EPS da ostane većinski državni, ali da država ne upravlja

Procenjena vrednost Elektroprivrede Srbije (EPS) od 3,1 milijarde evra pre dve godine bi možda bila realna, čak i verovatno potcenjena, ali sada posle svih dešavanja, gubitaka i urušavanja, teško da vredi i toliko, smatra Milorad Filipović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Podsećanja radi, gubitak EPS-a prošle godine je iznosio 630 miliona evra.

"Čisto sumnjam da bi bilo uopšte zainteresovanih za kupovinu EPS-a kao takvog, jer preduzeće kao celina nikome nije interesantno. Transformacija iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo radi se prema preporuci Međunarodnog monetarnog fonda. Železnice Srbije, koje su svojevremeno sprovodile reformu na bazi preporuke MMF-a, takođe su prvo preimenovane u zatvoreno akcionarsko društvo, sa sto odsto vlasništva države, ali posle nekoliko godina uradili su ono što se upravo traži od EPS-a. Železnice su podelili na nekoliko preduzeća: za infrastrukturu, prevoz putnika i robe, s tim što su liberalizovali prevoz robe i dozvolili privatnim kompanijama da prevoze teret. Tako da je moguće da se to desi i sa EPS-om u nekoj budućnosti", kaže Filipović za Bloomberg Adriju.

Naš sagovornik kaže da ne zna koliko je ovo što se desilo sa Statutom usklađeno sa stavovima Norvežana, koji su angažovani kao konsultanti.

"Ne znamo da li su oni za to da se EPS razbija na manje kompanije i da se delovi privatizuju ili nije", navodi Filipović.

Savić: Promena rezultat pritisaka

Ljubodrag Savić, takođe profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je promena Statuta rezultat pritiska, pre svega MMF-a da se uđe u ozbiljnije reforme i organizaciju preduzeća. Ove organizacione promene se ne dešavaju prvi put. On podseća da je 2006. godine odlučeno da iz EPS-a izađu sva ona preduzeća koja nisu direktno vezana za proizvodnju struje. U nekom kratkom vremenskom periodu u EPS su samo ostala preduzeća koja su bila vezana za proizvodnju kilovat sata. Istovremeno je EPS pretrpeo statusne promene. Iz zajedničkog preduzeća izdvojene su Elektromreže, potom je odvojena distribucija od proizvodnje. Važna stvar jeste da je EPS u toj evoluciji stvaranja profitabilne kompanije 2013. liberalizovao trgovinu na niskom, srednjem i visokom naponu u distrubuciji za krajnjeg potrošača.

"Pamtimo i priču kada je bivši direktor Aleksandar Obradović zatekao 600 direktora u javnim preduzećima u 14 poslovnih društava, pri čemu je krovno preduzeće najmanje moglo nešto da uradi, jer je 13 vodilo politiku za sebe. Obradović je pokušavao da uhvati korak sa svetom i da od jednog zapuštenog stvori zdravo preduzeće. Tako da ovu najnoviju statusnu promenu doživljavam u tom smislu", kaže Savić.

EPS

 

 

Smatra da ništa neće vredeti te statusne i organizacione promene ako vlada ne prelomi u svojoj glavi. EPS treba da bude nabolje preduzeće u Srbiji i za to ima potencijala.

"EPS treba da ostane u većinskom državnom vlasništvu. Neko smatra da država treba da bude apsolutni vlasnik, ali država ne sme da upravlja javnim preduzećem. To ne sme da radi na način kako je to probala sa bivšim direktorom Obradovićem. Treba naći kompetentne ljude koji će proučiti češko iskustvo i primeniti ga u Srbiji, ne odstupajući od onoga što je tamo urađeno", smatra profesor.

Cilj da EPS bude profitabilan

S druge strane, ističe da to nije garancija da će EPS postati profitabilno preduzeće jer smo mi majstori i da čekić upropastimo.

"To je najbolji put da se postigne ono što je većina vlasti želela da uradi, to jest da napravi profitabilno i ekonomski održivo preduzeće koje će generisati profit, a ne gubitak. Ali to je veliko preduzeće u kome postoji mnogo prostora za partijsko zapošljavanje, izgleda da nijedna država nije mogla da odoli tom pritisku", navodi Savić.

Prema njegovim rečima, "ako država nema nameru da napravi ekonomski održivo preduzeće u kome će ona biti vlasnik, a u kome ona neće upravljati, već profesionalna uprava, biće da smo džaba krečili".

Ministarstvo privrede je sačinilo Nacrt zakona o jav­nim preduzećima prema kome će sva javna preduzeća biti u obavezi da se transformišu u ak­ci­o­nar­ska dru­štva ili dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću do 1. ja­nu­a­ra 2025. godine. Naj­bit­ni­ja pro­me­na jeste to što se ak­ci­o­nar­sko dru­štvo mo­že vla­snič­ki tran­sfor­mi­sa­ti, to jest mo­že se pri­va­ti­zo­va­ti ili do­zvo­li­ti ula­zak pri­vat­nog ka­pi­ta­la, a ta­ko ne­što sa jav­nim pred­u­ze­ći­ma ni­je mo­gu­će.

Međutim, ni važeći Zakon o javnim preduzećima ne sprečava državu da promeni pravnu formu javnih preduzeća, uostalom, to je učinila svojevremeno i sa Železnicama Srbije, kao i sada sa EPS-om. S tim što su Železnice Srbije i posle promene nastavile da posluju kao javno preduzeće jer su zadržale delatnost od opšteg interesa. Pitanje je da li je država uspela i na koji način da izuzme poslovanje EPS-a iz te delatnosti. Ako jeste, na to preduzeće se neće primenjivati Zakon o javnim preduzećima, već Zakon o privrednim društvima. 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar