Veliki višak suncokreta, pred srpskim poljoprivrednicima teška sezona

Poljoprivrednici širom Srbije osam dana protestuju zbog cena svojih proizvoda i ekonomske politike zemlje prema agraru. Ove godine kombinacija činilaca je uticala da farmeri u više država zahtevaju više cene svojih proizvoda. Početkom rata u Ukrajini mnoge zemlje su uvele zabranu na izvoz, naročito žitarica, s obzirom na to da je Ukrajina jedan od najvećih izvoznika. Dodatno, cene đubriva, gasa, nafte i semena su na rekordnom nivou, a suša koja je zahvatila Evropu, nije zaobišla ni Srbiju.

Poljoprivrednici su juče objavili, nakon sastanka sa tehničkom premijerkom Anom Brnabić i ministarom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, da ima saglasnosti oko premija za mleko za sve kvartale u iznosu 15 dinara, ali da nije postignut dogovor o suncokretu. Ratari su korigovali svoj zahtev sa 75 na 73 dinara po kilogramu, ali im Vlada nudi 70,50 dinara, sa svim manipulativnim troškovima.

Poljoprivrednici koji su juče bili na razgovorima u Vladi najavili su da će traktori ostati na ulicama.

Milan Prostran, agroekonomista, objašnjava da je prvi deo godine za poljoprivrednike bio dobar i bilo je samo manje prinosa kod pšenice i uljane repice, ali sada zbog suše oni strahuju za dohodak. Prema njegovim rečima, u vreme kada su mogli da izvoze i kada su cene bile jako visoke na berzama, to poljoprivrednicima nije bilo dozvoljeno, ali sada u ovim uslovima mislim da zaista treba da se postigne dogovor i sa izvoznicima, sa svim onima uključenim u ovaj lanac.

"Imaćemo veliki višak suncokreta, mi potrošimo negde od 70 do 100 hiljada tona godišnje, a ove godine ćemo moći da proizvedemo 200 do 300 hiljada tona suncokreta, pa bi tu moglo da se pomogne izvoznicima suncokreta slično kao proizvođačima mleka nedavno kada je uvela premije. Ove godine je zasađeno 350.000 hektara suncokreta što je oko 750 hiljada tona prinosa", kaže Prostran za Bloomberg Adriju.

Agroekonomista ne veruje da će biti postignut dogovor drugačije, jer ako pogledamo cene koje traže poljoprivrednici – 700 evra po toni za ove količine, to je previše da bi država platila, dok država nudi oko 530 evra po toni.

Šta je problem

Prostran objašnjava da ne postoji ekonomski model po kojem možete da rešite ovaj problem i ovakve probleme treba da rešavamo sistemski i novim zakonima koji bi ponovo vratio državu da uređuje cene primarnih poljoprivrednih proizvoda. Problem je trenuto i što je ovo period tehničke vlade, pa ona ne može da predlaže zakone parlamentu. Država se još 2001. godine odrekla uređivanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, a dodatno treba urediti i cena đubriva, semena, goriva, dodaje.

"Ovaj problem će još dugo biti prisutan jer ne možete bez gasa da proizvodite đubrivo, a mi smo i prekinuli proizvodnju đubriva. Osim suše za poljoprivrednike je ove godine veliki problem predstavljao cena đubriva, a u kombinaciji sa zabranom izvoza, oni zaista pokušavaju da kompenzuju taj dohodak, jer im i nova sezona počinje za 20 dana. I nismo mi jedini koji su reagovali sa zabranom izvoza, mnoge druge zemlje su to uvele, a astronomske cene koje sada vidimo na berzama, kao što je 412 dolara za tonu kukuruza, očekujem da počnu da se malo smiruju i zbog početka izvoza iz Ukrajine, ali i rekordno dobre godine u Rusiji u prinosu", kaže Prostran.

Nimalo vesele prognoze

A da poljoprivredne proizvođače ne čeka nimalo laka sledeća sezona, jasno je kada se pogleda poslednji izveštaj Republičkog statističkog zavoda. Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2022. godine veće su 34,3 odsto nego pre godinu dana. Seme je skuplje 31,9 odsto, sredstva za zaštitu bilja 26,2 odsto, a hrana za životinje 22 odsto.

U kategoriji inputa za farmere ubedljivo najviše je poskupelo mineralno đubrivo - 177 odsto.

Kada se poredi rast cena sa prethodnim kvartalom ove godine, cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi su više za 9,7 odsto, mineralna đubriva su skuplja 33,5 odsto, a seme 13,3 odsto.