiran na podatke i analitiku, preuzimanjem firme Refinitiv. Prihodi od listiranja i trgovanja akcijama činili su do 2024. godine manje od tri odsto ukupnog prihoda kompanije, dok su podaci i analitika, indeksi i obaveštavanje o rizicima doprinosili sa čak 66 odsto.

Ironično, iako se LSE Group sada svrstava među informacione servise, trguje se po nižoj vrednosti u poređenju sa sličnim američkim firmama. Prihod iz SAD se utrostručio - sa 12 odsto u 2016. na sadašnjih 38 odsto, a polovina akcionara su Amerikanci. Kompanija bi bila savršen kandidat za listiranje na Wall Streetu, da nije reč upravo o Londonskoj berzi.

Razlozi za ovaj migracioni talas ka zapadu su brojni i sve izraženiji. Za neke kompanije to je stvar strateškog prisustva na najvećem svetskom tržištu: Ashtead ostvaruje 92 odsto prodaje u Severnoj Americi, dok Wise vidi SAD kao ključ za širenje, pozivajući se na 4.000 potencijalnih banaka - klijenata za svoju platformu za plaćanja. Druge pak privlače više vrednovanja na Wall Streetu, potpuna suprotnost od 2006. godine, kada se Londonska berza hvalila "najnižim troškovima kapitala" u pokušaju da odvrati Nasdaq od preuzimanja.

Bloomberg

 

Danas su britanske akcije, prema podacima Goldman Sachsa, u proseku 42 odsto jeftinije od američkih kada se gleda očekivana zarada, odnosno 25 odsto kada se uzme u obzir struktura sektora. A tu je i pitanje likvidnosti. Wise je kao ključni razlog za odluku istakao "bolji pristup najdubljem i najlikvidnijem tržištu kapitala na svetu".

Wise je svoje planove pravio pre nego što je Donald Trump u američkom Kongresu predstavio "Jedan veliki, prelepi zakon" (engl. One Big Beautiful Bill Act). Međutim, član 899 tog predloga zakona praktično potvrđuje ispravnost odluke menadžmenta i mogao bi da dodatno ubrza egzodus.

Taj deo zakona predviđa uvođenje kontramera u vidu dodatnih poreza na kompanije koje nisu iz SAD, a koje su većinski u stranom vlasništvu, time se podstiče prelazak na veći udeo američkih akcionara, što olakšava listiranje na Wall Streetu. Iako primena ovih mera zavisi i od reakcije stranih vlada, one su još jedan razlog zbog kojeg bi kompanije mogle razmotriti promenu mesta listiranja. Wise već ima dominantno američku bazu akcionara, ali firme poput Pearson Plc i Experian Plc, iako imaju značajnu izloženost američkom tržištu, i dalje su ispod 50 odsto američkog vlasništva. Ne bi bilo iznenađenje da njihovi odbori pažljivo prate poteze koje Wise povlači.

Bloomberg

 

Odliv je posebno izražen u britanskom tehnološkom sektoru, gde izostanak velikih listiranih firmi postaje samoodrživ problem. Kada je pionira veštačke inteligencije DeepMind preuzeo Google 2014. ili kada je dizajner čipova ARM Holdings Plc prodat japanskom SoftBanku 2016. godine, to nisu bile samo pojedinačne korporativne odluke - one su uzdrmale čitav tehnološki ekosistem. Velika Britanija je pokazala da može da stvara inovativne kompanije, ali ima teškoća da ih zadrži, delimično zbog manjka domaćih investitora u tehnologiju i nedostatka uporedivih domaćih firmi. U uspešnom londonskom okruženju, ARM bi danas bio među pet najvećih kompanija po tržišnoj vrednosti, a ko zna koliko bi vredela DeepMind - prodala se još pre nego što je ostvarila prihod, a u poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju (2023) beleži promet od 1,5 milijardi funti (dve milijarde dolara).

Ovaj nedostatak velikih tehnoloških listiranja odražava dublju krizu domaćeg investiranja. Iako najnoviji podaci o tokovima kapitala pokazuju da se evropski investitori vraćaju na svoja domaća tržišta akcija, britanske institucije i dalje upadljivo izostaju. Čak i kada britanski penzioni fondovi ulažu u akcije, velika većina sredstava odlazi u inostranstvo – fondovi sa definisanim doprinosima ulažu čak 70 odsto u strane akcije, dok samo šest odsto završava u britanskim deonicama. Strani investitori se pojavljuju kao kupci, privučeni razlikom u vrednovanju, ali njihova oportunistička ulaganja ne mogu potpuno nadomestiti strukturnu slabost domaće potražnje.

Donosioci odluka su razmatrali različite opcije kako bi preokrenuli ovaj trend. Konzervativna vlada je predlagala osnivanje fonda usmerenog ka britanskim ulaganjima za individualne investitore, ali ga sadašnja laburistička administracija nije prihvatila. Predloženi su i viši ciljevi za ulaganja penzionih fondova u britanske akcije. Ipak, sve ove inicijative suočavaju se s ključnim izazovom: kako privlačne prilike za ulaganje na britanskoj berzi sve više nestaju, postoji rizik da reforme stignu prekasno da bi preokrenule situaciju.

Londonska berza se, baš kao i Wise, suočava s primamljivim izgledima američkog tržišta, ali premeštanje nije baš izvodljivo kada ste vi mesto na kojem se trguje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar