Rusi, Belorusi i Ukrajinci duplirali broj radnika u srpskom gejmingu

Srpska gejming industrija u 2023. zabeležila je dvocifren rast prihoda i skoro udvostručenje broja zaposlenih usled priliva strane radne snage, pokazao je novi izveštaj Asocijacije industrije video-igara Srbije (engl. Serbian Games Association - SGA), objavljen u petak. Sem toga, prošla godina donela je i preorijentaciju sa mobilnih na kompjuterske igre.

Kako je rečeno na predstavljanju izveštaja, sama SGA broji preko 100 članova, dok dvadesetak vodećih firmi u industriji praktično pokriva oko 95 odsto tržišta.

Kada je reč o prihodima, izveštaj (napravljen u saradnji sa PwC Srbija) pokazuje da je domaći gejming sektor u 2023. prihodovao više od 175 miliona evra. To je za 17 odsto više nego u 2022. godini, kada je taj broj iznosio 150 miliona, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Skoro sve ide u izvoz

"Takav rast je drastično veći od rasta koji beleži naša privreda, što znači da je ovo brzorastuća industrija. U narednim godinama ćemo verovatno videti njen sve veći značaj i možda će u nekom trenutku preći onu magičnu cifru od jedan odsto ukupnog izvoza Srbije. Zašto? Pa zato što je praktično svih ovih 175 miliona izvoz - skoro sve što se napravi ide u izvoz", rekao je Miloš Erić, menadžer za digitalna rešenja, startapove i inovacije za Jugoistočnu Evropu u PwC Srbija.

Stoga ne čudi podatak da više od polovine (57 odsto) firmi radi na svojoj, originalnoj intelektualnoj svojini, dok se autsorsingom (koji inače već godinama važi za dominantan tip poslovanja u domaćoj IT industriji) bavi njih tek 11 odsto.

Kako je Erić dodao, najveće izvozno tržište za srpske gejming firme su Sjedinjene Američke Države (SAD), a posle njih slede Velika Britanija i Nemačka. "Ono na čemu gejming industrija trenutno radi i radiće narednih godina jeste otvaranja velikih brzorastućih tržišta na Dalekom istoku - Kina, Japan, Južna Koreja."

 

Talas državljana iz Rusije, Belorusije i Ukrajine

Izvršna menadžerka SGA i urednica izveštaja Kristina Janković Obućina navela je da se procenjuje da je u gejming industriji u Srbiji prošle godine bilo ukupno zaposleno oko 4.300 profesionalaca u 150 kompanija, studija i nezavisnih timova.

Prema podacima iz izveštaja, lane je zabeleženo 193 otpuštanja i 265 dobrovoljnih odlazaka zaposlenih iz firmi, ali poznavaoci prilika ocenjuju da je to dobrim delom kompenzovano otvaranjem novih studija i zapošljavanjima u okviru njih. Ono što naročito privlači pažnju jeste priliv inostranih radnika.

"Broj zaposlenih je u 2023. skočio u odnosu na godinu pre za 98 odsto, što je nezapamćen rast, za koji mislim da se dosad nije desio ni u jednoj evropskoj državi u gejming ekosistemu. Razlog za ovo je jednostavan - videli smo veliki broj profesionalaca koji su se sa svojim porodicama preselili u Srbiju iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Ukupan procenat stranih zaposlenih u kompanijama koje su popunjavale naš upitnik je 48 odsto", poručila je Janković Obućina.

Da ne dođe do zabune - podaci dobijeni na osnovu njihovog upitnika pokazuju da u gejmingu radi oko 3.400 ljudi, ali kao što je već rečeno, procenjuje se da je ukupan broj veći i iznosi otprilike 4.300.

Janković Obućina je izrazila nadu da će inostrani radnici s vremenom uspeti da ih integrišu u naš ekosistem, kao i da će naše tržište uspeti da iskoristi ovaj ogroman priliv znanja i iskustva.

Čak i uz sve to, broj novih otvorenih pozicija i dalje se meri stotinama. "Ove godine biće traženo 475 novih radnika u gejming industriji Srbije, što znači da će više od pola naših članova i gejming kompanija aktivno i značajno proširivati svoje timove."

Bloomberg

 

Najtraženije pozicije u pogledu brojnosti su različite vrste programera i umetnika.

"Tu spadaju 2D i 3D umetnici, ilustratori, animatori... To su zanimanja koja su uvek najtraženija. S druge strane, imamo i ona zanimanja koje je najteže popuniti, a koja su relativno nova i za koje ovde još ne postoji ekspertiza. Reč je o akviziciji korisnika, marketingu i biznis rolama koje su usko vezane za mobilnu industriju, jer su mobilne igre besplatne i postoje specifični načini na koje se one monetizuju", kazala je ona.

Fokus se pomera na kompjuterske igre

Neobičnost 2023. godine ogleda se i u tome što je prvi put zabeleženo da su primarni izvor prihoda kompanija bile kompjuterske igre (ranije su to bile one za mobilne telefone).

"Rekla bih da je to najviše zbog sazrevanja ekosistema, u smislu da sada imamo ekspertizu koja je potrebna za te malo ozbiljnije projekte", rekla je Janković Obućina.

Prema Erićevim rečima, na to su uticali i makroekonomski faktori.

"Na najrazvijenijim tržištima je došlo do pada potrošnje u mobilnim igrama, usled visoke inflacije. Jednostavno, to su troškovi za koje ljudi poslednje izdvajaju novac i koji su sada bili smanjeni da bi se zadovoljile druge potrebe", naveo je on.

Šta donosi 2024?

Kao što se može videti iz tabele s trendovima iz proteklih godina, rast prihoda i drugih parametara je po pravilu bio u stabilnom rasponu između 10 i 15 odsto.

"Stoga mislim da je bezbedno da kažemo da će se tako nastaviti", poručila je Janković Obućina na pitanje o projekcijama za tekuću godinu.

Erić je istakao da su u razgovoru sa firmama koje su učestvovale u ovom istraživanju primetili da dosta gejming studija računa na različite poteškoće tokom godine, ali da su isto tako čuli i planove za veliki rast u nekoliko studija. "Ako se godina nastavi ovako kako se odvijala do aprila, verovatno ćemo zabeležiti sličan rezultat", zaključio je on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar