.webp){kind=icon}
Maloprodaja u Adria regionu početkom ove godine pokazala je mešovitu sliku, pri čemu je u prvom kvartalu u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i dalje rasla, u Hrvatskoj je stagnirala, a u Sloveniji i Srbiji je pala, pokazuje najnovija analiza Bloomberg Adrije.
Analitičari za glavne faktore smanjenog tempa maloprodaje vide ekonomsko usporavanje i pogoršanje raspoloženja potrošača. S druge strane, jaki fundamenti potrošnje, koje podržava čvrsto tržište rada, zaustavlja značajan pad trgovine na malo.
Celu analizu sektora trgovine možete preuzeti OVDE.
Opširnije
Maloprodaja beleži realan pad od 9 odsto međugodišnje
U martu se zabeležen nominalni rast maloprodaje na međugodišnjem nivou.
28.04.2023
Trgovinski deficit Srbije sa svetom niži za 30 odsto
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije sa ostatkom sveta nastavio je da se smanjuje.
28.04.2023
Talas poskupljenja u Srbiji ne prestaje dok inflacija raste
Ograničenje cena nije uvek dobra mera.
12.04.2023
Cene nekretnina pašće za pet odsto uprkos rastu građevinarstva
Analitičari BBA predviđaju korekciju cena nekretnina od oko pet odsto u proseku do kraja 2023.
03.05.2023
Što se Srbije tiče, trgovina na malo realno usporava od druge polovine 2022. godine, a konačno je i pala u februaru, izgubivši 3,3 odsto međugodišnje. Još brže je pala u martu, 9,2 odsto međugodišnje. Srbija je trenutno jedina zemlja u regionu u kojoj nije došlo do usporavanja inflacije, iako postoje znaci pada potražnje (jedan od njih je pad u sektoru maloprodaje).
"U 2023, godini za koju očekujemo da će biti obeležena usporavanjem potrošnje domaćinstava, vidimo jaku konkurenciju u sektoru kao šansu za izraženije povlačenje cena", navode oni.
Nakon rekordne godine za slovenačku maloprodaju, prva tri meseca 2023. godine donela su negativnu stopu rasta od 0,5 odsto međugodišnje. Iako su kretanja na tržištu rada i dalje solidna (nezaposlenost je, na primer, rekordno niska), kao i rast plata, efekat visoke baze od prošle godine će smanjiti stope realne trgovine u Sloveniji.
Trgovina na malo u Hrvatskoj realno je stagnirala je u prvom kvartalu 2023. U martu je pala za 0,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Iako se naglo usporavanje potrošnje domaćinstvima već materijalizovalo početkom godine, strmiji pad sprečavaju neki pozitivni faktori, kao što su tržište rada i turizam, pokazuje analiza.
U Bosni i Hercegovini maloprodaja je imala dvocifren rast do februara, kada je usporila na 9,1 odsto na međugodišnjem nivou, nakon čega je ubrzala na 9,7 odsto međugodišnje u martu 2023. godine. Potrošnja u BiH je podržana realnim rastom plata početkom 2023. godine, a dodatna podrška dolazi od kreditiranja.
Trgovina na malo u Severnoj Makedoniji realno je opala za 3,3 odsto međugodišnje u februaru, a u martu se oporavila za 10,6 odsto međugodišnje. Ove godine postoji potencijal za povećanje konkurencije u sektoru zbog najavljenog ulaska Lidla na tržište.
Uzroci usporavanja
Analitičari smatraju da je pogoršano raspoloženje potrošača ključni faktor koji stoji iza pada trgovine na malo u nekoliko poslednjih kvartala. "Kada posmatramo indeks potrošačkog raspoloženja Evropske komisije, vidimo da se raspoloženje potrošača i dalje pogoršava u Sloveniji, Srbiji i EU, iako mnogo sporijim tempom nego u drugoj polovini 2022. U Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji postoji nagoveštaj poboljšanja raspoloženja potrošača međugodišnje, međutim, čak i ako se posmatra tromesečni prosek, prerano je to proglasiti potpunim preokretom u raspoloženju potrošača", objašnjavaju analitičari.
Bloomberg Adria
Domaćinstva i dalje dobro stoje kada su u pitanju osnove koje podržavaju njihovu potrošnju. Realno gledano, vrednost depozita stanovništva i neto zarada su se u većini zemalja Adrija regije pogoršale od kraja 2021. godine, uglavnom zbog ubrzanja inflacije. Međutim, kada se uporede sa pretpandemijskim periodom, oni beleže rast – realno, depoziti stanovništva su veći u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, dok su neto plate realno veće svuda sem u Sloveniji i Severnoj Makedoniji, pokazuje analiza BBA.
Očekivanja analitičara
Analitičari u toku ove godine očekuju stagnaciju potrošnje domaćinstava u regionu, ili u najboljem slučaju niske jednocifrene stope rasta u nekim delovima regiona. Prema njihovoj analizi, to bi bila posledica tri ključna faktora - opšteg ekonomskog usporavanja, slabog raspoloženja potrošača i jakih osnova za potrošnju domaćinstava.
Iako ekonomska aktivnost opada, analitičari naglašavaju da se smanjenje privrednog rasta ne materijalizuje u značajnom pogoršanju na tržištu rada. Ipak, raspoloženje potrošača je na nižem nivou i, iako su neki znaci poboljšanja vidljivi, analitičari ne očekuju brzi oporavak raspoloženja potrošača jer su domaćinstva i dalje pod negativnim uticajem povećanja troškova života i nesigurnosti zbog geopolitičke situacije.
Treći faktor koji će uticati na maloprodaju su osnove koje podržavaju potrošnju domaćinstava, koje su u većini slučajeva jače nego na kraju 2019. "Iako je to svakako pozitivno za potrošnju domaćinstava, vidimo da te osnove pre sprečavaju veliko smanjenje lične potrošnje nego što omogućavaju veću maloprodajnu potrošnju. Što se tiče plata, naše mišljenje je da će opšte usporavanje ekonomskog rasta dovesti do rasta profita preduzeća na isti način, što znači da će i dalje biti prostora za rast plata, ali mnogo sporijim tempom nego u poslednjih nekoliko kvartala", dodaju oni.
Analitičari ističu i da se na maloprodajnom tržištu očekuju neke promene. Dok je u Hrvatskoj izražena dalja konsolidacija tržišta, u Sloveniji će novi igrači preuzeti neke postojeće. Što se tiče ostatka regiona, posebno Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, najveći potencijal je na tržištu diskontera, a i tamo će se pojaviti neki novi igrači na tržištu.
