Region

Istorijski depoziti u Adria regionu, rast u Srbiji rekordan

Izvor: Pia Bedene, Nataša Hadžispirkoska Stefanova, Mirela Haskić-Suša, Branislav Urošević, Karlo Vajdić

20. jul 2022, 09:34

Obim depozita je najveći u Hrvatskoj

Depoziti u Srbiji su rasli najbrže u poslednjih sedam godina

Severna Makedonija zabeležila najmanji obim depozita i u 2015, i u 2022.

Istorijski depoziti u Adria regionu, rast u Srbiji rekordan

Bloomberg

Obim depozita kod banaka u Adria regionu je od 2015. ubrzano rastao, pokazuju rezultati analitičkog tima Bloomberg Adrije. Od 2015. do kraja aprila 2022, depoziti su se u Sloveniji povećali za 33,3 odsto, u Hrvatskoj za 34,8 odsto, a u Srbiji za 87,2 odsto.

Depoziti u Bosni i Hercegovini su bili za 61,2 odsto veći nego na kraju 2015, a Severna Makedonija je zabeležila povećanje od 48,9 odsto.

Kako na rast depozita može uticati mnogo faktora, ovako bitne promene povlače pitanje šta je tačno poguralo depozite naviše, kao i pitanje šta nas čeka sada kada se ekonomske i geopolitičke okolnosti menjaju.

Za Srbiju ključan stabilan dinar

Depoziti privrede i stanovništva kod banaka u Srbiji su od kraja 2015. porasli za 87 odsto, pokazuju rezultati analize Bloomberg Adrije.

Dok su na kraju 2015. godine depoziti iznosili oko 15,6 milijardi evra, taj iznos je na kraju aprila 2022. porastao na 29,2 milijarde, pokazala je analiza našeg analitičkog tima.

Iz NBS navode da su na rast depozita uticali kako zabeležen privredni rast, tako i relaksirana monetarna politika. "Privredni rast koji je Srbija postigla u prethodnih deset, a naročito u prethodnih pet godina, svakako je imao pozitivan uticaj", rekli su iz centralne banke, skrenuvši pažnju da je na rast depozita svakako uticao i period niskih kamatnih stopa na zaduživanje.

Kako je NBS od početka godine podigla referentnu kamatnu stopu za 175 baznih poena na 2,75 odsto, postavlja se pitanje koji će faktori prevagnuti. S jedne strane, više kamatne stope u principu dovode do sporijeg privrednog rasta, što bi moglo da dovede do smanjene likvidnosti i smanjenja depozita.

S druge strane, više kamatne stope znače i veću motivisanost stanovništva da štedi, što bi dovelo do povećanja obima depozita.

"Povećanje kamatnih stopa i smanjenje ponude novca usled smanjenja ekspanzivnosti monetarnih politika moglo bi da u određenoj meri uspori privrednu aktivnost", rekli su iz NBS. Dodali su i da zaoštravanje monetarnih uslova uglavnom dovodi do rasta depozita stanovništva zbog povećane atraktivnosti štednje.

Srpska centralna banka takođe ne očekuje izražene promene u strukturi depozita, pogotovo u pogledu štednje i obima oročenih depozita.

Navodi NBS su tačni, ali je trenutno teško predvideti u kom će se pravcu stvari razvijati, navode analitičari Bloomberg Adrije. Uzevši u obzir tradicionalno nizak nivo poverenja u depozite koji je Srbiju karatkerisao u ranijim godinama, jedan od ključnih faktora za rast obima depozita je stabilan kurs dinara. Ako stanovništvo nastavi da dinar percipira kao stabilan, veće su šanse da se odluče da deponuju novac na štedne račune, navode analitičari.

Nakon pandemijskog buma, u Sloveniji rast depozita polako usporava

Depoziti stanovništva u Sloveniji su se od 2007. do maja 2022. praktično udvostručili, a u maju su iznosili blizu 25 milijardi evra. Depoziti su se isto tako uvećali i kao postotak u bruto domaćem proizvodu sa 35,8 odsto na oko 47 odsto BDP-a. U maju ove godine obim depozita porastao je za 5,3 odsto na međugodišnjem nivou.

Prema pojašnjenjima Banke Slovenije, to je uglavnom rezultat isplata regresa, dok je nivo depozita ove godine u padu.

Ipak, porast depozita stanovništva u maju predstavlja gotovo polovinu ukupnog porasta depozita stanovništva u ovoj godini, koji je iznosio ukupno 672 miliona evra. Stoga se očekuje usporavanje rasta zabeleženog tokom pandemije.

Postepena normalizacija ekonomskih prilika i povećanje lične potrošnje već u drugoj polovini prošle godine veoma su doprineli značajnom usporavanju rasta depozita stanovništva i nefinansijskih preduzeća, koje se nastavilo i u ovoj godini.

Obim depozita stanovništva Slovenije je ove godine do aprila porastao za 367 miliona evra, što je rastu u istim periodima u godinama pre pandemije virusa korona. Njihov međugodišnji rast se usporio i gotovo izjednačio s međugodišnjim rastom depozita nefinansijskih preduzeća, koji su se u poslednjih 12 meseci prepolovili. Smanjenje rasta depozita stanovništva prisutno je i u svim ostalim zemljama evrozone, a Slovenija se ubraja među one u kojima je u prošloj godini taj rast najviše usporio.

U maju su smanjeni i depoziti nefinansijskih preduzeća, i to za 140 miliona evra. Niži im je i međugodišnji rast, koji iznosi tri odsto. Nefinansijske kompanije su ove godine smanjile depozite kod banaka za 454 miliona evra, ali kompanije i dalje imaju visokih 8,5 milijardi evra depozita kod banaka.

U Bosni i Hercegovini dominiraju 'a vista' depoziti

Bankarski sektor u Bosni i Hercegovini godinama održava kontinuitet stabilnog poslovanja. Jedan od tih pokazatelja su depoziti, odnosno štednja građana, koji su godinama kontinuirano rasli.

Tako su ukupni depoziti 2015. godine iznosili 16,5 milijardi konvertibilnih maraka (8,4 milijardi evra). Godinu kasnije, ukupni depoziti su iznosili 17,7 milijardi KM (9,07 milijardi evra), da bi u 2017. porasli na 19,6 milijardi KM (10,05 milijardi evra).

U pandemijskoj 2020. godini depoziti su iznosili 24,9 milijardi KM (12,7 milijardi evra), da bi godinu kasnije dosegli 27,8 milijardi KM (14,2 milijarde evra).

Depoziti su rasli i kao udeo u BDP-u, pa su se tako sa 58 odsto u 2015. godini povećali na 73 odsto u maju ove godine.

 

Početak ruske invazije na Ukrajinu i uvođenje sankcija Sberbanci dovelo je do paničnog podizanja novca iz ove, ali i drugih banaka, zbog čega je zabeležen pad depozita u februaru i martu ove godine. Tako su ukupni depoziti sa 27,9 milijardi (14,2 milijarde evra) KM, koliko su iznosili u januaru, pali na 27,5 milijardi KM (14,1 milijardu evra) u februaru, odnosno na 26,8 milijardi KM (13,7 milijardi evra) u martu.

Oporavak je usledio u maju, kada su ukupni depoziti iznosili 27,4 milijarde KM (4,3 milijarde evra).

Kada je reč o vrsti depozita, u BiH dominiraju depoziti 'a vista', koji su u maju iznosili 19,05 milijardi KM (9,7 milijardi evra), dok oročeni depoziti iznose 8,3 milijarde KM (4,3 milijarde evra). Jedan od razloga ovakve strukture su i niske kamatne stope.

Kada je reč o prosečnoj kamatnoj stopi na oročene depozite, ona je u 2015. godini iznosila 2,13 odsto, da bi do maja ove godine spala na 0,80 odsto. Međutim, u skladu sa najavljenim rastom kamatnih stopa očekuje se da će u narednom periodu doći do rasta oročenih depozita.

Špekulacije i kurs denara glavna briga za Makedoniju

Makedonija ima najmanje depozita i kao apsolutni broj i kao postotak bruto domaćeg proizvoda u odnosu na zemlje Adria regije.

Analiza Bloomberg Adrije pokazuje kako je u maju ove godine u makedonskim bankama na štednim računima bilo sedam milijardi i 300 miliona evra depozita. Građani su najvažniji deponenti u makedonskom bankarskom sektoru, a njihovi depoziti prema poslednjim dostupnim podacima za mart ove godine čine 67,1 odsto svih depozita u zemlji.

Konkretno, od ukupne štednje u bankama, dve milijarde evra pripadaju kompanijama, a više od pet milijardi su depoziti stanovništva. Ukupni depoziti iznose 63 odsto BDP-a zemlje.

Bloomberg
 

Tokom ove godine depoziti su pali za 3,1 odsto u odnosu na decembar prošle godine. Građani su u tom periodu povukli 63 miliona evra, a kompanije 173 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Republike Severne Makedonije (NBRM).

Pad depozita u pet meseci 2022. posledica je smanjenja štednje preduzeća zbog skupljih energenata, što je drastično povećalo njihove troškove.

"U tom razdoblju su na kretanje depozita uticali negativne posledice sukoba Rusije i Ukrajine i poremećeni globalni lanci snabdevanja, što je doprinelo daljem rastu cena primarnih proizvoda, posebno energije, što je dovelo do povećanja troškova domaćih preduzeća. Ta kretanja su bila najizraženija u martu, ali se već u aprilu i maju može uočiti stabilizacija ukupnih depozita, dok depoziti stanovništva rastu", kazali su iz NBRM za Bloomberg Adriju.

Očekivanja NBRM su da će do kraja ove godine depoziti imati godišnji rast od pet odsto, a u sledeće dve godine on bi se mogao ubrzati i dostići prosečnih 7,5 odsto, Na tom nivou su depoziti bili i 2021. godine, kada su kao rezultat krize zbog korone depoziti rasli brže nego pre toga.

Međutim, glavni problem centralne banke i poslovnih banaka su česte špekulacije i kurs denara, koji nanose materijalnu štetu, pre svega građanima.

"Tokom marta je deo građana zbog psiholoških faktora povukao svoje depozite iz banaka. Međutim, povučeni iznos nije bio velik, a učinak je bio kratkotrajan, tako da su već od aprila depoziti ponovno počeli da rastu. Narodna banka konstantno izlazi s jasnim stavom po ovim pitanjima, u pogledu štetnosti špekulacija i potrebe za objektivnim informiranjem javnosti", kazali su iz NBRM-a.

Očekivanja NBRM-a za period koji predstoji su da će kamatne stope na štednju porasti zbog mera koje banka preduzima za suzbijanje inflacije, po uzoru na druge centralne banke.

Prosečna godišnja kamata na depozite u maju ove godine iznosila je 0,67 odsto, ali novi depoziti već beleže minimalni rast od 0,76 odsto u odnosu na april, kada je počela da se povećava referentna kamatna stopa centralne banke.

U Hrvatskoj oročena štednja i dalje bez adekvatne zamene

U poslednjih deset godina iznos depozita građana i kompanija u hrvatskim bankama porastao je za 40 odsto, sa 38,2 milijarde evra krajem 2011. na 53,1 milijardu krajem aprila ove godine. S obzirom na ostvareni privredni rast – BDP je u tom razdoblju skočio sa 44,8 na 57,3 milijarde evra – rast depozita je i očekivan. No, u tom istom periodu došlo je do velike promene u nivoima koje pojedine vrste depozita ukupno imaju. S obzirom na stanje na tržištu, to nije i neočekivano, ali je bio odlična ilustracija kako situacija u privredi ostavlja posledice na ponašanje građana i kompanija.

Krajem 2011. čak 77 odsto depozita bilo je na oročenim računima. Poslovično, oročeni depoziti nosili su više kamate od onih po viđenju (á vista) i klijenti banaka su odlučili da svoj novac drže na takvoj vrsti računa. Na tzv. transakcijskim računima, dakle tekućim i žiro računima, tada se nalazilo 15 odsto ukupnih depozita, dok je ostatak bio u klasičnoj štednji.

Kako su s godinama padale kamatne stope, i na tržištu, i u bankama, sve manje građana je oročenu štednju videlo kao mesto gde bi na svoj novac mogli ostvariti barem kakvu-takvu zaradu i sve manje njih je oročavalo depozite. Krajem aprila ove godine tako je na oročenoj štednji bilo samo 25 odsto od svih depozita. S druge strane, udeo u transakcijskim računima povećao se na čak 70 odsto, a klasična štednja je, od ionako malog udela, dodatno smanjena.

Ovakva tendencija ide u prilog tvrdnji da građani, ali i kompanije, u Hrvatskoj nisu u poslednjih desetak godina uspeli da nađu zamenu za oročenu štednju. Potencijalno viši prinosi, od četiri ili pet posto, koliko je nekad iznosila kamatna stopa na oročenu štednju, danas nisu tako lako ostvarivi. Uprkos trudu finansijske industrije da nagovore građane da svoj novac prebace, na primer, u investicione fondove ili neke druge oblike ulaganja, gde bi kamata bila viša od jedva simbolične koju dobiju na tekućim računima ili á vista štednji, to se izgleda nije ostvarilo.

Sve vesti iz rubrike Analiza

Delta Holding
Kompanije

Delta Holding

Članice Delta Holdinga bave se agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina i razvojem novih tehnologija.

13.06.2022

Analiza

sve vesti iz rubrike Analiza