Produžen rok za privatizaciju, na koju čeka skoro 50 preduzeća

Rok za sprovođenje privatizacije u Srbiji, prema novoj regulativi, biće 31. decembar 2027. godine. Usvajanje tog vremenskog okvira stiže posle više od dve decenije otkako je donet Zakon o privatizaciji, a u zemlji je još ostalo 48 preduzeća koja su i dalje u ovom postupku.

Pomenuti rok se nalaže u Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je Vlada Srbija u četvrtak usvojila, a kojim se bliže uređuju i uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine. Izmenama zakona predviđeno je da, ukoliko do privatizacije društvenog kapitala ne dođe u propisanom roku, sprovodi se prinudna likvidacija tih subjekata.

Ko čeka na privatizaciju

Prema javno dostupnim podacima, od 48 firmi koje su u postupku privatizacije, za tri su javni pozivi u toku. To su Ribarsko gazdinstvo i Jugoslovensko rečno brodarstvo iz Beograda, kao i somborska Prehrana.

Među preostalih 45 kompanija koje se analiziraju i pripremaju za javni poziv, ima i malih i velikih, poznatih preduzeća, a dolaze iz najrazličitijih industrija.

Po broju radnika najveće je JP PEU Resavica koje se bavi eksploatacijom lignita i mrkog uglja, a zapošljava 2.909 ljudi.

Odmah iza nje dolazi prevoznik Lasta ad, sa 2.015 zaposlenih, čija privatizacija je privukla dosta pažnje u poslednje vreme, budući da je bilo dosta spekulacija o tome u čije ruke bi ona mogla otići, a u jednom trenutku se kao potencijalni kupac najavljivala i ruska kompanija Sinara Transport Machines.  

Firma iz godine u godinu beleži neto gubitke koji se mere stotinama miliona dinara - lane je taj broj premašio pola milijarde dinara, što je bio pad u odnosu na 2022, kada je firma zamalo zabeležila milijardu dinara u minusu. Početkom 2024. Grad Beograd je objavio da je prodao sve svoje akcije Laste - njih preko 260.000, a dosad su u ovoj godini deonice te firme zabeležile promet u 59 dana.

Bloomberg

Na listi za privatizaciju je i Lastra doo (takođe saobraćajno preduzeće, koje posluje pod okriljem Laste), RTV Kragujevac, proizvođač nameštaja Simpo ad, potom Politika ad, pirotski Tigar, Trepča, Termoelektrane Kosovo jp, više bolnica... Među njima su oni sa minimalnim brojem zaposlenih, poput maloprodavca Marketing-eksport ad (jedan zaposleni), Prosveta iz Beograda (dvoje), poljoprivredne firme Branko Gleđa (troje) i drugih.

Prema trenutnom spisku napomena za svih 45 preduzeća Ministarstva privrede, za devet je navedeno da je moguće objaviti javni poziv ove godine. Za ostale to nije moguće iz različitih razloga, uključujući aktivnosti u vezi sa unapred pripremljenim planovima reorganizacije i teritorijalne probleme u slučaju preduzeća sa Kosova i Metohije.

Aktuelni zakon predviđao završetak privatizacije do kraja 2015. godine

Prvi Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, ali iz Ministarstva privrede napominju da je postupak kod velikog broja subjekata trajao veoma dugo pa su rešenja i modeli za privatizaciju koja je predviđao taj zakon postala neadekvatna. "Bez konceptualnih izmena u pravcu usvajanja novih modela za privatizaciju nije bilo moguće okončati postupak privatizacije", ocenjuje na sajtu resornog ministarstva.

Depositphotos

Kao primarni razlog za donošenje novog Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 2014. godine, navode nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za preko 500 subjekata privatizacije, u ranijim zakonskim okvirima. Suština promenjene regulative bila je da se predložene mere primenjuju samo kod preduzeća sa održivim poslovanjem, dok je za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa predviđeno da se može podneti predlog za stečaj čime bi se status ovih društava rešio u najkraćem roku, pojašnjavaju u Ministarstvu privrede.

"Što se tiče mera za pripremu i rasterećenje subjekata, otpis duga je uslovljen uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacijom, pri čemu nijedna od mera (otpis ili konverzija) nije primenljiva u slučaju prodaje imovine. Novi zakon je definisao obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine", navodi se u zvaničnoj objavi.

 

Na dan stupanja na snagu tog Zakona o privatizaciji, u postupku privatizacije se nalazilo 556 preduzeća, od kojih je 161 preduzeće bilo u postupku restrukturiranja. Izmenjenim zakonom ukinut je pravni institut "restrukturiranje".

Detaljnijih javnih analiza o sprovedenim postupcima privatizacije u zemlji manjka, a ona objavljena na sajtu Ministarstva privrede, koju je uradila Agencija za privatizaciju, obrađivala je preduzeća privatizovana u periodu između 2001. i 2011. godine. U publikaciji se navode statistički podaci o firmama koje su privatizovane, o onima koje su privatizovane, ali je za njih kasnije privatizacija raskinuta, kao i za neprivatizovana preduzeća.

Prema njihovoj računici, do 2006. privatizovano je 1.400 preduzeća (od toga 346 raskinutih ugovora). Od 2006. do 2009. privatizovano je 851 firma. Do septembra 2011. bilo je 1.638 uspešno privatizovanih preduzeća i još 537 neprivatizovanih i preduzeća u restrukturiranju.

Depositphotos

Za prvih 1.400 privatizovanih kompanija posmatrani su efekti privatizacije u periodu 2002 - 2010, a istaknuto je da su te firme uspele da povećaju prihode za 69 odsto. One su 2002. završile gubitkom od 102 miliona evra, dok su 2010. godinu zaključile dobitkom od 200 miliona evra. Produktivnost je porasla, uz smanjenje broja zaposlenih. Kada je u pitanju grupa kompanija (privatizovanih od 2006. do 2009), iskazane tendencije su slične – i ovde je uočen rast prihoda i poslovne imovine.

"Privatizacija, posmatrana u širem smislu, privukla je najznačajnija strana ulaganja u Srbiji (Telenor, NIS, DIN i DIV, Stada), dok je privatizacija realnog sektora prema odredbama Zakona o privatizaciji samo u prvim godinama tranzicije privukla značajne investicije iz inostranstva", kaže se u analizi. Podsetili su i da se posle Svetske ekonomske krize pojavilo interesovanje za strateška partnerstva kroz zajedničko ulaganje (Jura, Beneton), uz značajne podsticajne mere iz budžeta.

Treba reći da je Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojim izveštajima insistirao da privatizacija državnih preduzeća treba da bude okončana. Rokovi su iznova pomerani jer su nekadašnji giganti teško pronalazili kupce zbog lošeg poslovanja. Država je u međuvremenu menjala modele prodaje.

Zvučne prodaje hotela Slavija i Petrohemije

Depositphotos

Nekadašnje aukcije i tendere zamenili su novi modeli privatizacije, prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade, i to putem metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem ili bez njega.

Metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem primenjena je i u slučaju koji je prošle godine privukao pažnju javnosti – privatizaciji Slavija hotela. Javno nadmetanje je, međutim, izostalo pošto je stigla samo jedna ponuda, i to kompanije Mat Real Estate, u većinskom vlasništvu Petra Matijevića, osnivača poznate mesne industrije.

Dok je putem strateškog partnerstva Petrohemiju iz Pančeva prošle godine konačno preuzeo NIS. Ministarstvo privrede, NIS i Petrohemija potpisali su još u decembru 2021. ugovor o strateškom partnerstvu kojim će NIS postaje vlasnik 90 odsto akcija Petrohemije, a u obavezi je dokapitalizije preduzeće u visini od 150 miliona evra i izgraditi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.