Posle kafe i kakaoa, prehrambene kompanije čeka novi skuplji sastojak

Posle dve godine pada, cena šećera ponovo raste. Loše vremenske prilike i smanjena setva redukovali su svetsku ponudu, podigavši cenu belog šećera za oko 40 odsto od početka godine, i za oko 30 odsto od naše poslednje analize. Za Adria region, koji osim Srbije veliki deo potreba pokriva uvozom, promena ciklusa znači povratak pritiska na troškove prehrambene industrije. Posebno bi izložene mogle biti kompanije poput Atlantic Grupe i Vitaminke, kojima skuplji šećer dolazi nakon perioda snažnog rasta cena drugih ključnih sirovina, pre svega kafe i kakaoa.

U Adria regionu značajnije količine šećerne repe proizvode Srbija, s oko dva miliona tona godišnje, Hrvatska s približno 400.000 tona, te Slovenija s oko 9.000 tona, dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nemaju značajniju proizvodnju. Hrvatska je u 2025. beležila najveći prinos, od oko 57 tona po hektaru, dok se u Sloveniji i Srbiji on kretao oko 52 tone. Međutim, zahvaljujući znatno većim zasejanim površinama, Srbija ostaje ubedljivo najveći proizvođač u regionu i jedina zemlja koja proizvodi dovoljno šećera za pokrivanje domaće potražnje, uz povremene izvozne viškove.

Cene šećera na međunarodnim berzama dostigle su vrhunac krajem 2023, kada se cena belog šećera približila 750 dolara za tonu. Usledio je snažan pad, a početkom ove godine cena se spustila na oko 350 dolara za tonu. Pad je ponajpre bio posledica poboljšanja svetske ponude i dobrog roda u ključnim proizvođačkim zemljama, ali i slabije potražnje. S rastom upotrebe novih lekova za mršavljenje, menjaju se i prehrambene navike dela potrošača, uz veći unos proteina i manju konzumaciju šećera, o čemu smo pisali ovde.

Tendencija je tokom ove godine počela da se menja. Dugotrajni period niskih cena smanjio je podsticaj evropskim poljoprivrednicima za uzgoj šećerne repe, što je dovelo do smanjenja zasejanih površina i očekivane proizvodnje. Dodatni pritisak na ponudu ove godine stvaraju toplotni talasi koji su smanjili prinos u Evropi kao i u Južnoj Americi, jednom od ključnih proizvodnih regiona. Očekivanja slabijeg roda podigla su cenu šećera za oko 40 odsto od početka godine. Promena ciklusa vidljiva je i na tržištu kapitala. Kretanje akcije nemačkog Südzuckera, najvećeg evropskog proizvođača šećera, snažno je povezano s kretanjem cene šećera. Posle višegodišnjeg pritiska na cenu deonice, ovogodišnji oporavak cene šećera prati i rast deonice Südzuckera.

Rast cene šećera uklapa se u širi rast cena poljoprivrednih sirovina. Bloomberg Agriculture Spot Index koji prati 10 ključnih poljoprivrednih proizvoda, u avgustu je porastao za više od 13 odsto, što je njegov najveći mesečni rast od jula 2012. Među glavnim pokretačima bio je rast cene pšenice na najviši nivo u poslednje tri godine, podstaknut poremećajima izvoza iz crnomorskog regiona. Istovremeno su cene drugih poljoprivrednih proizvoda snažno porasle zbog rastuće zabrinutosti oko vremenskih uslova i El Niña koji bi smanjio prinose.

Skuplji šećer mogao bi dodatno da pritisne marže prehrambenih FMCG (engl. fast moving consumer gooods) kompanija koje su listirane na berzi u Adria regionu, poput severnomakedonske Vitaminke i hrvatske Atlantic Grupe. Atlantic Grupa je prošle godine izdvojila gotovo 60 miliona evra više za nabavku kafe i kakaoa, pri čemu je deo pritiska rastućih troškova sirovina ublažila niža cena šećera. S obzirom na ovogodišnji rast cene šećera, taj amortizujući efekat mogao bi da izostane.