Narodna banka Srbije (NBS) možda očekuje da projektovana inflacija bude viša u ovoj godini, jer nije bilo poslednjeg seta sankcija Evropske unije prema Rusiji u momentu kada su pravili predviđanja, a posledica toga je novi rast cena na tržištu energenata.
Kako navode iz centralne banke, to je razlog zbog čega je nakon pada u aprilu, tokom maja zabeležen novi rast cena nafte na svetskom tržištu.
"Međutim, i tada smo to isticali kao rizik naviše po projekciju inflacije, a izradili smo i scenario koji je uzeo u obzir i materijalizaciju ovakvih, ali i drugih rizika i u tom scenariju projektovana inflacija je imala sličnu putanju kao u osnovnom, samo je u proseku u ovoj godini viša za jedan procentni poen nego u osnovnom scenariju. Dakle, i dosadašnji razvoj situacije ne ugrožava silaznu putanju inflacije u drugoj polovini godine, ali ona može biti na nešto višem nivou u odnosu na majsku projekciju", navode iz NBS za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Inflacija u EU 8,8 odsto, Knot najavljuje brži rast kamata
ECB bi mogla da kamatne stope podigne za 50 baznih poena u više navrata ukoliko cene nastave da rastu.
17.06.2022
Ekonomski aspekti posete nemačkog kancelara Beogradu
Privreda Srbije najviše zavisi od Nemačke, koja je revidirala nadole privredni rast za ovu godinu.
10.06.2022
Efekat zaoštravanja i novi-stari problemi
Prema poslednjoj projekciji, trebalo bi da inflacija, nakon dostizanja najvišeg nivoa u junu ili julu ove godine, u ostatku godine ima opadajuću putanju i da se u granice cilja od 3±1,5 odsto vrati u drugoj polovini naredne godine.
"Tome će doprineti dolazak nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da ona bude prosečna), kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova. Globalni faktori, tj. rast svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih, kao i zastoji u globalnim lancima snabdevanja, koji su za posledicu imali rast proizvođačkih cena i uvozne inflacije, trebalo bi da još neko vreme deluju inflatorno, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo slabljenje", navode iz centralne banke.
S obzirom na činjenicu da se efekti monetarne politike prenose različitom brzinom kroz različite transmisione kanale, potrebno je da prođe izvesno vreme dok se ne ispolje puni efekti prethodno donetih mera. Prema procenama NBS, horizont monetarne politike, tj. period u kome se u potpunosti ispolje efekti prethodne odluke monetarne politike, iznosi oko godinu dana.
"U tom smislu će i prilikom razmatranja julske odluke Izvršni odbor imati u vidu očekivane efekte dosadašnjeg pooštravanja monetarnih uslova i ponovo sagledati očekivano kretanje ključnih faktora inflacije i projekciju inflacije za godinu dana unapred. Možemo da kažemo da je Srbija na vreme ne samo započela zaoštravanje monetarnih uslova već da je na vreme smanjila i fiskalnu i eksternu neravnotežu i povećala devizne rezerve", kaže se iz centralne finansijske institucije.
Odluke ECB-a i Feda - uticaj na Srbiju
Srpska ekonomija se dosta oslanja na zapadne zemlje, koje su i najveći trgovinski i ekonomski partneri države na Balkanu. Poslednja odluka Feda da poveća kamatnu stopu na 1,75 odsto, kao i najave iz Evropske centralne banke (ECB) da će slediti znatno pooštravanje monetarne politike u narednom periodu, mogu se preliti na tržište Srbije.
"Odluke Feda na Srbiju, kao i na druge zemlje u usponu, odražavaju se pre svega kroz tokove kapitala u vidu portfolio investicija, jer odluke Feda kao vodeće centralne banke u svetu određuju likvidnost na globalnom finansijskom tržištu i globalne finansijske uslove."
Pooštravanje monetarne politike ECB-a bi, kao i u slučaju Feda, moglo da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu, i to pre svega na portfolio investicije, navode iz NBS.
"Odluke ECB-a o povećanju kamatnih stopa uticaće i na blagi rasta kamatnih stopa na evroindeksirane kredite na domaćem tržištu, što takođe može doprineti slabljenju inflatornih pritisaka sa strane tražnje", rečeno je iz NBS za Bloomberg Adriju.
.webp){kind=icon}
