Akcije evropskih kompanija iz odbrambene industrije pretekle američke

Ako je osnovni cilj Evropske unije, koja je osnovana kao Evropska ekonomska zajednica Rimskim ugovorom 1957. godine, bila ekonomska integracija država članica, i time sprečavanje razornih ratova koji su početkom 20. veka zahvatili Stari kontinent, širenjem ovog bloka na sadašnjih 27 država nadležnost organizacije proširena je i na druga područja. Nadležnosti Brisela počele su da se povećavaju tokom dužničke krize početkom prethodne decenije, a još intenzivnije zbog pandemije i ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.

Brisel, potresen usled rastućih bezbednosnih rizika na istoku i neizvesnosti povezane sa podrškom svog transatlantskog saveznika na području odbrane, najavio je ove godine osnivanje odbrambenog fonda od 150 milijardi evra, koji će raspoređivati novac zemljama koje žele da ulože u odbrambene kapacitete, kao što su municija, dronovi i zaštita kritične infrastrukture.

Program je u martu predložila Evropska komisija, izvršni organ EU, kao odgovor na povlačenje američkog bezbednosnog kišobrana u Evropi od strane predsednika Donalda Trumpa. Fond omogućava državama članicama fiskalnu fleksibilnost u potrošnji za odbranu, što bi zajedno moglo da mobilizuje 800 milijardi evra.

Komisija će 150 milijardi evra prikupiti na kapitalnim tržištima i novac na zahtev isplatiti kao zajmove državama članicama, pri čemu će evropske odbrambene kompanije imati prednost.

Predsednica komisije Ursula von der Leyen je to označila kao "trenutak koji se dešava jednom u generaciji" i rekla da će se EU u sledećoj deceniji suočiti sa potrebama za odbrambenim investicijama u vrednosti od približno 500 milijardi evra. Vestima su se najviše obradovale evropske odbrambene kompanije, koje ove godine dominiraju na berzi relativno spore industrije Starog kontinenta.

NATO u međuvremenu poziva evropske države članice da pet puta povećaju kapacitete kopnene protivvazdušne odbrane, a iz Bele kuće stižu i pozivi za povećanje ciljnog iznosa izdataka država članica NATO-a sa sadašnjih dva odsto BDP-a na pet odsto. Predlog će verovatno potvrditi samit predsednika država na važnom sastanku u Hagu krajem ovog meseca, navodi Politiko.

Svoje odbrambene izdatke planira da poveća i Slovenija, koja uvek kaska, pri čemu je resorni ministar odbrane Borut Sajović uveren da će Slovenija ovim putem uspeti da ostvari postavljeni kratkoročni cilj dizanja odbrambenih izdataka na dva odsto, potom tri i više; time će premijer Robert Golob na samitu NATO-a krajem juna biti u mogućnosti da odgovori zahtevima nepoverljivog Trumpa, koji očekuje povećanje od pet odsto. "Rezolucijom uvećavamo finansijska sredstva za ovu godinu i za 0,2 odsto svake godine do kraja decenije", u intervjuu za Bloomberg Adriju objašnjava postupan pristup trošenju.

Kako se na groznicu naoružavanja Evrope odazivaju ključne akcije evropskih odbrambenih kompanija, koje ove godine čak nadmašuju svoje američke konkurente? Zbog rasta vrednosti evropskih akcija u 2025. godini, tržišna vrednost kontinenta se ove godine, primera radi, povećala za približno 100 milijardi dolara.

Rheinmetall

Retko kojoj nemačkoj kompaniji trenutno ide tako dobro kao proizvođaču tenkova, oklopnih vozila i projektila za artiljeriju Rheinmetall. Najveći nemački proizvođač naoružanja Rheinmetall je u prva tri meseca ove godine izvestio o povećanju prodaje, pre svega na račun domaćih porudžbina i povećane potrošnje za odbranu u Evropi.

Rheinmetall je u prvom kvartalu izvestio o godišnjem povećanju prodaje od 46 odsto na 2,3 milijarde evra, čemu je doprinelo povećanje prodaje u oblasti odbrane od 73 odsto. Preduzeće navodi da je 70 odsto prodaje ostvarilo u inostranstvu, pri čemu su se prihodi njegove odbrambene divizije povećali na 1,8 milijardi evra. Rheinmetallov dobitak povećao se za 70 odsto, tako da je dobitak po akciji iznosio 1,92 evra.

Akcija Rheinmetalla je ove godine porasla za čak 212 odsto.

Depositphotos

Leonardo

Astronomske prinose akcija beleži i italijanski Leonardo, i to od 108 odsto. Italijanska kompanija poznata je pre svega po helikopterima (šest helikoptera od 188 miliona evra naručila je i Slovenija) te elektronskim i radarskim sistemima za vazduhoplovstvo.

Iako je preduzeće znatno manje uključeno u ukrajinski rat, investitori su nagradili brz rast prihoda i Leonardovo uključivanje u naoružavanje Evrope. Između ostalog, italijansko preduzeće je osnovalo partnersko preduzeće sa nemačkim Rheinmetallom, a rezultat te saradnje biće nova oklopna vozila za italijansku vojsku.

Akcija je ove godine zabeležila rast od 108 odsto.

BAE Systems

BAE Systems je britansko odbrambeno preduzeće, koje spada među najveće svetske dobavljače vojne tehnologije, uključujući borbena vozila, avione (Eurofighter Typhoon), brodove, podmornice i sajber-rešenja. Deluje globalno, posebno u SAD, Velikoj Britaniji i Saudijskoj Arabiji.

U februaru je kompanija izvestila o još jednoj uspešnoj godini, u kojoj je obim porudžbina dostigao rekordnih 77,8 milijardi funti, dok su se prodaja i EBIT u poređenju sa prethodnom godinom povećali za 14 odsto, što je ostvareno pre ambicioznih odbrambenih planova britanskog premijera Keira Starmera i evropske namere ubrzanog naoružavanja.

Akcija kompanije porasla je ove godine za približno 71 odsto.

Saab

Kao što smo pisali prošle godine, preporod doživljava i švedski Saab AB. Proizvođač naoružanja poznat je pre svega po avionima, a proizvodi i raketne sisteme i vojne brodove. Pošto članice NATO-a daju prednost proizvođačima unutar vojnog saveza, ulazak Švedske u severnoatlantski savez otvorio je novo poglavlje. Analitičari za naredne godine očekuju čak godišnji rast prihoda od 15 odsto, a pre rata u Ukrajini taj rast bio je manji od četiri odsto.

Potencijal su nagradili i investitori, a vrednost akcija preduzeća se ove godine povećala za 116 odsto.

Thales

Thales Group je vodeće francusko odbrambeno preduzeće, specijalizovano pre svega za naprednu tehnologiju u oblasti vazduhoplovstva, svemirske tehnologije i transporta. Kompanija razvija širok spektar sistema, uključujući radarsku tehnologiju, komunikacione mreže, sisteme za vazdušni saobraćaj, nadzorne sisteme, bespilotna vozila i opremu za satelite i svemirske misije.

Kompanija je usko povezana sa francuskom vladom, koja ima udeo u vlasništvu i učestvuje u brojnim strateškim projektima, kao što je evropski vojni radar GM200 ili saradnja na razvoju Rafale lovaca. Upravo na razvoju Rafale sistema, Thales sarađuje sa proizvođačem vojnih i civilnih aviona Dassault Aviation, koji se početkom maja zbog obaranja svojih aviona u sukobu između vazdušnih snaga Indije i Pakistana našao na naslovnim stranama.

Akcije kompanije Thales su ove godine porasle za 98 odsto, dok su akcije Dassault Aviation pale za 0,33 odsto.

Vincent Juvyns, globalni tržišni strateg kompanije JPMorgan Asset Management, rekao je u martu za Bloomberg da će se javni izdaci za odbranu u narednim godinama znatno povećati, čak i ako se mir u Ukrajini uprkos nedavnim diplomatskim sukobima među saveznicima postigne već 2025. godine. "Primećuje se snažan konsenzus da će Evropa uzeti svoju budućnost u svoje ruke i da će se povećati vojna potrošnja", rekao je.

Depositphotos

Kao što smo utvrdili prošle godine, drugi važan, nešto dugoročniji razlog je prethodna zapostavljenost evropske odbrambene industrije, koja sa novonastalim geopolitičkim tenzijama i evropskim usmeravanjem ka većoj samostalnosti uživa znatno veću podršku nego američki konkurenti.

Boeing je, na primer, postigao napredak u stabilizaciji proizvodnje i uvođenju mera za smanjenje potrošnje slobodnog novčanog toka. Izvršni direktor Kelly Ortberg je u februaru rekao da se proizvodnja aviona 737 MAX približava broju od 38 aviona mesečno, što je granica koju je odredila Federalna vazduhoplovna uprava (FAA). Boeing se nada da će do kraja godine taj broj povećati na 47.

Boeing će ovog meseca ponovo početi da isporučuje avione u Kinu, pošto je isporuka prekinuta zbog trgovinskog rata sa Trumpovom administracijom, a takođe je i Trump tokom svoje turneje po Zalivu proizvođaču osigurao rekordnu porudžbinu Qatar Airwaysa od 96 milijardi dolara. Akcija kompanije je ove godine porasla za 23 odsto.

Iako je akcija kompanije Lockheed Martin prošle godine bila među najunosnijim, njena vrednost je ove godine ostala nepromenjena. Nešto neizvesnosti ostaje i oko isporuka aviona F-35, koji obuhvata oko 30 odsto prihoda preduzeća i odluke američke vojske, koja je do sledeće godine odložila odluku o odobrenju punog kapaciteta proizvodnje radarskog sistema za protivvazdušnu odbranu kompanije u vrednosti od dve milijarde dolara, koji je predstavljen kao kandidat za predloženi odbrambeni sistem "Zlatne kupole".

Bloomberg Mercury

 

Procvat odbrambene industrije

U svetskim okvirima mogu se uočiti veća ulaganja u vojnoindustrijski sektor, utvrdio je u martu analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković. Gledano u procentu BDP-a namenjenog odbrambenim izdacima, on se u 2023. godini povećao za 0,3 procentna poena sa petogodišnjeg proseka od 1,9 odsto. Dok je potrošnja u SAD relativno stabilna na 3,4 odsto, u Evropi se ona povećala za 40 odsto na 2,8 odsto. I Adria region beleži rast sa 1,5 odsto na 1,7 odsto.

Berzanski indeksi vojnoindustrijskog sektora zbog rastuće potražnje beleže pozitivan trend. Najveći rast postigao je indeks MSCI, koji prati evropske kompanije u vojnoindustrijskom sektoru. Nadmašio je kako MSCI Global Defence Index tako i MSCI General Index. Najveći skok vrednosti ovog indeksa zabeležen je posle marta 2025.

Trenutni odnos cene i zarade (P/E) za evropski odbrambeni indeks iznosi 34,3, što je niže od proseka američkih preduzeća (47,3), ali ipak znatno više od tržišnog proseka (20,9), što pokazuje velika očekivanja u pogledu rasta zarade u sektoru.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar