Gejming u Srbiji gladan novih igara i ljudi

U 2022. zabeležen je rekordan broj igara koje razvija srpska gejming industrija - njih je lane bilo 94, pokazao je godišnji izveštaj Asocijacije industrije video-igara Srbije (engl. Serbian Games Association - SGA), predstavljen u petak.

Tokom prošle godine objavljena je 51 igra, od čega 29 za mobilne uređaje (pametni telefoni i tableti), koji su ujedno ostali i platforma broj jedan kada je reč o visini prihoda, rekla je izvršna menadžerka SGA Kristina Janković Obućina na konferenciji za novinare na kojoj je prezentovan ovaj izveštaj.

Ustanovljeno je da su igre iza kojih stoji naša gejming industrija prethodne godine kupljene ili preuzete više od 100 miliona puta.

"Petnaest najuspešnijih domaćih gejming kompanija u toku 2022. prihodovalo je 150 miliona evra. Procenjujemo da u Srbiji operiše oko 140 kompanija, timova i studija, a u njima je zaposleno preko 2.500 najrazličitijih kreativaca i tehničkih profesionalaca", navela je Janković Obućina.

 

Prema njenim rečima, glavni kreativni habovi i dalje su Beograd, Novi Sad i Niš. "Ali sve više ima pomaka iz različitih regiona Srbije, pa tako imamo članove u Leskovcu, Arilju, Čačku, Pančevu, Gornjem Milanovcu, Vršcu..."

Na autsorsing otpada 16 odsto

Naglasila je da više od polovine članova SGA proizvodi svoju originalnu intelektualnu svojinu.

"Mislim da to konačno rešava zabludu da se u IT industriji u Srbiji uglavnom radi autsorsing i da nastavljamo neke postojeće proizvode - u gejmingu to nije slučaj. Vidimo da je autsorsing svega 16 odsto."

Glavni izvori finansiranja su oni od direktnih prodaja, što znači da su igre koje izlaze iz naše zemlje dovoljno uspešne na svetskom nivou da timovima mogu da obezbede dalje poslovanje, ali i mogućnosti da se šire, imaju više zaposlenih i nastave da rade na novim proizvodima.

U planu više stotina novih radnih mesta, traže se producenti, menadžeri...

Predstavnica asocijacije je nabrojala i pozicije koje je trenutno najteže zaposliti. U pitanju su:

• producenti (zaduženi za organizaciju timova i za to da igra bude završena u okviru određenog roka i budžeta);

• stručnjaci za akviziciju korisnika;

• sve vrste menadžera.

Naša gejming zajednica uspela da zadrži stabilnih 30 odsto žena koje su zaposlene u industriji. "To nas stavlja na prvo mesto u Evropi po toj statistici", kazala je Janković Obućina, dodavši da su od svih ovdašnjih vođa timova - polovina žene.

Od zvanično 1.744 zaposlene osobe u okviru članica SGA, 126 njih su stranci.

Prosečno vreme zadržavanja zaposlenih u kompanijama je pet godina, što je tendencija koja se beleži i na svetskom nivou.

"Čak 50 odsto naših članova planira da širi timove u toku 2023. i biće otvoreno 330 novih pozicija", navela je izvršna menadžerka SGA.

Kakvoj podršci države se nadaju

Najveći broj ispitanika od države očekuje poreske olakšice, a drugi najtraženiji zahtev je obnavljanje obrazovnog sistema kako bi brže išao u korak s industrijom.

Depositphotos

 

"Očekuje se i međunarodna promocija, ali mislim da ćemo ove godine to jako dobro rešiti odlaskom na Gamescom u Kelnu, što je najveći izlagački sajam u gejming industriji globalno", kazala je Janković Obućina.

Približno trećina ispitanika i dalje ne nudi ugovore na određeno, a kao glavni razlog navode visoke poreze.

"Šesnaest odsto njih je bilo primorano da otvori poslovne entitete van Srbije kako bi zaobišli neke od prepreka koje se javljaju i mislim da je tu broj jedan svakako dvostruko oporezivanje sa Sjedinjenim Američkim Državama", ocenila je ona.

AI i blokčejn

Kako je za Bloomberg Adriju rekao programski direktor SGA Relja Bobić, srpska gejming industrija se, u manjoj ili većoj meri, oslanja i na inovativne tehnologije poput veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) i veb 3 rešenja.

"Postoji nekoliko domaćih studija koji se trude ili već implementiraju blokčejn rešenja u svojim igrama. Doduše, to je i dalje neka vrsta uže niše u okviru gejminga. Važno je istaći da se određene tehnologije razvijaju u Srbiji, a koriste ih akteri iz čitavog sveta. Ako, recimo, govorimo o MetaHuman tehnologiji Unreal Engine koju je razvio 3Lateral - ona je i sada na velikoj konferenciji u San Francisku bila jedna od najzapaženijih stvari, tako da zaista možemo da budemo ponosni", rekao je Bobić.

Depositphotos

 

Uz to, naveo je primer Two Desperadosa, koji je pokrenuo kompaniju koja se bavi primenom AI-ja u gejmingu. "To je zaseban proizvod na kom rade i koji bi potencijalno mogle da koriste kompanije koje razvijaju mobilne igre, bilo gde da se one nalaze. Zanimljivo je da kompanija koja matično radi na proizvodnji igara sada ima ambiciju da pored toga razvije i neko tehnološko rešenje koje mogu da koriste i druge kompanije."

Janković Obućina je dodala da većina naših najvećih kompanija koje prave mobilne igre već dugi niz godina zapravo koristi veštačku inteligenciju. "I to najviše za potrebe marketinga, akvizicije korisnika i analize ponašanja igrača u igri, tako da je to za našu industriju već standard."

Takođe je navela da se očekuje još više projekata izrađenih u okruženjima VR (virtuelna realnost).

Prva srpska igra na Netflixu

Kako je izvršna menadžerka asocijacije poručila za naš portal, u proteklom periodu naročito su se izdvojile tri igre.

Pre svih, tu je prva srpska igra na Netflixu - Highwater, iza koje stoji Demagog Studio. "Od njih stvarno očekujemo velike stvari."

Veću pažnju privukla je i prilično kompleksna igra studija Ebb Software pod nazivom Scorn, koja je doživela premijeru pre nekoliko meseci. Od novijih ostvarenja, naša sagovornica je takođe kao ozbiljan projekat istakla igru Scars Above, studija Mad Head Games.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar