Put do direktorske fotelje sve duži, ali iskustvo i skup ovih veština nemaju cenu

Novi izvršni direktor kompanije Apple pridružio se proizvođaču iPhonea pre 25 godina, a na čelo firme postavljen je sa 50 godina. Iako je takav karijerni put nekada bio uobičajen za direktore, danas je put do vrha duži, sa više zaokreta i promena u karijeri.

Prosečan izvršni direktor u SAD ima 61 godinu, što je deset godina više nego 2000. Duži mandati i odloženo penzionisanje samo su deo priče. Direktori danas kasnije dolaze i na čelne pozicije - prosečna starost pri imenovanju sada je 55 godina, u odnosu na nešto manje od 48 godina tokom 2000. 

Ovo "trend" sve starijih direktora - prikazan u radnom dokumentu National Bureau of Economic Researcha, u kom su se analizirali zapošljavanje i karijerni obrasci više od 50.500 direktora u SAD između 2000. i 2023. godine - odražava fundamentalne promene u načinu na koji se grade karijere i biraju lideri. Autori navode da se danas više ceni raznovrsno poslovno iskustvo nego "sirovi" talenat.

"Potražnja se pomerila ka raznovrsnijim veštinama", naveli su istraživači Valentin Keht i Farzad Saidi na Univerzitetu u Bonu i Alessandro Lizzeri sa Princetona. "Kako je za razvoj takvih složenih kompetencija potrebno više vremena, kompanije imenuju starije direktore."

Trend je najizraženiji u manjim, privatnim firmama, jer velike kompanije mogu internim kandidatima da ponude širi spektar pozicija i iskustava. Manje firme to mogu da nadomeste samo zapošljavanjem ljudi koji su takvo iskustvo stekli prelazeći između različitih kompanija i industrija (to objašnjava i zašto je prosečna starost direktora u kompanijama iz indeksa S&P 500 niža i sporije raste - sa oko 56 godina 2000. na 58,5 u 2023. godini).

Menadžeri s iskustvom u strateškom konsaltingu - koji "ubrzava razvoj raznovrsnijih veština" - sve češće dolaze do najviših pozicija, pokazuje i analiza kompanije Live Data Technologies, urađena za Bloomberg. U NBER studiji se navodi da ljudi s iskustvom u jednoj od tri vodeće konsultantske kuće - McKinsey & Company, Bain & Company i Boston Consulting Group - postaju direktori znatno ranije od ostalih. U drugim industrijama potrebno je više vremena za sticanje istih veština.

Da bi stekli potrebnu širinu, neki lideri su spremni da privremeno prihvate nižu platu ili poziciju, ako veruju da će im to dugoročno pomoći da postanu bolji kandidati za direktora. Istraživači su pratili karijere zaposlenih koji su radili sa nekim ko je kasnije postao izvršni direktor, utvrdivši da su oni češće menjali poslove.

 

"Kada neko iz profesionalne mreže dospe na vrh, drugi prate njegov put i prilagođavaju sopstvena očekivanja o tome šta je potrebno", navode autori studije. Na primer, viši menadžer u maloj biotehnološkoj firmi može preći na nižu poziciju u velikoj farmaceutskoj kompaniji, računajući da kombinacija ta dva iskustva povećava njegove šanse za buduću najvišu poziciju. Ovi podaci se poklapaju i sa drugim istraživanjima koja pokazuju da direktori postaju sve stariji.

Revelio Labs je utvrdio da je prosečna starost direktora na početku funkcije porasla za tri godine između 2018. i 2024. Ipak, istraživači nisu pronašli dokaze da je reč o "efektu povratka" nakon dot-com ere kasnih devedesetih, kada su mnogi mladi osnivači, poput Jeffa Bezosa iz Amazona, dolazili na čelo kompanija već u tridesetim.

Studija se bavila i poslovnim posledicama većeg broja direktora u šezdesetim godinama, koji češće vode sporije rastuće i manje inovativne kompanije. Iako to može biti zabrinjavajuće, istraživači smatraju da oprezniji pristup može biti racionalan odgovor na sve složenije i neizvesnije poslovno okruženje.

Sa više iskustva u donošenju značajnih odluka, stariji direktori mogu biti i bolje pripremljeni da iskoriste prilike, nose se sa neizvesnošću i ublaže pritiske koje donosi razvoj veštačke inteligencije (AI).

Iskusni lideri "koji znaju da iskoriste ove tehnologije mogu postati vredniji (tržištu)", navode istraživači, dodajući da su veštine poput koordinacije, prilagođavanja i odlučivanja u uslovima neizvesnosti među onima koje je najteže automatizovati.