Srbija bi pola gasa koji koristi mogla da proizvede sama

Regulatorni uslovi za razvoj sektora biogasa u Srbiji stekli su se 2009. godine, kada je Vlada Srbije propisala mere za otkup električne energije proizvedene iz biogasa. Tada je uredbom definisana cena u skladu sa kapacitetom postrojenja, za period od 12 godina. Posle donošenja ovih mera, počela je izgradnja prvih biogasnih postrojenja u Srbiji, a prvi kapacitet sa povlašćenim statusom pušten je u rad 2011. godine. Od 2009. do 2013. godine počinju da rade prva četiri biogasna postrojenja u Srbiji, po setu mera iz 2009. godine.

O biogasnoj industriji i trenutnom stanju u Srbiji koja se velikom brzinom okrenula zelenoj tranziciji i obnovljivim izvorima energije (OIE) posle početka rata u Ukrajini i problema sa snabdevanjem strujom i poslovanjem državne Elektroprivrede Srbije (EPS), razgovarali smo sa menadžerom Udruženja za biogas Srbije Lidijom Carević. Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano 2012. godine sa ciljem da okupi kompanije koje su planirale izgradnju prvih biogasnih instalacija u Srbiji.

Aukcije

Kako objašnjava za Bloomberg Adriju, sledeća uredba doneta je 2013. godine i prema toj uredbi propisane su "izuzetno neatraktivne podsticajne mere" koje su potpuno zaustavile razvoj sektora, te u tom periodu i po uredbi iz 2013. godine nije izgrađeno nijedno postrojenje na gas u državi.

"Međutim, 2016. godine doneta je nova uredba, sa izuzetno podsticajnim merama, a po donošenju ove uredbe tržište biogasa u Srbiji doživljava procvat, te je od 2016. godine do danas izgrađeno 31 postrojenje (po FiT iz spomenute uredbe). Uredba je važila do 2020. godine, a u martu 2021. godine donet je novi zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE) koji je ukinuo FiT za biogas i propisao aukcije.

Udruženje Biogas Srbija

 

Takođe, sva postrojenja koja se nalaze u privremenom povlašćenom statusu (a ima ih 81, sa predviđenim ukupnim instalisanim kapacitetom od 76,4 MW), radiće po podsticajima iz uredbe iz 2016. godine jer su aplicirala za status pre marta 2021. godine, kada je donet novi zakon o OIE (biogasni operateri imaju rok tri godine za izgradnju postrojenja, sa mogućnošću produženja ukoliko se za to steknu uslovi).

Dalji razvoj sektora zavisi od dokumenta koji će biti donet kako bi se zaokružila trenutna regulativa koja je propisala sprovođenje aukcija u sektoru obnovljivih izvora energije, pa tako i biogasa. "Nama u sektoru je sistem aukcija apsolutno nepoznat, a kako regulativa još uvek nije zaokružena, ne možemo da pravimo dugoročnije prognoze. Mi u Udruženju Biogas Srbija smatramo da je sistem aukcija bio preuranjen. FiT su bile izuzetno podsticajna mera i doprinele su stabilnom razvoju sektora", kaže sagovornica.

- Šta podrazumeva FiT sistem, a šta aukcije? 

Uloga države je u sektoru biogasa od presudnog značaja. Trenutno sva postrojenja koja rade, kao i postrojenja iz privremenog statusa, rade, ili planiraju da rade, po sistemu FiT, odnosno imaju ugovor sa JP EPS, kojim se JP EPS obavezuje da otkupi svu električnu energiju koju elektrane proizvedu.

Do sada nije održana nijedna aukcija, s obzirom na to da čekamo dokument kojim bi se uredio sektor biogasa, odnosno koji bi novim investitorima dao finansijske instrukcije koje bi im bila osnova za izradu biznis plana. Sistem aukcija nam je dosta nepoznat. On je prepisan sa nekih razvijenijih tržišta, gde je po prirodni stvari tržište drugačije organizovano. Nadam se da ćemo naredne godine u ovo vreme imati prilike da razgovaramo na tu temu i da ćemo imati bar nekoliko novih investicija kojima će biti omogućeno da rade po ovom modelu.

- Koja je struktura vlasništva biogasnih postrojenja i da li su priključena na sistem EPS-a ili rade samostalno? Takođe, koliko energije daju i koje sirovine koriste?

Trenutno u Srbiji radi 35 biogasnih postrojenja ukupno instalisane snage od 34,3 MW, dok je u privremenom povlašćenom statusu čak 81 postrojenje, sa planiranom instalisanom snagom od 76,4 MW. Deo tih postrojenja u narednih godinu ili dve trebalo bi da počne da radi. Sva postrojenja u našoj zemlji su u privatnom vlasništvu i sva su priključena na sistem EPS. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 GWh (svako postrojenje u skladu sa svojim instalisanim kapacitetom). Zasada, do kraja godine imamo najavljeno puštanje još četiri do šest MW iz biogasa. Koliko njih će početi da radi, ne možemo tačno da predvidimo jer većina njih zavisi od finansiranja koje banke sprovode.

- Koji su kapaciteti koji trenutno rade u Srbiji?

Instalisani kapacitet većine biogasnih postrojenja u Republici Srbiji kreće se između 500kW i 1000 kW. Mala biogasna postrojenja kod nas gotovo i da ne postoje. Najveće biogasno postrojenje u Republici Srbiji nalazi se u Alibunaru u Vojvodini, sa instalisanim kapacitetom 3,6 MW. Većina postrojenja nalazi se u Vojvodini, pri velikim farmama, gde je obezbeđena velika količina sirovine za potrebe postrojenja. Biogasno tržište u Srbiji tek očekuje intenzivan rast i razvoj, u skladu sa trendovima u Evropi i svetu. 

- Da li ima dovoljo otpada (goriva) za ova postrojenja?

Teoretski bi bilo moguće, ali pitanje je veoma kompleksno. Mi iz Udruženja Biogas Srbija smo našim proračunima došli do podatka koji rado komuniciramo, a za koji smatramo da je vrlo realan, istovremeno i vrlo afirmativan, a glasi da bi naša zemlja bez ikakvih problema mogla da proizvdede 500 MW iz biogasa i da bi tako podmirila 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom.

Udruženje Biogas Srbija

 

Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, te ako posmatramo sirovinu, odnosno sav otpad koji bi mogao biti upotrebljen kao sirovina za rad biogasnih postrojenja (prema statističkim podacima koji su nam dostupni), Srbija ima toliku količinu otpada (samo iz poljoprivrede) da bi bez ikakvih problema mogla da postigne ove količine.

- Da li skupa električna energija u kombinaciji sa ostalim faktorima može da donese probleme i kompanijama koje proizvode biogas?

Biogasne elektrane su vrlo specifične i potpuno drugačije funkcionišu od ostalih obnovljivih izvora energije, jer su jedino za rad elektrane na biogas neophodne sirovine, odnosno ostaci proizvodnje. Ta sirovina ima svoju tržišnu vrednost koja je trenutno čak tri do četiri puta viša od njene tržišne vrednosti pre krize u Ukrajini, odnosno inflacije koja je pogodila čitavu privredu. Dakle, biogasna postrojenja su u daleko nezavidnijem položaju u odnosu na sve ostale OIE. Vetaroparkovi, solari, hidroelektrane ne koriste sirovinu, vetar duva, sunce sija, voda teče, ali za rad biogasnih postrojenja sirovina je neophodna.

Ako govorimo o energentima iz kojih se dobija biogas, odnosno otpadu, za rad jednog MW dnevno je potrebno između 30 i 120 tona ulaznih sirovina (u zavisnosti od vrste ostataka iz poljoprivrede ili tipa stajnjaka). Na primer, farma od 1.000 krava može da podmiri potrebe (samo stajnjakom) elektrane od 125 kW električne energije.

Ukoliko govorimo o utrošku struje za rad jednog biogasnog postrojenja, on po pravilu odgovara procentu od pet do 10 odsto od proizvedene električne energije istog postrojenja. Kako se kompletna proizvodnja električne energije iz biogasa predaje u mrežu, ta energija (za rad biogasnog postrojenja) posebno se kupuje. Precizniju kalkulaciju kao referentnu vrednost je nezahvalno iznositi jer svako postrojenje je specifično i koristi određeni miks otpada, pa se u skladu sa tim određuju količine. Kada govorimo o isplativosti procesa, svakako posmatramo prihod za investitora, gde je povrat investicije pet do sedam godina.

 

Udruženje Biogas Srbija

 

- Koji su izgledi za uspostavljanje tržišta i industrije biogasa u Srbiji prema vašim procenama?

Zasada postoji tržište električne energije iz biogasa, još od 2011. godine kada se prva biogasna elektrana priključila na sistem. Zasada se biogas isključivo koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Tržište biometana (prečišćenog biogasa) zasada ne postoji, a kada će se uspostaviti, zavisi od zakonske regulative. Postoje naznake da će se vrlo brzo početi raditi na tom pitanju.