Potrošačka inflacija je na vrhuncu ili blizu vrhunca u ovim mesecima, pri čemu se međugodišnja stopa inflacije smanjuje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, dok trendovi u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji takođe ukazuju na sličnu dinamiku, navode analitičari Bloomberg Adrije. Fokus je sada više na baznoj inflaciji (inflacija bez hrane i energije), što je više odraz faktora potražnje, budući da se bazne stope inflacije sada približavaju glavnim ekvivalentima.
Razlika u potrošačkim cenama i cenama proizvođača i dalje je negativna, što ukazuje na kontinuirane pritiske na profitne marže trgovaca. Uprkos nedavnim nepovoljnim vremenskim uslovima u regiji, svetski trendovi i dalje pokazuju pad cena prehrambenih proizvoda, jer se slabljenje aktivnosti i neki učinci ponude (npr. otvaranje ukrajinskog izvoza) materijalizuju u cenama poljoprivrednih proizvoda.
Izgledi za inflaciju su niže međugodišnje stope u budućnosti, uglavnom zbog visokih baznih učinaka, vladinih antiinflacionih programa i opšteg slabljenja privredne aktivnosti, rekli su analitičari Bloomberg Adrije. Dodali su da još uvek vidimo da je inflacija iznad višegodišnjih proseka s obzirom na dugotrajne učinke prelivanja na elemente bazne inflacije (kategorije koje su više podstaknute faktorima potražnje).
Sve u svemu, analitičari Bloomberg Adrije vide još povećanja kamatnih stopa centrale banke, što će završiti višim kamatama na kredite privatnom sektoru.
Vlada Slovenije s efikasim merama
Inflacija harmoniziranog indeksa potrošačkih (HICP) cena u Sloveniji iznosila je 11,5 odsto na međugodišnjem nivou u avgustu 2022. Slovenija beleži pad od rekordno visokih 11,7 odsto u julu 2022. Kao glavni razlog pada inflacije analitičari Bloomberg Adrije navode sporiji rast cena goriva za automobile (+29,4 odsto naspram +40,7 odsto u julu 2022, na međugodišnjem nivou).
Vrhunac inflacije započeo je u trećem tromesečju 2022. godine. Međugodišnje stope inflacije će pasti krajem ove godine, uglavnom zahvaljujući visokim baznim faktorima. Cenovna očekivanja potrošača za sledećih 12 meseci u avgustu su na najnižem nivou od februara 2022. i znatno niže u poređenju sa istorijsko visokim nivoom u martu ove godine (78,5 bodova).
ECB je podigao stopu u septembru za 75 baznih poena, beležeći drugo povećanje u 2022. (pri čemu je prvo bilo za 50 bp u julu), kako bi se izborio s naglim povećanjem cena, dok Bloomberg Adria analitičari očekuju dodatno povećanje od 1,5 procentnih poena u sledećih šest meseci.
Nakon što je provela mere za ublažavanje rasta cena u prvoj polovini 2022, a najviše je pridonelo oslobađanje od plaćanja naknade za električnu mrežu, Vlada Slovenije najavila je novi niz mera za septembar, uključujući smanjenje poreza na dodatu vrednost za neke vrste proizvoda, kao i ograničenja cena električne energije i gasa za domaćinstva.
Hrvatski paket mera
Inflacija u Hrvatskoj prema HICP-u u avgustu 2022. iznosila je 12,6 odsto na međugodišnjem nivou, što je niže od rekordnog nivoa od 12,7 odsto mesec ranije. Kao i u Sloveniji, pad inflacije je usledio usred sporijeg rasta cena goriva za automobile, +20,1 odsto naspram +32,0 odsto u julu 2022. godine, na međugodišnjem nivou.
Dodatak stvarnim kretanjima cena tokom leta bili su loši vremenski uslovi koji su uticali na poljoprivrednu proizvodnju i nestašice određenih prehrambenih proizvoda, počevši od septembra, s obzirom na ograničenje cena određenih prehrambenih proizvoda. Takva atmosfera ukazuje na to da će cene hrane ostati visoke i u četvrtom kvartalu 2022.
Očekivanja potrošača u vezi s cenama za sledećih 12 meseci u avgustu su pala (na 51,9 bodova) drugi mesec zaredom u skladu sa ukupnim očekivanjima o potpori Vlade i za preduzeća i za građane.
Ne očekuje se da će Hrvatska narodna banka učiniti mnogo, s obzirom na približavanje ulaska u evrozonu.
Vlada Hrvatske u septembru je sprovela novi set mera vredan oko 21 milijardu kuna (2,8 milijardi evra), među kojima su, što se tiče domaćinstava, najvažnije bile ograničenje cene električne energije na 59 i 88 evra po mWh, što zavisi od šestomesečne potrošnje, do 31. marta 2023. Vlada je ograničila i cene na određene prehrambene proizvode (šećer, ulje, svinjetina, piletina...), na prirodni gas, do 31. marta 2023. godine, kao i povećane neoporezive priznanice, isplate penzionerima, bonovi i jednokratne isplate nezaposlenima, što bi trebalo donekle ublažiti očekivana dalja poskupljenja krajem 2022. i početkom 2023. godine.
NBS nastavlja da podiže kamate
HICP inflacija u Srbiji u avgustu 2022. iznosila je 12,8 odsto na međugodišnjem nivou. Srbija beleži porast inflacije u odnosu na jul, kada je bila 12,5 odsto. Među glavnim razlozima je snažniji rast cena električne energije, gasa i ostalih goriva (+13,5 odsto naspram +8,6 odsto u julu 2022, na međugodišnjem nivou).
Inflatorni pritisci su na vrhuncu u trećem tromesečju 2022. godine. Međugodišnje stope inflacije će pasti krajem 2022. uglavnom zahvaljujući visokim baznim faktorima (visoka baza iz stopa inflacije u drugoj polovini 2021).
Cenovna očekivanja potrošača za sledećih 12 meseci u avgustu su se smanjila na 50,4 boda, što je niže od rekordnog nivoa u prošlom mesecu - u skladu s odlukom Vlade o produženju antiinflacionih mera za septembar.
Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu za 50 bp na 3,5 odsto i obećala da će stope nastaviti da rastu dok se ne postigne silazna putanja inflacije. Analitičari Bloomberg Adrije očekuju povećanje od barem jedan pp u sledećih šest meseci.
Vlada Srbije je u septembru produžila set mera, poput ograničenja cena goriva, hleba, mleka i šećera, kao i ograničavanje cena struje za domaćinstva na sadašnjim novoima, što bi trebalo donekle da ublaži očekivana dalja poskupljenja pri kraju 2022. i početkom 2023. godine.
Bosna i Hercegovina žmuri i čeka
Podaci za avgust 2022. godine nisu dostupni za BiH. Inflacija od 16,7 odsto na međugodišnjem nivou u julu 2022. predstavlja porast od prethodnog nivoa (15,8 odsto) na međugodišnjem nivou u junu.
Cene hrane i energije glavni su pokretači ukupnog rasta cena, što implicira da je inflacija u velikoj meri podstaknuta faktorom ponude.
Iako nije precizno uporediv s drugim zemljama, s obzirom na to da je dostupan samo ukupni PPI (za razliku od PPI-ja koji je pokazatelj domaćeg tržišta za ostatak regije), ipak je očito da zbog razlike od 6,3 pp u odnosu na ukupnu inflaciju postoji mnogo slobodnog kapaciteta da trgovci/proizvođači prenesu troškove na potrošače.
Vrhunac inflacije očekuje se u trećem tromesečju 2022. Bez sprovedenih vladinih mera, inflacija se očekuje na rekordno visokom nivou u avgustu. Međugodišnje stope inflacije će pasti krajem 2022. uglavnom zahvaljujući visokim baznim učincima.
Uz trenutne pokretače inflatornih pritisaka, blagi ali primetan uzlazni doprinos očekuje se od duvanskih proizvoda, usled zatvaranja poslednjeg pogona za proizvodnju duvana u zemlji (Fabrika duvana Sarajevo).
Centrana banka BiH ima ograničenu fleksibilnost za poteze monetarne politike zbog valutnog odbora. Do sada nisu sprovedene nikakve značajne Vladine mere protiv inflacije i malo je verovatno da će biti objavljene do kraja 2022. godine, posebno u kontekstu izbora drugog oktobra.
Severna Makedonija očekuje mere za ranjive kategorije
HICP inflacija u avgustu 2022. iznosila je 16,7 odsto na međugodišnjem novou i dosegla je rekordan nivo, uglavnom zbog snažnijeg rasta cena smeštajnih usluga u odnosu na jul 2022. (+47,1 odsto prema +16,3 odsto na međugodišnjem nivou).
Inflatorni pritisci na vrhuncu su u trećem tromesečju 2022. Cenovna očekivanja potrošača za sledećih 12 meseci u avgustu su pala (na 17,6 bodova), odnosno drugi mesec zaredom i u odnosu na dosad najviši nivo u oktobar 2021 - u skladu s odlukom Vlade o usvajanju nacrta rebalansa budžeta za 2022.
Dodatno monetarno pooštravanje dogodilo se u septembru, ukupno peto u 2022. Narodna banka Republike Makedonije (NBRM) podigla je referentnu stopu za 50 bp na tri odsto, nakon što je u avgustu ostala nepromenjena na 2,5 odsto. NBRM je obećala da će se i dalje boriti sa inflatornim pritiscima.
Vlada S. Makedonije usvojila je nacrt rebalansa budžeta za 2022. godinu, da bi pomogla ranjivim kategorijama stanovništva protiv inflacije, kao i prikupljanja sredstava za penzionere, poljoprivrednike i za nove antiinflacione mere za domaćinstva i preduzeća, što bi trebalo donekle ublažiti očekivana dalja poskupljenja krajem 2022. i početkom 2023. godine. Mere pritom još nisu precizno navedene.
- uz pomoć Vladimira Nikoloskog
.webp){kind=icon}
