.webp){kind=icon}
Odgovor na pitanje šta se smatra retro gejmingom zavisi od perioda kada ste rođeni. Obično se odnosi na igre koje su nastajale tokom vašeg detinjstva. Igre koje danas izazivaju nostalgiju.
U svojoj osnovnoj definiciji retro gejming se odnosi na prve velike igre na arkadnim mašinama, nakon čega su došli retro gejming klasici za konzole.
Igre koje su danas nove i popularne, za 20 godina mogle bi postati klasici retro gejminga.
Opširnije
Ovo je najbolji gejming laptop koji je Bloomberg testirao
Najbolji gejming laptopovi od vas traže da zaboravite na dve stvari: cenu i desktop računare.
12.02.2023
Zbog Svetskog prvenstva fudbal dominantan u video-igrama
Na tržištu mobilnih igara povećana je ponuda igara sa fudbalskim sadržajem, rekao je Marko Jevtić.
16.12.2022
Gejming industrija u Srbiji je u ekspanziji, velikoj ekspanziji
Gejming industrija je u velikoj ekspanziji, kaže izvršna menadžerka Asocijacije industrije video igara Srbije Kristina Janković Obućina.
11.11.2022
Pored novih i grafički impresivnijih igara s konzolama koje su mnogo jače i bolje, postavlja se pitanje zašto se ove igre vraćaju. Za popularnost retro gejminga u svetu, između ostalog, zaslužni su YouTube i kanali poput Angry Video Game Nerd (AVGN), koji je ismevajući stare igre, neke od njih nesvesno dizao iz pepela.
Kako kaže Alen Vejzagić, gejmer i kolekcionar retro igara - svaka igra zahteva poštovanje, kako zbog svoje gejmerske vrednosti, tako i zbog istorijskog značaja.
Popularnost retro gejminga je u usponu poslednjih nekoliko godina. Jedan od najvećih doprinosa ovoj eksploziji svakako su dali pandemija virusa korona i zaključavanja.
"Verujem da je u to vreme potreba za nečim poznatim, ali i manje komplikovanim, dovela do toga da se ljudi okrenu retro gejmingu, koji jeste manje-više plug&play (termin kojim se opisuju aplikacije i uređaji koji su spremni za korišćenje odmah pošto se ubace/priključe na kompjuter, prim. prev.). Nema čekanja na update file od 65GB, nema loading ekrana, igre ne traju po 200 i više sati", objašnjava Vejzagić za Bloomberg Adriju.
Depositphotos
On je krajem perioda zaključavanja (takozvnaog lokdauna) u Sarajevu organizovao prvi bosanskohercegovački retro turnir u tetrisu za NES (Nintendo Entertainment System) u Digitalnom domu kulture. Kako kaže, odziv je bio neočekivano dobar, a kvota je popunjena u svega nekoliko dana.
"Već godinama se rade 'modern-retro' igre, to jest igre koje su namenjene savremenim sistemima, ali se baziraju na retro izgledu, retro zvuku i gameplayu (karakteristike video-igre poput radnje i načina na koji se igra, prim. prev.). Između ostalih, mogu se navesti primeri kao što su Shovel Knight, Cuphead, Celeste, Undertale i slični. Takođe, ove igre su jednostavnije za produkciju, pa su se mnogi indie developeri (izraz indie nastao je od engleske reči independent, što znači nezavisan, te se termin indie developeri odnosi na one koji su deo manjih projekata, bez finansijske i tehničke podrške velikog izdavača igara, prim. prev.) okrenuli ovom pristupu. Jednostavno se toliko faktora poklopilo istovremeno, tako da je bum retro gejminga verovatno bio neizbežan", kaže on.
Među igrama za koje svaki gejmer s ovih područja zna svakako su Sonic the Hedgehog (1991), Street Fighter (1987) i Mortal Kombat (1992), ali verovatno se ništa ne može meriti s popularnošću PlayStation1 (1994) igara kao što su Tekken, Spyro the Dragon, Crash Bandicoot i Vigilante 8, koje su i dalje neke od najtraženijih.
Tržište Bosne i Hercegovine bilo je prezasićeno kopijama sistema, dok su originalni sistemi bili dosta ređi.
"Jedan od mojih osnovnih ciljeva bavljenja ovim hobijem je da se što je više moguće retro igara spasi od eventualne sudbine na deponiji, na koji god je to način moguće", kaže Vejzagić.
Starost igara otežava pristup
"Super Mario (1985) je igra koja je ostala u sećanju raznih generacija, ali i Battle City (1985) – ili kako je kod nas popularno zvana – tenkići", objašnjava gejmer i kolekcionar Laris Redžepagić.
"Mene je impresioniralo da se čak i moj otac seti kada pustim muziku iz te igre", kaže Redžepagić.
Depositphotos
Današnji gejming je novim generacijama pristupačniji po svemu – od konzola i igara do džojstika. Starije konzole zahtevaju potpunu pažnju, naročito jer su neke od njih stare i preko 30 godina. Kako za Bloomberg Adriju kaže Redžepagić, čak i da su dobro očuvane, ponekad je komplikovano uključiti ove igre.
"Sve u svemu, veoma je bitno njihovo održavanje koje zna često biti uzaludno, jer gejming kompanije kao što su Capcom, Konami, Sunsoft, Atari i Sega nisu pravile igre da bi trajale. Više puta sam imao problem da neke od njih ne mogu da očistim, jer su komponente u njima dotrajale, a zbog nepažnje su i uništile ploču igre", objašnjava.
Iako je gejming razvijen širom sveta, u Japanu je gejming zajednica najjača.
"Još čuvaju stare arkadne mašine koje su dan-danas u funkciji. Uvek možete ući u bilo koji japanski gejming klub, kupiti žetone i igrati stare arkadne igre, a da ne govorimo o ostalim konzolama i igrama. Kod njih je očigledno vreme stalo, ali su oni zapravo 'krivi' za današnji gejming širom sveta. Oni su zaslužni za sve stare i novije igre", objašnjava Redžepagić.
Na Balkanu cena i dalje pristupačna
Na našem tržištu cene su izuzetno labilne i zavise od toga ko prodaje, objašnjava Vajzagić. Preprodavci su podigli cene i razmišljaju o tome kao o jednačini "retro=skupo", što nije realna cena, jer se uglavnom radi o sportskim naslovima i relativno nepoznatim igrama koje nisu bile bestseleri ni u periodu izlaska.
Tržište je napopularnijim igrama samo definisalo cene, po sistemu ponude i tražnje. Nintendo predvodi talas najpopularnijih igara određene generacije, zatim sledi Sega, nakon toga Sony, a potom i Microsoft Xbox Classic konzolom.
"Kada Nintendove igre dostignu cene neprimerene našem tržištu, kupci se okreću Sega igrama. U međuvremenu se stabilizuju cene Nintendovih igara, a kada Sega igre dosegnu neprimerenu cenu za tržište, oni se okreću Sony igrama, nakon čega opet nastupa Nintendo i tako se stvara ciklus rasta i pada cena i zainteresovanosti za određene igre i platforme", navodi Vejzagić.
Depositphotos
Kada je reč o konkretnim cenama određenih igara, ako se u obzir uzme stopa inflacije, može se reći da cene retro igara otprilike iznose trećinu originalnih cena, što je slučaj i s polovnim igrama novijih generacija.
Uvek postoje retki izuzeci u kojima je cena jednostavno opravdano visoka. To su obično igre koje su izašle pred kraj ciklusa određenog sistema ili ih ima veoma malo na tržištu, a po pravilu su veoma kvalitetne, jer su developeri potpuno koristili potencijal sistema. Takve igre je skoro nemoguće naći na našem tržištu.
Još jedan od velikih faktora koji drži cene retro igara na relativno prihvatljivom nivou u BiH je i sveopšta zastupljenost piraterije i korišćenja emulatora za pokretanje ovih igara.
"Još od vremena kada su Commodore 64 i ZX Spectrum bili najpopularniji sistemi, kopirale su se igre na kasetama i flopi diskovima, tako da je to možda zaostavština nekadašnjeg sistema, mada se u poslednjih deset godina i ta svest okreće. Kupci jednostavno žele kvalitetan i siguran proizvod, što pirati ne pružaju, tako da tržište postaje sve zdravije svakim danom", pojašnjava Vejzagić.
Dodaje da se novo tržište ne može odnositi na retro, jer ne možete ući u prodavnicu igara i kupiti nov Super Mario World, već morate nabaviti polovan.
Depositphotos
Kako kaže Redžepagić, do 2013. godine za 100 evra je mogla da se kupi kompletna biblioteka igara. Danas je za balkanski džep pristupačno 90 odsto igara, međutim, ostaje tih 10 odsto igrica koje su nepristupačne, a razlog su YouTube i kanali koji izgledaju kao gejmerski, međutim, primarni cilj je podizanje cena igara i davanje statusa retro, iako to nisu.
Gejming industrija je u 2021. godini ostvarila 93,2 milijarde dolara prihoda, pokazuju podaci Newzooa. Poređenja radi, sektor igara za konzole prihodovao je 50,4 milijarde, a one za PC donele su prihode u iznosu od 36,7 milijardi dolara.
Tendencije idu u korist industrije igara, jer mlađe generacije provode više vremena igrajući igrice umesto tradicionalnih vrsta zabave kao što su gledanje televizije ili čitanje. U stvari, igranje je postalo omiljena vrsta zabave i za generaciju Z i za milenijalce, navedeno je u regionalnoj analizi Bloomberg Adrije.
Prosečna starost igrača mobilnih igrica je, prema podacima MoPuba, 36 godina, a više od polovine njih starije je od 34 godine, prema navodima Mediakixa.
