Kako su cene gasa i nafte reagovale na najave ograničenja EU

Cene fjučersa gasa i nafte su oslabile nakon što je Evropska unija (EU) u sredu preporučila da se gornja granica cene gasa ograniči na 275 evra po megavat-satu i nakon što se u medijima pojavila informacija da razmatra ograničenje cene ruske nafte između 65 i 70 dolara po barelu. EU je povećala gornju granicu ograničenja cene ruske nafte, nakon ranijih najava da bi se ograničenje kretalo od 40 do 60 dolara.

EU je u sredu požurila sa ovim ograničenjima, a nakon što je Gazprom u utorak zapretio da će sledeće nedelje smanjiti dotok gasa u Evropu preko Ukrajine, koju je optužio da zadržava određene količine gasa namenjene Moldaviji.

Naime, gasovodi preko Ukrajine su trenutno jedini koji snabdevaju zapadnu Evropu ruskim gasom. Severni tok jedan i Severni tok dva su zatvoreni, a ni gasovod Jamal, koji ide preko Belorusije, ne dostavlja gas na zapadnoevropsko tržište. Postoji strah da bi zapadna Evropa usred zime mogla totalno da ostane bez ruske nafte.

Nakon ove vesti, fjučersi gasa su naglo skočili. U ponedeljak, na kraju trgovanja, cena fjučersa za decembar iznosila je 113,7 evra po megavat-satu, a u utorak, nakon saopštenja Gazproma, dostigla je u jednom momentu i 135 evra po megavat-satu da bi trgovanje završila na oko 128 evra po megavat-satu.

Fjučersi gasa za decembar se i u četvrtak drže na visokom nivou zbog neizvesnosti da li će protok gasa ka zapadnoj Evropi sledeće nedelje pasti. Cene se kreću oko 125 evra po megavat-satu, ali je činjenica da ih je predlog EU o ograničenju cene gasa ohladio.

Međutim, mnogi energetski stručnjaci postavili su pitanje da li će mera EU o ograničenju cene gasa ikada biti aktivirana. Ova mera će se koristiti samo ako fjučersi na holandskoj TTF berzi pređu 275 evra za dve nedelje i ako je jaz između TTF i cena tečnog prirodnog gasa veći od 58 evra za 10 trgovinskih dana.

Pojedini stručnjaci smatraju da su ovi uslovi očigledan pokušaj da se zadovolje i zahtevi onih zemalja koje su se dugo protivile bilo kakvom ograničenju tržišnih cena zbog rizika da bi to moglo otežati obezbeđivanje gasa od novih snabdevača.

Energetski konsultant Davor Štern u intervjuu za Bloomberg Adria TV ocenio je da predlog EU da se cena gasa ograniči na 275 evra po megavat-satu kozmetička mera i pokušaj Unije da se tržište stabilizuje. Smatra da je aktiviranje ove mere pod uslovima koje je EU navela nemoguće. Objašnjava da je berza živi organizam koji živi iz sata u sat, i da je nemoguće da se prati kroz dane i nedelje. 

Nafta i zbog Kine na silaznoj putanji

I nafta je na silaznoj putanji nakon što je EU najavila da razmatra gornju granicu cene ruske sirove nafte veću od od one koja se očekivala. Pored toga, na naftu je uticala i vest o rekordnom broju slučajeva kovida u Kini i strogim kovid merama u toj zemlji i tokom sledeće godine. Kina je najveći svetski uvoznik nafte.

Fjučersi američke nafte West Texas Intermediate su pali ispod 78 dolara po barelu. I fjučersi brenta za decembar su oslabili i kreću se nešto ispod 85 dolara po barelu.

Cene nafte su značajno oslabile ovog meseca, a nakon dobitaka u oktobru koji je bio podstaknut odlukom OPEC+ da smanji proizvodnju.

Fjučersi gasa i nafte u narednih šest meseci

Temperature u oktobru i novembru više od prosečnih za ovo doba godine, popunjena evropska skladiša gasa do čepa i povećan uvoz tečnog gasa (LNG) u Evropu koji čeka u lukama da bude isporučen ukoliko naiđe ledeni talas i poveća potrošnju, upravo je ono što je uticalo da cena gasa u protekla dva meseca drastično padne. U pojedinim momentima, cena gasa je bila i niža od 100 evra po megavat-satu.

Posmatrajući fjučerse gasa na TTF čvorištu, može se zaključiti da će se cena ovog energenta i u prvoj polovini iduće godine kretati nešto više od 130 evra po megavat-satu.

Međutim, svaka nova eskalacija sukoba u Ukrajini, ili totalna obustava gasa iz Rusije u zapadnu Evropu, koja trenutno ide isključivo preko Ukrajine, ili ledeni talas zbog kojeg će građani i privreda više trošiti, mogu uticati na to da cene gasa ponovo polude.

I cena nafte proteklih meseci pada, a glavni razlog je smanjena potrošnja zbog usporavanja svetske privrede, naročito privrede u Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, koja ne odustaje od politike "Covid-Zero". Grupa OPEC+ pokušala je da spreči pad cene nafte smanjenjem proizvodnje u oktobru i novembru, međutim, cena nafte nastavlja da pada.

Ukoliko se pogledaju fjučersi za naftu brent, u narednih šest meseci kretaće se oko 85 dolara po barelu.

Međutim, kao i kod gasa, cena nafte zavisi od iznenadnih događaja koji bi mogli da poremete snabdevanje ili potražnju, pa se tako ne može sasvim sigurno tvrditi da će fjučersi održati na ovom nivou.