Dobavljači auto-delova u Nemačkoj otpuštaju, u Srbiji investiraju

Dobavljači u auto-industriji su proteklih godina bili pod jakim pritiskom. Oni su u velikim dugovima zbog problema u lancima snabdevanja koji su došli sa pandemijom. Istovremeno, troškovi pozajmljivanja su naglo porasli, što otežava ulaganje u buduće proizvode i rešenja za budućnost električne mobilnosti. U poređenju sa nivoima pre krize, EBIT marža u industriji dobavljača automobilske industrije pala je za tri procentna poena, prema navodima konsultantske kuće Lazard.

Marže padaju u svim tradicionalnim delovima industrije dobavljača. U proizvodnji guma, elektronike, spoljašnjih i unutrašnjih delova, pogonskih agregata i šasija. Prema listi Automotive Newsa, najveći dobavljač ostaje nemački Bosch, zatim Denso, ZF i Magna International. Na petom mestu je kineski CATL, koji se popeo na tu poziciju zbog velike potražnje za baterijama.

Marže proizvođača premašile marže dobavljača

Marže dobavljača su istorijski uvek bile veće od marži proizvođača automobila, u proseku za jedan do dva procentna poena, piše konsultantska kuća Bain & Company. Tada je industrija bila pogođena problemima u lancu snabdevanja, nestašicama čipova, višim cenama sirovina i energenata, i na kraju skupljim zaduživanjem i višim troškovima zbog rasta plata. Proizvođači automobila su delimično rešili nedostatak komponenti, fokusirajući se na proizvodnju modela sa većom maržom. Dobavljači nisu imali takvu mogućnost.

Razlika između marži proizvođača i dobavljača blago se smanjila u trećem kvartalu. Marže proizvođača su se stanjile u trećem kvartalu, dok su marže dobavljača blago porasle. Očekuje se mnogo izazova za proizvođače u narednim godinama.

Iako je profitabilnost proizvođača ostala jaka u trećem kvartalu, predviđaju se značajne smetnje u naredne dve godine: slabiji ekonomski uslovi na svetskom nivou, niža potražnja, rastući troškovi i pad cena, za koje Bain & Company procenjuje da će verovatno smanjiti marže proizvođača krajem 2023. i početkom 2024. Mnogi proizvođači su već najavili programe za povećanje efikasnosti i kapaciteta i smanjenje troškova, što će izvršiti dodatni pritisak na dobavljače.

Sivi oblaci na horizontu auto-industrije

Proizvođači traže načine da smanje složenost samih vozila, pojednostave proces sklapanja, ubrzaju proces prodaje, poboljšaju marže i smanje troškove koje nameću lanci snabdevanja, navodi se u studiji kompanije Deloitte. Ovo stvara dodatni pritisak na dobavljače. Tendencija oslanjanja na sopstvene resurse i razvoj unutar samih kompanija se ubrzava među proizvođačima automobila.

 

Neki proizvođači i dobavljači prilagođavaju svoje poslovne modele električnim vozilima. Intenziviraju se napori dobavljača da restrukturiraju, preuzmu, prodaju, pa čak i naprave odvojene kompanije kako bi najbolje služili svojim klijentima i akcionarima. Prelazak na električna vozila menja okruženje konkurencije i dobavljači moraju pažljivo da odluče na koje kupce žele da se fokusiraju. Mogućnosti za više spajanja i akvizicija se povećavaju.

Što je najvažnije za dobavljače, proizvođači baterija imaju u proseku dvostruko veće marže od onih tradicionalnih. Marže u neautomobilskoj industriji, kao što su poluprovodnici i softver, imaju marže čak četiri puta veće od marže dobavljača i proizvođača.

Continental je jedan od najznačajnijih izvoznika Srbije

Nemački dobavljači  ulažu i u druge zemlje. Nemački gigant Continental najavio je pre nekoliko dana da će otpustiti više od 7.000 radnika do 2025. godine. Continental je tako počeo da transformiše svoj automobilski biznis, koji se dosad zasnivao na proizvodnji komponenti za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem - i da ga preusmerava na elektromobilnost. To čini u borbi protiv pada profitabilnosti.

U Nemačkoj transformišu procese i smanjuju troškove. U Srbiji je sasvim drugačije. Continental tamo investira ubrzanim tempom prethodnih godina. Kako je Bloomberg Adria već pisala, u proširenje fabrike biće uloženo dodatnih 150 miliona evra. Takođe, biće angažovano još 1.500 radnika. Continental je pre godinu dana otvorio fabriku u Srbiji, a sedam godina pre toga istraživačko-razvojni centar u Novom Sadu. Tamo razvija inovativna rešenja za automobilsku elektroniku, a dizajniran je i samovozeći kamion.

Continental je u Srbiji prisutan od 2009. godine, gde zapošljava ukupno 3.500 ljudi. Ima fabrike u Subotici, Velikim Crljenima i Novom Sadu. Novosadski Continental je deo "automotive" sektora. Trenutno zapošljavaju ukupno 1.900 ljudi. Planiraju da za nekoliko godina postanu najveći izvoznik.

Razvijaju sisteme koji upravljaju elektronikom u automobilima. Uglavnom se bave sistemom za otključavanje i zaključavanje automobila putem mobilnih telefona, bez ključa, a pre svega rešenjima za autonomnu vožnju komercijalnih vozila. U Srbiji su razvili rešenje za kamion koji vozi bez vozača, koristeći tehnologiju autonomne vožnje četvrtog nivoa. Prati traku, održava distancu od vozila ispred sebe, može da ih obiđe, parkira se i sve to radi bez vozača.

Kompanije poput Continentala dobijaju subvencije u svakoj zemlji na svetu. Ako država ne subvencioniše visokotehnološke kompanije, ona gubi konkurentnost. Tri godine pre dolaska u Novi Sad, Continental Automotive je birao lokaciju. I tada je u igri bila i Srbija, ali su se odlučili za Litvaniju.

E-mobilnost je takođe prilika

Još jedan poznati nemački dobavljač automobila nedavno je otvorio modernu fabriku u Pančevu kod Beograda. ZF Fridrihshafen, takođe jedan od najvećih dobavljača nemačke automobilske industrije, ulaže u Srbiji. U januaru su u Nemačkoj najavljeni veliki rezovi. Ubuduće će im biti potrebno znatno manje zaposlenih zbog postepenog ukidanja ili zabrane benzinskih i dizel motora. U januaru je objavljeno da je najmanje 12.000 radnih mesta u Nemačkoj ugroženo. Njih 10.000 moglo bi da bude ukinuto do 2028. godine.

"U dve fabrike i istraživačko-razvojne centre u Pančevu i Novom Sadu smo do sada uložili oko 300 miliona evra", rekao je pre nekoliko dana za Bloomberg Adriju Milan Grujić, generalni direktor ZF u Srbiji. Nova fabrika će zapošljavati oko 600 ljudi i u njoj će se proizvoditi elektronika, odnosno hardver koji inženjeri ZF-a razviju i testiraju u istraživačko-razvojnom centru ove kompanije u Novom Sadu.

Prema statističkim podacima, ZF Srbija je jedna od najbrže rastućih kompanija u zemlji. Zapošljava 1.845 ljudi, a prema dostupnim podacima iz 2022. godine, kompanija je bila šesti najveći izvoznik.

- Izmenjeno u 10. pasusu preciziranjem namene ulaganja 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar