Pelet je postao vruća roba, države u regionu uvode ograničenja

Troškovi grejanja i, uopšte, energije iz bilo kog izvora odavno nisu zanemarljivi. Energetska kriza dovela je do toga da je za pelet u junu na nemačkom tržištu bilo potrebno izdvojiti oko 500 evra po toni (skoro 60.000 dinara), što je 40 odsto više nego pre šest meseci.

Vlada Srbije ove nedelje je ograničila cenu peleta usled krize na 38.000 dinara po toni i pridružila se Bosni i Hercegovini u privremenoj zabrani izvoza.

Proizvođači u Srbiji se već mesecima žale da nema dovoljno drveta na tržištu kako bi proizveli pelet, za šta su krivili JP "Srbijašume". To javno preduzeće navelo je da isporuka kasni jer je zbog produženog trajanja zime i snega bilo nemoguće započeti seču drva pre prvog aprila.

Vlada je u saopštenju dodala da se odlučila na ove korake kako bi sprečila nestašicu peleta "usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za snabdevanje prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata". Mere će trajati 90 dana, tj. do prvog novembra.

Međutim, poznavaoci prilika ukazali za Bloomberg Adriju da peleta nema dovoljno ni za domaće tržište.

Predsednik poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić je komentarišući za Bloomberg Adriju mogućnost zabrane izvoza rekao da zabrana izvoza i nije potrebna, jer Srbija i ne izvozi pelet.

"Koliko znam, niko od naših proizvođača, naročito većih, ne izvozi uopšte, jer imamo dosta veliko domaće tržište. Izvozimo nešto minimalno za Severnu Makedoniju, sa kojima imamo već desetogodišnju saradnju", rekao je Drakulić.

Prema Drakulićevim rečima, njegova firma je prošle godine prodavala pelet za 170 evra po toni, a ove godine oko 260 evra bez PDV-a. Maksimalna maloprodajna cena je sada ograničena na oko 320 evra.

Srbija je do pre 10-15 godina, kada se započinjalo sa intenzivnom proizvodnjom peleta, 90 odsto proizvodnje peleta plasirala u izvozu. Danas je sasvim drugačija situacija - više od 90 odsto domaće proizvodnje plasira se na domaće tržište, a količine koje nedostaju se i uvoze, rekli su iz PKS-a za Bloomberg Adriju.

Pad izvoza i porast uvoza peleta počinje od 2015. godine. Prema podacima PKS, u tom periodu proizvodnja se kretala oko 80 tona godišnje i povećavala iz godine u godinu.

Bosna i Hercegovina

Savet ministara Bosne i Hercegovine takođe je nedavno doneo odluku o zabrani izvoza peleta iz države. Ta odluka znači da bi cena ogrevnog drveta i proizvoda od drveta, poput peleta, u BiH ovog leta trebao da se stabilizuje, a trebalo bi da zabrana bude na snazi do kraja septembra ove godine s mogućnošću produženja.

Cena jedne tone peleta u Bosni i Hercegovini kreće se oko 327 evra (oko 38 hiljada dinara), što je maksimalna propisana maloprodajna cena u Srbiji. Muhamed Helać, menadžer kompanije Drvosječa, koja je na tržištu svih vrsta ogreva i energetike u BiH ali i Evropi, kazao je za Bloomberg Adriju da je nakon zabrane izvoza ta cena spala na 302 evra po toni. Međutim, rast cena goriva, koji je ključan u drvoprerpađivačkoj industriji, dolio je ulje na vatru i vratio cene peleta na 327 evra.

Bloomberg

Zabranom izvoza BiH ima dovoljno energenata za svoje potrebe.

"Do kraja zabrane izvoza, cena peleta će ostati ista", napomenuo je Helać. "Nema nikakvog osnova da se cena povećava."

Smatraju da procene Vlade FBiH, koja je saopštila da realna cena za tonu peleta treba da iznosi od 205 do 230 KM, populistička izjava. Helać je istakao da se tržišta čelika i folije nisu oporavila od nestabilnosti tokom pandemije virusa korona, što ne dozvoljava pad cena peleta.

"Ulazimo iz krize u krizu, svi su stručnjaci govorili da će se globalna ekonomija i tržište godinama oporavljati nakon pandemije, međutim onda je nastupila nova kriza sa Ruskom Federacijom i Ukrajinom", kazao je Helać.

Slovenija

U Sloveniji je u maju prosečna cena tone peleta upakovanog u vreće od 15 kilograma bila 344 evra, što je za četvrtinu više nego na početku grejne sezone, pokazuju podaci Šumarskog instituta Slovenije. To je posebno značajno jer je prethodnih sezona u maju i junu cena dostizala najniži nivo u čitavoj godini.

Roba namenjena Sloveniji može napraviti problem u ovom trenutku kada tamošnji uvoznici i trgovci pune skladišta za sezonu grejanja. Zabrane izvoza u Srbiji i Bosni i Hercegovni svakako će uticati na snabdevanje Slovenije, kojoj je Bosna i Hercegovina četvrti najveći uvozni partner.

Severna Makedonija

Cena peleta raste i u Severnoj Makedoniji, gde postoji nestašica. Inspektori su izašli na teren nakon pritužbe da trgovci manipulišu cenama, ali je glavni zaključak bio da su manipulacije minimalne i da su cene visoke zbog kretanja na svetskom tržištu.

"Utvrdili smo da nema velikih količina zaliha, a cena raste od januara pa nadalje. Utvrdili smo da je poskupljenje opravdano i da je zbog toga što je pelet iz uvoza, a iz dokumentacije se vidi da je otkupna cena u porastu. Cena pakovanja od 15 kg je od 220 do 390 denara (3,57 do 6,33 evra). Marža trgovaca je od 10 do 40 odsto, u zavisnosti od trgovca i kvaliteta peleta", rekla je Simeska Dimoska za Bloomberg Adria TV.

Bloomberg

Istraživanje Bloomberga pokazuje da će Evropa u budućnosti dominirati tržištem peleta sa maksimalnim tržišnim učešćem.

"Zahvaljujući širokoj upotrebi električnih kotlova u segmentima grejanja stambenih objekata, očekuje se da će tržište drvenih peleta stvoriti unosne mogućnosti u sektoru obnovljive energije", navedeno je u istraživanju. "Sve veća potražnja u segmentu grejanja za stambene i poslovne prostore primorava proizvođače da ekstenzivno vade drvene pelete do 2031. godine."

- Napisano uz pomoć Vanje Popović i Suzane Peljto

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar