Industrija usporava, ali se dobro drži u energetskoj krizi

Industrijska proizvodnja je usporila u Adria regionu, ali se i dalje drži dosta dobro, uzevši u obzir okolnosti na svetskom nivou, pokazuju rezultati istraživanja analitičkog tima Bloomberg Adrije.

Kako sada izgleda, u sledećoj godini nas očekuje nastavak pada industrijske aktivnosti, ali postoje okolnosti koje bi mogle da koriguju putanju na kojoj se trenutno nalaze privrede u regionu.

Sledeća godina donosi pad

Uzevši u obzir trenutno stanje stvari, može se očekivati dalje smanjenje obima industrijske proizvodnje u svim zemljama u regionu, navode analitičari. Tome će doprineti smanjenje potražnje, rast troškova kod kapitalnih izdataka i smanjenje kupovne moći usled visoke inflacije.

Situaciju dalje komplikuju geopolitičke tenzije koje su eskalirale izbijanjem rata u Ukrajini, a dodatno se pogoršale kada je Evropska unija početkom decembra usvojila ograničenje cene nafte uvezene iz Rusije. "Recesiono okruženje je vidljivije iz dana u dan", navode analitičari.

Nešto bolji rezultat možemo očekivati u slučaju daljeg premeštanja proizvodnje iz Azije, naročito iz Kine, a činilac koji bi takođe mogao da olakša situaciju su vremenske prilike.

"Ova godina je u Evropi bila najtoplija u istoriji, a veći obim padavina bi sledeće godine mogao da dovede do veće proizvodnje električne energije jer je region bogat velikim brojem hidroelektrana", navode analitičari.

Sliku bi mogao da pokvari nedostatak radne snage, naročito u sferi prerade, koji bi mogao da preko zarada zaposlenih smanji profitne marže kompanija. To posledično dovodi do manjeg obima ulaganja u čitavom sektoru.

Godina i dalje u plusu

Obim industrijske proizvdonje je u oktobru pao u celom regionu (oktobarski podaci za Sloveniju još uvek nisu objavljeni), nakon što je odolevao tokom prva tri kvartala ove godine.

Uprkos energetskoj krizi do koje su doveli šokovi u geopolitičkoj ravni, ukupan obim proizvodnje je nastavio da raste i još uvek je viši nego što je bio početkom godine, navode analitičari, i dodaju da bi smanjenje strane i domaće tražnje moglo da u crveno oboji podatke iz poslednjih meseci godine.

Srbija

U Srbiji je pad industrijske proizvodnje bio blag i u oktobru je iznosio 0,3 odsto na godišnjem nivou. Relativno mali obim izvoza roba (godišnja stopa rasta od 3,4 odsto) odražava smanjenu inostranu potražnju koja je tokom analiziranog perioda dovela do smanjenja industrijske proizvodnje.

Ako raščlanimo podatke, na ukupni indeks je najviše uticao pad obima u prerađivačkom sektoru, koji je iznosio 1,6 odsto međugodišnje. S druge strane, specifičan geopolitički položaj zemlje i zavisnost od energenata iz uvoza doveli su do rasta obima proizvodnje u rudarstvu od 16,8 odsto.

U prvih deset meseci ove godine, ukupan obim industrijske proizvodnje porastao je za 1,7 odsto. Podaci Evropske komisije za novembar nagoveštavaju pozitivan razvoj u mesecima koji predstoje po pitanju proizvodnje, zaposlenosti i izvoza.

Hrvatska 

Pad industrijske proizvodnje je i Hrvatskoj iznosio 0,3 odsto na godišnjem nivou. Usporavanje industrijske aktivnosti u odnosu na treći kvartal se može pripisati padu u kategoriji snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije od 12,7 odsto. Prvi pad na godišnjem nivou još od drugog kvartala 2020. posledica je pre svega viših cena energenata, navode analitičari Bloomberg Adrije.

Međutim, veći pad ukupnog indeksa sprečio je rast obima proizvodnje u prerađivačkoj industriji, koja je i najjznačajniji činilac u ukupnom indeksu u svim državama Adria regiona. Prerađivačka industrija je u Hrvatskoj zabeležila rast od dva odsto, što je značajno uvećanje u odnosu na rast od 0,8 odsto, koliko je zabeleženo u trećem tromesečju ove godine.

