Na Wall Streetu vlada euforija, dok makroekonomski pokazatelji šalju sve slabije signale. Inflacija ostaje tvrdoglavo iznad cilja, nezaposlenost polako raste, a rast berzanskih indeksa počiva na uskom krugu tehnoloških giganata. Da li je reč o novoj eri produktivnosti koju predvodi veštačka inteligencija ili o još jednom ciklusu koji čeka svoj katalizator za korekciju?
Američka privreda nalazi se u neobičnom raskoraku. S jedne strane, Trumpova fiskalna politika i nove carine podstiču inflatorne pritiske, dok se sama inflacija uporno zadržava iznad Fedovog ciljanog nivoa od dva odsto. Paralelno, tržište rada pokazuje znakove slabosti.
Jerome Powell, guverner američkog Feda, poručio je da su rizici za inflaciju usmereni naviše, a rizici za zaposlenost naniže, što čini vrlo izazovnu situaciju. Takva kombinacija otvara prostor za strah od stagflacije, scenarija koji centralne bankare drži budnima.
Opširnije
Pitate se zašto S&P raste, a vi gubite - u ovome se krije odgovor
Dolar je u odnosu na evro u 2025. već oslabio 14,6 odsto, ali kakve to veze ima s vašim ulozima u S&P? Donosimo objašnjenje.
18.09.2025
Pad akcija tehnoloških firmi, rast berze posustaje
Akcije azijskih tehnoloških firmi oslabile za oko 0,8 odsto, dok su fjučersi S&P 500 oslabili za 0,3 odsto, Nasdaq 100 pao za 0,5 odsto
20.08.2025
S&P 500 dostigao novi rekord
S&P 500 je prešao 6.400 poena, dostigavši novi rekord, nakon što je Amerika objavila podatke o inflaciji, a verovatnoća da će Fed smanjiti kamatne stope porasla.
12.08.2025
Posebno je zanimljivo američko tržište rada, budući da istorija sugeriše kako rast nezaposlenosti često prethodi recesiji. Godine 2007. stopa je porasla za 0,5 odsto godinu dana pre globalne finansijske krize, a isto se dogodilo 2000, uoči recesije 2001. godine. Danas se od početka 2023. nezaposlenost u SAD takođe pomerila naviše za pola procentnog poena.
Uprkos tim signalima, berzansko tržište piše sasvim drugačiju priču, a berzanski indeksi beleže rekorde i nastavljaju da rastu uprkos rastu nezaposlenosti i ostalim zabrinjavajućim makroekonomskim podacima.
Šta stoji iza kontinuiranog rasta tržišta
Velike kompanije. Koncentracija 10 najvećih kompanija u indeksu S&P 500 iznosi oko 40 odsto, što je najviše u poslednjih 25 godina, i više nego koncentracija koja je postojala 2000. godine kada je bio dot-kom balon.
Pored izuzetne koncentracije, rast indeksa S&P 500 u poslednje tri godine, od oko 65 odsto, može se razložiti na dva jasno odvojena trenda.
Magnificent 7 indeks, koji prati sedam najvećih kompanija u SAD, skočio je gotovo 200 odsto u tom periodu i predstavlja ključnog pokretača ukupnog rasta. S druge strane, indeks Equal Weight S&P 500, koji svim akcijama daje jednaku težinu i tako isključuje efekat koncentracije velikih, porastao je tek oko 30 odsto.
Takva razlika jasno pokazuje da berzanski zamah nije široko raspoređen, već da počiva na uskom krugu tehnoloških giganata.
Bloomberg
Na tržištu se često može čuti izreka: "ovaj put je drugačije". Zaista, situacija danas nije identična dot-kom balonu s početka dvehiljaditih. Najveće američke kompanije ostvaruju snažnu dobit i imaju poslovne modele koji su globalno ukorenjeni, dok su tada mnoge firme beležile gubitke i funkcionisale na obećanjima. Ipak, važno je naglasiti da se radi o izrazito cikličnim kompanijama. Njihova profitabilnost umnogome zavisi od investicionih ciklusa i visokog nivoa kapitalnih ulaganja, a upravo to ih čini ranjivim u slučaju jačeg usporavanja privrede ili pritiska na korporativne budžete.
Dodatni rizik leži u talasu entuzijazma oko veštačke inteligencije, koji trenutno podupire valuacije. Dok se investitori nadaju da će AI dugoročno otvoriti novu eru produktivnosti i prihoda, kratkoročno se postavlja pitanje može li rast u potpunosti opravdati premije koje tržište već plaća. Istorija sugeriše da tržišta retko tolerišu ovako snažnu koncentraciju bez korekcije.
Svaka korekcija traži katalizator
U istoriji su recesije često imale jasan katalizator. Nekad je to bila pandemija, poput 1920. i 2020. godine. Drugi put – pucanje balona, kao što se dogodilo sa tehnologijom dvehiljaditih ili nekretninama 2008. godine. Često su okidač bile i naftne krize, na primer sedamdesetih i devedesetih. Danas, barem zasad, takav jasan katalizator još nije iskrsnuo.
Ipak, postoje određeni tihi pokazatelji da se nešto dešava u pozadini. Primer tome je viša inflacija koja održava kamatne stope na višem nivou uprkos slabom tržištu rada. Ili carine, za koje mnogi ekonomisti upozoravaju da bi mogle odigrati ulogu katalizatora. Iako one već pokazuju određeni negativan uticaj na makroekonomske pokazatelje, tržište i dalje stoji snažno zahvaljujući rastu zarada i investicijama u kapitalna ulaganja, naročito u velikim tehnološkim kompanijama.
Ono što je potencijalno alarmantno jeste međusobna isprepletenost tih kompanija. Na primer, najveći izvori prihoda za Nvidiju upravo su Microsoft, Amazon, Alphabet, Meta, Oracle i OpenAI. Stvara se zatvoren krug: Nvidia ulaže u OpenAI, OpenAI plaća Oracleu za klaud infrastrukturu, a Oracle potom kupuje Nvidijine grafičke kartice. Na taj način novac se konstantno vrti unutar istog ekosistema. Nvidia potom, s dobiti koju ostvari, kupuje svoje akcije i tako podstiče njihov rast na tržištu.
Iako je veštačka inteligencija zasigurno tehnologija s ogromnim dugoročnim potencijalom, u kratkom roku ona još uvek ne donosi opipljive povrate na ulaganja. Ogromni capexi zasad nemaju jasnu monetizaciju, a ključno pitanje za tržišta postaje šta će se dogoditi ako se ti investicioni ciklusi uspori. U tom slučaju usporili bi i prihodi, i zarade, a time i rast velikih tehnoloških kompanija. Možda bi upravo to mogao biti pravi okidač.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...