Znanje ispred zdravstvenog osiguranja - edukacija glavni benefit poslodavaca u Srbiji

Za zadovoljstvo na radnom mestu nije dovoljna samo dobra plata. Kompanije i preduzeća pokušavaju na razne načine da udovolje zaposlenima i privuku novu radnu snagu, pa je ponuda pogodnosti da bi "rad bio lakši" veća nego ranije.

Benefiti su postali jedan od ključnih elemenata strategije za privlačenje i motivisanje zaposlenih. One nisu samo dodatak na platnu listu, već predstavljaju važan deo radnog iskustva i utiču na zadovoljstvo zaposlenih, njihovu produktivnost i lojalnost kompaniji.

Poslodavac je u zakonskoj obavezi da zaposlenom obezbedi platu, zdravstvenu zaštitu, penziono osiguranje i pravo na odmor. Međutim, da bi zaposleni ostali u nekoj kompaniji i pružali svoj maksimum, potrebno je da dobiju od poslodavca ne samo očekivanu platu već i podsticajno okruženje, razumevanje, ali i neke od benefita kao što su – veći broj slobodnih dana, privatno zdravstveno osiguranje, bonusi i nagrade. Pored toga, često se uvode i druge povlastice koje bi iz radnika trebalo da izvuku ono najbolje.

Činjenica je da su se s vremenom promenili uslovi rada, ali se menjaju i i benefiti. Donedavno su najpoželjniji benefiti bili privatno zdravstveno osiguranje, bonusi, poklon vaučeri i timski izleti. Međutim, primećuje se promena u kompanijama – zaposleni traže prilike za učenje, razvoj i napredovanje, a poslodavci prepoznaju da upravo edukacija direktno utiče na produktivnost i lojalnost. Analiza kompanijskih profila na sajtu Poslovi Infostud pokazuje da čak 82 odsto firmi ističe edukaciju i profesionalni razvoj kao benefit za svoje zaposlene.

"To znači da je ulaganje u znanje među najčešćim pogodnostima koje poslodavci koriste kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove, ispred timskih druženja ili čak privatnog zdravstvenog osiguranja. Najviše se ističu srednje i velike kompanije koje zapošljavaju visokokvalifikovane radnike, jer upravo kod njih edukacija i konferencije zauzimaju ključno mesto", navodi se u analizi Infostuda o trendovima onlajn učenja u Srbiji i benefitima koje kompanije najčešće nude zaposlenima.

Ukratko, timski izleti i pokloni više nisu dovoljni – zaposleni žele više od toga. Žele da uče, da napreduju, da vide smisao u onome što rade.

Kristina Jevtić, poslovni psiholog i direktorka firme PsyConsalting, za Bloomberg Adriju kaže da nije iznenađena što edukacija i razvoj zaposlenih sve više zauzimaju vodeće mesto među benefitima.

"Kompanije shvataju da nemaju luksuz da rade sa nedovoljno kompetentnim ljudima, pogotovo kada imaju ambiciozne ciljeve i pritisak tržišne konkurencije. To je i razlog zašto edukacija postaje benefit koji polako prestiže čak i zdravstveno osiguranje, što potvrđuju i aktuelna istraživanja Infostuda", kaže ona.

Velike i srednje kompanije, posebno u sektorima koji zahtevaju visokokvalifikovane radnike poput IT industrije, bankarstva, farmacije i telekomunikacija, edukaciju i razvoj stavljaju u sam centar strategije za zadržavanje kadrova.

"Kada ljudi osećaju da se razvijaju i da njihov poslodavac ulaže u njihovu budućnost, raste i lojalnost. U uslovima tržišta gde su talenti deficitarni, edukacija i razvoj postaju ključni faktori zadržavanja. Ipak, važno je napomenuti da sama edukacija nije dovoljna – ako nema smislenog povezivanja naučenog sa realnim izazovima posla i jasnog puta napredovanja, efekat na zadržavanje može da oslabi", upozorava Jevtić.

Depositphotos

Prema njenim rečima, u narednom periodu razvoj znanja i kompetencija neće imati smisla ako nije u direktnoj vezi sa timskim, organizacionim i strateškim ciljevima kompanije, ali i sa ličnim potrebama i motivacijom zaposlenog.

"Ljudi žele pre svega smisao u svom radu, tek tada mogu da daju puni doprinos poslodavcu. Zato će najveći rezultat ostvarivati poslodavci koji razvoj čoveka posmatraju celovito: od realnog razumevanja potencijala i mogućnosti kandidata već u procesu selekcije, do osnaživanja kroz ciljan i relevantan razvoj koji povezuje potrebe organizacije i individualni rast", ističe ona.

Pored benefita, na zadovoljstvo zaposlenih utiču i radna atmosfera, kvalitet menadžmenta, balans između poslovnog i privatnog života, fleksibilnost radnog vremena i mogućnosti za napredovanje. Edukacija je tu ključni element jer povezuje razvoj kompetencija sa motivacijom i lojalnošću, ali nije jedini faktor.

Depositphotos

Zanimljivo je i da, prema istraživanju Infostuda, 40 odsto zaposlenih želi da se dodatno usavršava, ali ih u tome sprečavaju radno vreme, porodične obaveze i troškovi kurseva. Upravo se zbog takvih izazova postavlja pitanje kako poslodavci u Srbiji gledaju na ulaganje u znanje – kao trošak ili kao investiciju.

"Tradicionalno, deo poslodavaca ulaganje u edukaciju vidi kao trošak jer se efekti ne mere odmah. Međutim, sve više kompanija razume da je to zapravo investicija koja direktno utiče na rezultate, brže donošenje odluka, efikasniju egzekuciju i inovativnost. Ono što vidim u praksi jeste da najuspešniji poslodavci prave razliku između cena edukacije i cena nekompetentnosti – i sve češće biraju ovo prvo", pojašnjava sagovornica Bloomberg Adrije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo 11 odsto građana Srbije tokom 2024. godine pohađalo je neki onlajn kurs, dok je u Evropskoj uniji taj procenat 18 odsto. Onlajn kursevi postaju most između želje zaposlenih da se usavršavaju i spremnosti kompanija da investiraju u znanje - nude fleksibilnost, pristupačnost i relevantan sadržaj koji odgovara realnim poslovnim izazovima.