Nasuprot tome, neke od najznačajnijih oblasti, kao što je proizvodnja hrane, zabeležile su pad. Pomenuta proizvodnja hrane upisala je pad od 2,9 odsto na godišnjem nivou, nakon što je u prethodnom kvartalu bila nepromenjena, što znači da se stvari u toj oblasti pogoršavaju.

Kada se podvuče crta, industrijska proizvodnja je u prvih deset meseci godina zabeležila rast od 2,3 odsto, a podaci Evropske komisije za novembar pokazuju da bi obim proizvodnje i zaposlenost trebalo da nastave sa rastom. Nasuprot tom optimizmu, država je jedina za koju se očekuje manji obim izvoza u odnosu na oktobar (podaci za Bosnu i Hercegovinu nisu dostupni), što znači da se smanjuje tražnja među glavnim trgovinskim partnerima Hrvatske.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je zabeležila najveći pad od svih zemalja Adria regiona, pa je obim industrijske proizvodnje smanjen za 5,2 odsto na godišnjem nivou. Padu je najviše doprinelo smanjenje aktivnosti u sektoru prerađivačke industrije (3,9 odsto) i rudarstva (13,2 odsto). Takođe, treba imati na umu da rudarstvo čini velik deo severnomakedonske industrijske proizvodnje, ali je i značajan faktor u ukupnoj privredi države.

Na smanjenje industrijske proizvodnje uticali su obustava proizvodnje u pojedinim rudnicima kao i visoki troškovi energenata, a pad je zabeležen i u proizvodnji metalnih proizvoda.

S vedrije strane, pogoršanje geopolitičke situacije i činjenica da je Severna Makedonija neto uvoznik energije doveli su i do jedne pozitivne pojave. U severnom delu države, na prostoru gde je nekada bio rudnik uglja, otvorena je velika solarna elektrana, čiju izgradnju je finansirala  Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Prerađivačka industrija je u odnosu na blagi rast od 0,7 odsto iz trećeg kvartala sada zabeležila oštar pad. Posmatrano za ceo period od januara do oktobra, industrijska proizvodnja stoji u plusu od 0,3 odsto. Podaci Evropske komisije za novembar nagoveštavaju rast obima proizvodnje i izvoza, ali i stagnaciju po pitanju stope zaposlenosti u odnosu na nivo iz oktobra.

Slovenija

Što se Slovenije tiče, na pad ukupnog nivoa industrijske proizvodnje u septembru najviše je uticao pad u sektoru proizvodnje energije (29,9 odsto na godišnjem nivou). Kategorija snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležila je pad od 34,3 odsto upravo zbog visoke cene energenata.

U prerađivačkoj industriji zabeležen je sporiji rast u odnosu na treći kvartal (2,5 odsto sa 5,6 odsto), prevashodno kao posledica manjeg obima visokotehnološke proizvodnje (8,4 odsto sa 28,6 odsto). To bi moglo da bude pokazatelj smanjenja strane tražnje za visokotehnološkim proizvodima, navode iz analitičkog tima.

U prva tri kvartala 2022. godine, industrijska proizvodnja je porasla za 3,4 odsto. Podaci iz novembarske ankete Evropske komisije pokazuju da će izvoz rasti najviše od svih zemalja iz Adria regiona. Obim industrijske proizvodnje će porasti, a stopa zaposlenosti će ostati uglavnom nepromenjea, pokazuju podaci.

Bosna i Hercegovina

Pad obima industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini je u oktobru 2022. bio veći od pada zabeleženog u trećem kvartalu (tri odsto naspram 0,3 odsto), a razlika je, između ostalog, posledica usporavanja rasta obima izvoza sa 23,5 odsto na 12,5 odsto i rasta troškova proizvodnje, navode analitičari.

Visoke cene energenata su doprinele daljem smanjenju aktivnosti u sektorima rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije, a obim proizvodnje u ove dve kategorije je smanjen za 11 i 10,3 odsto, duplo nego u trećem kvartalu.

Prerađivačka industrija je zabeležila pad od 0,9 odsto, ali se situacija popravila po pitanju proizvodnje hrane. Ovaj sektor je zabeležio rast od 7,9 odsto, najbrži od trećeg kvartala 2021. godine. Posmatrano u prvih deset meseci godine, obim industrijske proizvodnje u Bosni i Hercegovini je za 2,3 odsto viši u poređenju sa istim vremenskim okvirom iz 2021. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar