Ako Rusi zavrnu slavinu, Hrvatska će deo gasa prodati Srbiji

Cela Evropa sa zebnjom čeka četvrtak kada bi nakon remonta trebalo opet da proradi gasovod Severni tok 1. Rusi su još od same najave tog remonta podgrevali neizvesnost oko toga hoće li se nakon njega isporuke nastaviti. Prvi je problem bila isporuka sporne turbine ključne za normalan rad Severnog toka, a ulje na vatru svakako je dolila vest kako je Gazprom objavio nekolicini svojih evropskih kupaca "višu silu". Iz tog se poteza iščitava kako bi državna ruska energetska kompanija mogla nastaviti s ograničavanjem isporuka gasa.

Valja istaći da su zemlje severa Evropske unije u bitno lošijoj poziciji, a Gazprom je već prekinuo isporuke gasa Finskoj, Holandiji i Danskoj. Uprkos tome što to svakako jeste udarac na te zemlje, zbog ranijeg procenta ruskog gasa u kumulativnom miksu nije toliki koliko je to smanjenje isporuka u Nemačku.

U potencijalnoj situaciji kada bi Gazprom na traženje politike zatvorio ventil, odnosno kada bi Rusija, koristeći gas kao oružje, ili sredstvo pritiska, pokrenula "nuklearnu opciju", aktivirala bi se direktiva EU o mehanizmu sigurnosti snabdevanja gasom iz 2017. godine.

"Prema toj direktivi, postoje planovi EU za alarmiranje susjeda unije, zbog čega je EU inzistirao da između zemalja energetske unije, koja je nešto šira od EU, pa u nju pripadaju i BIH i Srbija. Postoje tri stupnja alarmiranja. Njemačka je primjerice objavila prvi stupanj, deset zemalja drugi, a Slovenija je već pozvala susjede na solidarnost. Mađarska se izuzela osim za bilateralne dogovore, zabranivši izvoz energenata, proglašavajući izvanredno stanje", kaže za Bloomberg Adiju energetski analitičar Ivan Brodić.

U tom smislu verovatno je kako će Hrvatska deo gasa koji uvozi, a uvozi znatno više nego što joj je potrebno, morati prodati susedima. Podsetimo, Hrvatska kopneno uvozi dve milijarde kubnih metara, a to je gas koji je protekle dve godine PPD prodao izvan zemlje, uvozi se preko terminala 2,9 milijardi kubnih metara. Hrvatska proizvodi 0,7 milijardi s tendencijom 20-procentnog rasta. Tako da bi ovde, smatra Brodić, uz razgovore s privrednim subjektima bilo prostora za preusmeravanje. "Nevolja je jedina u tome što svi ti subjekti imaju dugoročne ugovore o prodaji te će penali za njihovo kršenje takođe morati biti uključeni u računicu."

Hrvatska ima i skladište veličine pola milijarde, i ono bi, realno je do novembra, kako je Hrvatska dogovorila s ostalim zemljama EU, moglo biti popunjeno 90 odsto.

Zvonimir Kuhtić/Hina

Inače, analitičari su različitog mišljenja po pitanju toga šta će se dogoditi nakon što završi remont Severnog toka 1. Neki, poput analitičara u anketi Bloomberga smatraju kako se treba pripremiti za najgore, jer se Putinu ne može verovati. On često, kažu, donosi neracionalne odluke. Dokaz tome bi bila sama agresija na Ukrajinu.

"Drugi pak smatraju kako, za razliku od trgovine naftom, Rusija nema značajnijeg tržišta za prirodni plin od Europske unije i zajedničke infrastrukture koju su Europa i Rusija (tada SSSR) gradili još od vremena Hladnoga rata. Naime, dok se nafta može vrlo lako prodavati u Kinu i Indiju tankerima, prema Kini je cjevovodna infrastruktura nedostatna, a za izradu nove trebat će godine, dok je zbog konfiguracije terena i loše geopolitike u susjedstvu Indija za plinovode iz Rusije gotovo nedostižna", istakao je za Bloomberg Adriju energetski stručnjak Ivan Brodić.

Kako je prodaja gasa ipak važan činilac ruskoga BDP-a, mnogi analitičari smatraju kako ventili neće biti zatvoreni. Takođe, u kontekstu pada bugarske vlade, ostavke Borisa Johnsona, odbijanja Viktora Orbana da prestane kupovati ruske energente, krize koja trese nemački vladajući SPD i nemačkog traženja rešenja za nadolazeću energetsku katastrofu u jesen, Vladimir Putin neće, smatraju, zatvoriti ventile jer bi to dodatno politički homogenizovalo Zapad, što mu, kada mu spomenute situacije idu na ruku, nikako nije u interesu.

Bloomberg

"Kako bilo, Europska se unija priprema za najlošiji scenarij, a vrlo je blizu i preporuci za proglašenjem energetskog izvanrednog stanja, što je već učinio Vladimir Putin. Dokument koji je objavio Reuters, pokazuje kako su i u EU svjesni kako su za ovu situaciju gotovo potpuno nepripremljeni, jer nije pitanje odakle nabaviti plin, nego kako ga dopremiti ako nema dovoljno plinovoda i LNG terminala, pa preporučuju radikalnu štednju, koju su, uzgred već uvele brojne njemačke savezne pokrajine", ukazuje Brodić.

Zbog toga, ove zime, u EU dominantno možemo očekivati veliki rast cene gasa, ali i nestašice na tržištu. Posebno ako se ventili ipak zatvore, a skladišta ne budu popunjena dovoljno.

"Mi na jugu smo u nešto boljoj situaciji, pogotovo Hrvatska", otkrio nam je ranije Brodić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar