Gejming industrija u Srbiji je u ekspanziji, velikoj ekspanziji

Gejming industrija u Srbiji je u ekspanziji. Velikoj ekspanziji, naglašava izvršna menadžerka Asocijacije industrije video-igara Srbije (SGA) Kristina Janković Obućina. Na osnovu izveštaja o stanju u industriji koji asocijacija objavljuje svake godine, očekuje se da će rekordan broj gejming kompanija i studija zapošljavati i da će tokom 2022. biti otvoreno oko 450 novih pozicija. Trenutno u ovom sektoru radi više od 2.300 ljudi.

Na njihovoj platformi SGA Poslovi svakog dana je aktivno više od 100 oglasa. "Najviše ih je za različite art pozicije (2D, 3D, animacija, VFX...) i naravno razne vrste programerskih rola", kaže Janković Obućina. Dodaje da uočavaju sve češće otvaranje pozicija kojih ranije nije bilo, poput stručnjaka za "employer branding" (brendiranje poslodavaca), akviziciju korisnika, dizajn zvuka, narativ i scenario. "Zaista sve šira lepeza ekspertiza iz raznih polja."

Velika potražnja je i za svim vrstama seniora, što je, napominje ona, i prirodno u mladoj industriji poput gejminga.

Pozicije koje je, prema zaključcima tog izveštaja, trenutno najteže popuniti su: gejm dizajneri, producenti i stručnjaci za monetizaciju. "Progamerske i umetničke digitalne veštine će uvek biti tražene, ali ako ne nađemo način da popunimo pozicije koje se tek ovih godina pojavljuju, ekosistem ne može da nastavi da raste ovim tempom na koji smo navikli", kaže izvršna menadžerka SGA.

Slično tome, platforma za oglase za posao u IT industriji HelloWorld u poslednje dve godine kao najtraženije pozicije beleži: software developer (C#, Java, Python, .NET, C++), software developer (mobile), QA tester, gaming technical writer, game designer, UI/UX designer, audio designer, 2D/3D artist, 3D animator, product manager, DevOps engineer, AI engineer i system administrator.

Budući da zasad ne postoji zvanična statistika o zaradama koja izdvaja samo oblast gejminga, teško je govoriti o prosečnoj plati u ovom sektoru. Kako navode iz HelloWorlda, vrednosni opseg prilično je širok - od 700 do 5.000 evra, u zavisnosti od senioriteta i pozicije.

Na tržištu prisutni i veliki igrači, igre se plasiraju globalno

Janković Obućina podseća da su u proteklih nekoliko godina vredne akvizicije i otvaranja globalnih studija dovele velike igrače na tržište (Epic Games, Take-Two Interactive, Ubisoft, Playrix, Playstudios), ali da i dalje ostaje na desetine studija koji su osnovani u Srbiji, mahom u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, koji posluju samostalno.

A sve igre proizvedene u Srbiji plasiraju se globalno. U toku 2021. godine, domaće igre kupljene su ili preuzete više od 370 miliona puta, što je, prema oceni naše sagovornice, zaista neverovatan uspeh.

Najveća tržišta su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Nemačka, gde se nalaze i igrači sa najvećom platežnom moći. To je, pojašnjava, posebno važno za mobilne igre koje se preuzimaju besplatno, ali se za prihode oslanjaju na neke od modela monetizacije (kupovine koje se ostvaruju u okviru same aplikacije, reklame...).

Depositphotos

 

Kada je reč o najpopularnijim žanrovima, trendovi zavise od toga da li se govori o "core" (za PC i konzole) ili o mobilnim igrama.

"Proteklih godina veliki naslovi za konzole uglavnom su avanture iz prvog lica ili uvek popularni RPG (role-playing games) naslovi", kaže Jaković Obućina.

S druge strane, u slučaju mobilnih igara situacija se mnogo brže menja - gotovo na sezonskom nivou. Neophodno je stalno biti u toku sa najpopularnijim mehanikama, ističe ona. "Trenutno su popularne 'merge' igre i sve veći broj igara iz 'hypercasual' žanra - one koje možete da igrate bukvalno palcem jedne ruke, i gde sesija igranja može da traje i samo par minuta."

Budući da ovdašnji developeri i te kako prate trendove, najviše naših igara protekle godine bile su RPG igre i simulacije.

Realnost u gejmingu bolja nego što je mladi zamišljaju

Imajući sve u vidu, izvršna menadžerka SGA zaključuje da je važno karijeru u gejmingu učiniti vidljivom studentima, ali i ljudima iz drugih grana IT-ja i šire, koji možda traže novi, kreativniji izazov. "Industrija video-igara zaista jeste najbrže rastuća i trenutno najveća industrija zabave na svetu i jedina koja spaja kreativnost i tehnologiju na tako visokom nivou."

Utisak direktora strategije i razvoja Nordeus fondacije Miloša Đuričanina jeste da je realnost rada u gejming industriji dosta bolja od inicijalne percepcije mladih, upravo jer nemaju priliku toliko da o tome uče kroz formalno obrazovanje.

"Gejming je deo šire kreativne industrije, iako ga mi često svrstavamo u IT, jer razvoj igre povezujemo najviše sa razvojem ostalih softvera i tehnologije. On je ipak više od toga, budući da, pored inženjera i ljudi koji se bave razvojem same igre, imamo različite discipline koji se bave i kreativnim delom posla - umetničkim, dizajnerskim, kulturološkim. Sve to čini uspešne gejming kompanije kreativnim okruženjem u kojem otvoreno komuniciraju i sarađuju najrazličitiji profili ljudi sa ciljem da stvore najbolje moguće iskustvo za svoje korisnike", kaže Đuričanin.

Razumevanje stvaralačkog procesa u ovom sektoru ljudi u Srbiji ne mogu da nauče na fakultetima, već im je, kaže naš sagovornik, potrebno iskustvo rada na svojoj igri ili u gejming kompaniji. Naime, koncipiranja igre, za razliku od razvoja drugih softvera, uključuje osmišljavanje načina igranja, zaplet, radnju, narativ, različite nivoe i sisteme u igri koje će vas privući, zadržati i vraćati njoj. "Igra treba da zaokupi nečiju pažnju i maštu, da stalno kreira nove izazove u kojima igrači žele da istraju i kojima se rado vraćaju."

Kako bi se unapredilo razumevanje rada u industriji, fondacija je nedavno pokrenula platformu pod imenom Gejmlab koju će pratiti praktični programi razvoja igara, kao način učenja kroz iskustvo.

"Nezahvalno je reći da je platforma namenjena svima koje zanima gejming industrija i proces pravljenja igara, odnosno različitih uloga koje ljudi imaju u tom procesu. Ipak, u ovom trenutku zaista nam se čini da je to slučaj. Ako sa tim temama niste upoznati, podjednako će vam značiti kursevi koje smo napravili, bilo da idete u srednju školu, na fakultet ili da već radite u nekoj drugoj industriji", objašnjava direktor u fondaciji.

Reč je, praktično, o osnovnim kursevima koji daju mogućnost razumevanja pravca daljeg usavršavanja, u zavisnosti od interesovanja polaznika. Prvih šest kurseva urađeno je sa stručnjacima iz Nordeusa, u okviru projekta "Preduzmi ideju" koji Inicijativa "Digitalna Srbija" sprovodi uz podršku USAID-a. Međutim, u planu je da se tome pridruže i druge gejming kompanije, kako bi cela domaća gejming industrija podelila znanje sa mladima.

"Neke od ovih informacija se možda mogu pronaći na internetu, ali ne na jednom mestu i najčešće su na engleskom ili drugim stranim jezicima. Takođe, decentralizacija znanja nam je jedan od prioriteta kada je reč o podršci obrazovanja u Nordeus fondaciji. Na ovaj način znanje činimo dostupnim svim mladima, bez obzira u kom delu zemlje žive", zaključuje Đuričanin.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar