Kako 5.000 dinara mesečno može prerasti u 2,2 miliona - da li penzioni fond nadmašuje banku

U okruženju neizvesnih kamata, pitanje gde ulagati, odnosno štedeti novac, ponovo je od vitalnog značaja. Podaci iz dobrovoljnih penzijskih fondova pokazuju da dugoročne, redovne uplate mogu akumulirati značajan iznos - ali kroz mehanizam koji se bitno razlikuje od klasične bankarske štednje. Za razliku od bankarske štednje, gde je fokus na fiksnoj kamati, prinosi u dobrovoljnim penzijskim fondovima formiraju se postepeno i dugoročno.

Računica analitičara Bloomberg Adrije, zasnovana na podacima za poslednjih 19 godina (otkako postoji indeks FONDex), pokazuje da dugoročno ulaganje kroz dobrovoljne penzijske fondove donosi znatno viši prinos od klasične bankarske štednje, uz ekvivalentni investirani mesečni iznos.

Kod ulaganja u fond pretpostavili smo mesečnu uplatu od 100 evra, uz prosečan godišnji prinos od sedam odsto, u skladu s kretanjem FONDexa. S druge strane, bankarska štednja posmatrana je kroz model u kojem se svake tri godine unapred polaže 3.600 evra, što je ekvivalent istom ukupnom iznosu uplata, ali uz drugačiji tajming ulaganja, oročenje na 36 meseci i kamatu od jedan odsto na štednju u evrima i četiri odsto na dinarsku štednju.

Iako su pojedinačne uplate u ovom slučaju veće, niže kamate i drugačiji raspored ulaganja kroz vreme dovode do toga da ukupno ostvareni prinos u banci ostaje znatno ispod onog koji ostvaruju penzijski fondovi.

 

 

Građenje prinosa

Prema rečima Ivana Ristića, direktora Generali dobrovoljnog penzijskog fonda, mesečne uplate u fond nisu uporedive sa štednjom u banci, jer ne funkcionišu na isti način. "U banci oročavate iznos u celosti na fiksni period, dok kod mesečnih uplata u fond kontinuirano akumulirate investicione jedinice kroz dug period", navodi Ristić za Bloomberg Adriju.

Za razliku od bankarske štednje, gde je fokus na fiksnoj kamati, prinosi u dobrovoljnim penzijskim fondovima formiraju se postepeno i dugoročno. Ipak, oročena štednja u banci nastavlja da bude jedan od najsigurnijih načina za ulaganje, pre svega zbog sigurnosti uloga i predvidljivosti prinosa, ističu iz AikBanka za Bloomberg Adriju, dodajući da prosečan iznos oročenog deviznog depozita u toj banci iznosi oko 25.000 evra. Trend štednje u banci potvrđuju i zvanični podaci: građani Srbije u bankama drže ukupno 17,6 milijardi evra, dok tek svaki 10. zaposleni u Srbiji preko fonda štedi za penziju.

Šta, zapravo, znači 'kamata na kamatu'

Prirast vrednosti investicione jedinice Generali Basic fonda od osnivanja u novembru 2006. iznosi 7,39 odsto, dok je desetogodišnji prinos 5,22 odsto. Na prvi pogled, to su nivoi koji ne odudaraju dramatično od štednje u banci, ali ključna razlika je u načinu na koji se taj prinos generiše i akumulira.

Efekat reinvestiranja je takođe ono što pravi bitnu razliku. U odnosu na banke, gde se kamata obračunava na unapred definisan iznos, u fondu se svaki ostvareni prihod automatski reinvestira.

"Član fonda koji je od našeg osnivanja svakog meseca ulagao 5.000 dinara, tokom 19 godina, akumulirao je do kraja 2025. godine ukupno 2.240.832 dinara. Sa druge strane, isti iznos uplaćivan u poslednjoj deceniji doneo je 753.768 dinara, što jasno pokazuje koliko značajno rano započinjanje ulaganja utiče na konačan rezultat", kaže Ristić.

 

 

Konzervativna strategija sa prostorom za rast

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji imaju zakonski definisanu konzervativnu investicionu politiku, što znači da najveći deo imovine ulažu u državne obveznice i slične manje rizične instrumente. Ipak, postoji prostor za dodatni prinos kroz diverzifikaciju. Možete ulagati u akcije, investicione fondove i druge oblike imovine, što omogućava efikasnu raznovrsnost portfolija i ostvarivanje prinosa na duge staze. 

Slična logika vidi se i u izboru štednje među građanima.

"Kada je reč o valuti, u Srbiji se i dalje gotovo pet puta češće bira štednja u evrima nego u dinarima, iako je dinarska štednja trenutno isplativija zbog viših kamatnih stopa i činjenice da se na nju ne plaća porez na kapitalnu dobit. Prednost štednje u evrima, sa druge strane, jeste percepcija stabilnosti, iako ona nije u potpunosti izolovana od tržišnih kretanja", ističe AikBank.

Poreski podsticaji kao skriveni prinos

Jedna od često zanemarenih prednosti su poreske olakšice. "Država je obezbedila poreske podsticaje za poslodavce koji uplaćuju doprinose za svoje zaposlene, kao i za individualne uplate fizičkih lica putem administrativne zabrane u dobrovoljne penzijske fondove", objašnjava direktor Generali dobrovoljnog penzijskog fonda. U praksi, to znači da deo prinosa dolazi i kroz fiskalne benefite, što dodatno povećava ukupnu isplativost ovog vida štednje.

 

Postoji i 'zamka'

Za razliku od banke, sredstva u fondu su zakonski odvojena od imovine društva koje njima upravlja, što smanjuje operativni rizik. Istovremeno, uplate su fleksibilne - mogu se menjati, pauzirati i nastaviti "bez penala". Isplate mogu biti i programirane, a preostali iznos nastavlja da ostvaruje prinos.

Ipak, postoji i element prisilne discipline: sredstva se ne mogu povući pre 58. godine života korisnika, osim u vanrednim situacijama, poput teške bolesti. Upravo ta ograničenja, kako ocenjuju u industriji, sprečavaju investitore da prerano "pojedu" dugoročnu štednju. A otvara se i pitanje šta investitor, zapravo, bira ulaganjem u dobrovoljni penzijski fond.

Dilema između banke i fonda je mahom vezana za to kako i kada se prinos ostvaruje. Na praktičnom primeru AikBanka, na oročenih 200.000 dinara sa periodom oročenja od 36 meseci, godišnja kamatna stopa iznosi EKS 4,49 odsto, što znači da bi klijentu bila obračunata i isplaćena kamata od 28.251 dinar. Ukoliko se oročava ulog od 2.000 evra, na isti period oročenja, kamatna stopa iznosi EKS 1,67 odsto uz prinos od kamate 102,2 evra.

 

 

Posmatrano u ovom momentu, rat i poremećaji na energetskim tržištima ponovo su podigli volatilnost prinosa i doveli u pitanje putanju kamatnih stopa, pa se dilema uglavnom svodi na horizont ulaganja - kratkoročno je racionalno "parkirati" novac i čekati signal stabilizacije, ali istorijski gledano, najveći deo prinosa nastaje upravo u dugim periodima, kada se kapital kontinuirano reinvestira.