ESG je kamen o vratu evropskih kompanija, ali ne i američkih

Po oceni generalnog direktora francuskog energetskog diva TotalEnergies Patricka Pouyannea, razlika u učinku deonica njegove kompanije i akcija najvećeg američkog proizvođača nafte i gasa Exxon Mobila u velikoj meri može se objasniti skraćenicom ESG.

U poslednje tri godine vrednost deonice Exxona više je nego udvostručena, dok je kod druge po veličini evropske naftne kompanije pritisak da se investira uz korišćenje ESG standarda ograničio rast vrednosti deonice i naveo Pouyannea da počne da razmišlja o eventualnom listiranju u SAD.

TotalEnergies nije jedini koji upire prstom u ograničavajući učinak evropske ESG regulative za koju kritičari tvrde da stavlja evropske kompanije u nepovoljan položaj u odnosu na američke konkurente, što može imati dugoročne posledice na privredu Evropske unije (EU). Kompanije poput Mercedes-Benza ili Unilevera počinju da se opiru govoreći da preterano stroga pravila ubrzavaju gubitak konkurentnosti.

U poslednjih pet godina otkako je EU započeo s formulisanjem globalno najambicioznijeg ESG regulatornog okvira, indeks S&P 500 porastao je dvostruko više nego indeks Europe Stoxx 600. Premda u tome imaju zasluge i drugi faktori, poput dominacije američkih tehnoloških kompanija, ESG zahtevi zasigurno ne pomažu.

Evropske energetske kompanije imaju otprilike 40 odsto nižu cenu od američkih konkurenata, a kada bi TotalEnergies bio vrednovan u skladu s prosečnim američkim proizvođačem nafte, tržišna kapitalizacija bi mu porasla za 108 milijardi dolara, izračunao je Bloomberg.

Exxon ističe da je njegova strategija da omogući proizvode koje su svetu potrebne dok u isto vreme do 2027. ulaže 20 milijardi dolara u smanjenje štetnih emisija.

Suočeni sa strožim ESG pravilima, neke evropske kompanije su stavile koristi na vagu, pa je nemačka energetska kompanija RWE usmerila više investicija preko Atlantika nego što to čini na domaćem tržištu, a norveška kompanija za proizvodnju baterija FREYR Battery premestila je sedište u SAD.

Evropa gubi udeo u pojedinim globalnim sektorima, pa je tako udeo u globalnoj proizvodnji aluminijuma pao na pet odsto u 2022. s 30 odsto u 2000. EU je od neto izvoznika hemijskih proizvoda postala neto uvoznik.

Evropski zvaničnici, iako priznaju problem, kažu da su mere nužne za izbegavanje klimatske krize i gubitka biodiverziteta.

"Postoje kratkotrajni negativni učinci jer je određeni napor nužan, ali koristi već počinju da se javljaju", tvrdi Helena Vines Fiestas, predsednica evropske Platforme za održivo finansiranje, dodajući da se naporno radi kako bi se stvari pojednostavile i funkcionisale.

Patrick Pouyanne iz TotalEnergiesa | Bloomberg

Ako se u Belu kuću vrati Donald Trump još su veći izgledi za smanjenje regulatornih zahteva, a i njegova suparnica Kamala Harris odustala je od ranijeg zahteva da se napusti proizvodnja nafte i gasa kroz takozvani freking.

Umesto više regulacije, SAD nudi podsticaje kao što je slučaj sa Zakonom o smanjenju inflacije koji ohrabruje investicije u električna vozila ili solarne panele. Drugim rečima, kako to slikovito navodi Goldman Sachs, Evropa nudi batinu, a SAD šargarepu.

Evropski pristup više "govori kompanijama šta da rade", ističe Tal Lomnitzer, investicioni menadžer u Janus Henderson Investorsu.

"Zakon o smanjenju inflacije nudi pozitivno i stabilno investiciono okruženje s jednostavnim regulatornim okvirom", smatra generalni direktor RWE Markus Krebber.

Prvi čovek španskog Repsola Josu Jon Imaz San Miguel, proizvođača nafte i gasa koji sve više ulaže u zelenu energiju, ocenjuje da Evropa koči investicije i da bi mogla puno naučiti od SAD.

Na primer, u EU poreske olakšice mogu nuditi samo pojedine države, a u SAD to može činiti i savezna vlada. To onda dovodi do toga da se EU kao celina više oslanja na kredite i bespovratno finansiranje.

Predsednik Joe Biden potpisuje Zakon o smanjivanju inflacije | Bloomberg

Očekuje se da će u Evropi prihodi od softvera za ispunjavanje traženih kriterija u izveštavanju o ESG-ju do 2029. porasti za 2,1 milijardu dolara.

Direktorka za unutrašnju reviziju u Heinekenu Olga Smirnova navodi da su troškovi koje taj proizvođač piva ima usled obaveza ESG izveštavanja porasli "eksponencijalno".

Bivša direktorka za održivost u investicionom krilu Deutsche Banka DWS Desiree Fixler, koja navodi da je dobila otkaz zbog upozoravanja na "greenwashing", kritikuje kompleksnu regulaciju, navodeći da se mnoge kompanije naprosto guše u količinama podataka koje moraju da prikupe.

Ima i glasova koji upozoravaju da se, uprkos uspešnom poslovanju, naftni i gasni sektor mora smanjiti.

"Ako se to ne dogodi, posledice ekstremnih vremenskih prilika i sličnih faktora pogoršaće učinak ukupnih ulaganja u odnosu na ono što bi inače bio slučaj", smatra direktor za odgovorno investiranje u Nordea Asset Managementu Eric Pedersen.

Viši ESG savetnik u švedskom penzionom fondu AP7 Johan Floren kaže da su mu, koliko god bila tegobna regulativa, informacije potrebne kako bi mogao da obavi svoj posao.

Nakon dve decenije uveravanja tržišta da se mora suočiti s klimatskim promenama, očito je da su dobrovoljne mere zakazale, smatra viši direktor za održivost u holandskom Philipsu Simon Braaksma.

"Ljudi koji kukaju možda bi trebalo da zasuču rukave i više doprinesu rešavanju ključnih društvenih pitanja", poručio je.