text size
Sve veći problem u snabdevanju i skladištenju gasa u Evropi izazvani ratom u Ukrajini imaće uticaja na zemlje regiona, a za Srbiju je možda najspecifičnija situacija jer nije uvela sankcije Rusiji, a nastavila je i da se snabdeva ruskim gasom kroz evropske priključke. Rusija je dodatno zategla situaciju u isporuci gasa Evropskoj uniji kada je krenula u održavanje turbine na Severnom toku 1, što je smanjilo protok, ali i dodatno smanjila količine gasa za te zemlje na redovnim mesečnim aukcijama. Srbija se snabdeva gasom iz Rusije putem međudržavnog dogovora između dve zemlje, ali koristi gasovode koji idu preko teritorije EU.
"Ne očekujemo prekide u snabdevanju prirodnim gasom, posebno imajući u vidu da se Srbija snabdeva gasom iz drugog pravca, gasovodom Balkanski tok. Kao ozbiljna i odgovorna država, imajući u vidu da je cela Evropa u energetskoj krizi, ostavljamo mogućnost i za nepredviđene okolnosti, bilo da je reč o nepoštovanju međunarodnih ugovora ili tehničkim problemima", navode u odgovoru za Bloomberg Adriju iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Iz ministarstva dodaju da i Srbija već dugo ima krizne planove koji se donose upravo kako bismo “bili spremni i za takve moguće situacije”.
Aleksandar Kovačević, energetski ekspert, kaže za Bloomberg Adriju da je Srbija deo evropskog sigurnosnog sistema za snabdevanje koji smo koristili i 2009. godine, kada su takođe narušeni odnosi Rusije i Ukrajine poremetili snabdevanje tržišta.
"Aktiviranjem mehanizma za sigurnost snabdevanja moći ćemo da računamo na određene količine iz Rumunije i Mađarske. Drugi problem je popunjenost skladišta u Evropi", navodi Kovačević.
Kapaciteti i skladišta EU
BloombergNEF (BNEF) je strateški istraživački tim Bloomberga u sektorima transporta, energije, industrije i poljoprivrede. Prema njihovom poslednjem izveštaju, ako se ruski tokovi vrate nakon radova na održavanju Severnog toka, skladište gasa evropskog perimetra završiće leto na 57,7 milijardi kubnih metara, ili 87 odsto.
PSP Okoli
Ako se ruski tokovi u potpunosti zaustave od 21. jula, kada Severni tok treba da nastavi da radi, evropska skladišta bi krajem septembra dostigla 51 milijardu kubnih metara (76 odsto), što znači da je malo verovatno da će se dostići evropski ciljevi za skladištenje. Što je još više zabrinjavajuće, bez priliva ruskog gasa, evropska skladišta bi bila skoro potpuno prazna do kraja marta 2023. na 0,1 milijardu kubnih metara, s obzirom na pretpostavku o 10-godišnjoj prosečnoj zimi u BNEF-ovom modelu. Zemlje u evropskom perimetru, kao što je Nemačka, verovatno bi morale da izvoze oko četiri milijarde kubnih metara gasa u zemlje kao što su Češka i Slovačka u slučaju potpunog smanjenja tokova.
"Osnovna prognoza za neto ruski uvoz u severozapadnu Evropu, Austriju i Italiju, sada iznosi u proseku samo 51 milion kubnih metara dnevno od jula do septembra. Alternativni izvori snabdevanja ne mogu adekvatno da nadoknade godišnji pad ruskih tokova na sadašnjem nivou, a kamoli potpuni zastoj", navodi se u izveštaju BNEF.
Aktiviranje plana
Regionalni menadžer Srđan Stojković iz kompanije Euro Gas, za Bloomberg Adriju kaže da se ne razume u visoku politiku, ali da je svestan da ako nam Rusi prekinu isporuke gasa, ali i Evropa, da ne znaju šta će raditi.
"Nemamo nikakav rezervni plan, ne znamo šta ćemo raditi ako se isporuke prekinu", navodi Stojković za Bloomberg Adrija.
Kompanijama u Srbiji već je viša cena gasa od prošle nedelje za 12 odsto.
Kovačević kaže da se aktiviranjem mehanizma za sigurnost snabdevanja povlače samo minimalne količine koje se dalje koriste u zemlji samo za ugrožene grupe, za grejanje, prehrambenu industriju, za sve ono što nije komercijalna proizvodnja.
"Moramo da vodimo računa i da su kapaciteti za skladištenje u Evropi dovoljni samo da pokriju pik grejene sezone zimi. Ukrajina je ta koja ima najveće kapacitete za skladištenje gasa i oni su to nedavno i ponudili Evropi. Takođe, i svaki LNG terminal je skladište", navodi ekspret za energetiku.
.webp){kind=icon}
