Političke teme koje će biti na dnevnom redu susreta između nemačkog kancelara Olafa Scholza i srpskih političara trebalo bi da budu usko povezane sa onima iz sfere ekonomije. Srbija najviše sarađuje od svih zemalja upravo sa Nemačkom, a Kina je prati u stopu. Iako je nemačka privreda više nego Srbija zavisna od gasa iz Rusije, Srbija je 2008. godine svoju naftnu i gasnu proizvodnju i eksploataciju prodala Gazpromu za 400 miliona evra.
Situacija u Nemačkoj
Kao i u mnogim zemljama, rast cena je postao političko pitanje u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji u regionu EU. Vlada je nastojala da pomogne potrošačima da prebrode šok u troškovima energije jer se situacija pogoršala oslanjanjem zemlje na Rusiju u snabdevanju prirodnim gasom.
Izgledi Bundesbanke, objavljeni u petak, pokazuju da je nemačka inflacija u proseku 7,1 odsto ove godine, 4,5 odsto u 2023. i 2,6 odsto u 2024. - što je više u odnosu na ranije projekcije od 3,6 odsto u 2022. i 2,2 odsto za naredne dve godine. Institucija je upozorila da su neki rizici već uticali na njene projekcije, tako da bi ovogodišnja stopa mogla da dostigne 7,75 odsto.
U isto vreme, nemački proizvođači trpe nestašicu materijala i komponenti jer rat u Ukrajini i blokade u Aziji remete lance snabdevanja. Kao rezultat, privreda će rasti samo 1,9 odsto ove godine, 2,4 odsto sledeće godine i 1,8 odsto 2024, saopštila je centralna banka.
Ekonomska saradnja i rizici
Prema poslednjim podacima izdanja Makroekonomske analize i trendovi (MAT), izvozna, uvozna i investiciona zavisnost Srbije od Evrope, a posebno od velikih privrednih zemalja kao što su Nemačka i Italija, vrlo je izvesna. Prema MMF-ovim prognozama iz aprila 2022, Srbija će u ovoj godini imati rast od 3,5 odsto, što se može oceniti kao optimistična prognoza. Rast Nemačke ekonomije je prognoziran na 2,1 odsto u 2022., što je za 1,7 odsto niže od januarske prognoze.
Prema analizi MAT-a, ove projekcije nisu uzele u obzir najgori scenario koji bi došao sa embargom na uvoz fosilnih energenata iz Rusije.
"U slučaju sveobuhvatnog embarga na uvoz fosilnih energenata iz Rusije, Bundes banka je prognozirala pad BDP-a Nemačke od dva odsto u ovoj godini. Sveobuhvatni embargo na energente iz Rusije bio bi korak ka recesionoj spirali Evrope, kojoj se zasad ne vidi kraj. Kako će završiti ekonomija Srbije u ovoj i narednoj godini, ne zavisi direktno od snabdevanja domaćeg tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijma, koje u najvećoj meri zavise od snabdevanja prirodnim gasom, pa i naftom iz Rusije", navodi se u poslednjem izdanju MAT-a.
Bloomberg
Takođe, u protekle dve decenije kompanije iz Nemačke investirale su oko 3,6 milijardi evra u našoj zemlji, a među najvećim firmama su Stada, Henkel, ZF, Brose, Leoni. Nemačka je, prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), najveći strani investitor u našoj zemlji, i prema broju projekata, i prema njihovoj vrednosti. Između ostalog, više od 70.000 naših građana radi u nekoj od tih nemačkih kompanija.
Ekonomisti i analitičari naglašavaju da saradnja dve zemlje ipak zavisi i od političkog usklađivanja, na koji Nemačka već dugo čeka da vidi od Srbije, a čini se da je sada država na Balkanu primorana ratom u Ukrajini, ali i zbog geografskog položaja koji se lako odseče od snabdevanja gasom i naftom, da jače odredi svoj kurs ka EU.
"U pojavi 'cancel' kulture (bojkota) koja može vrlo lako da se prelije iz političke u ekonomsku sferu, rizikujete da vas bojkotuju. Na primer, da u toj dobroj ekonomskoj saradnji proizvod koji je iz Srbije bude bojkotovan u Nemačkoj jer se niste dovoljno odredili prema Rusiji. Vrlo je bitno tenzije politički rešavati", kaže Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
.webp){kind=icon}
