Tri dana do dana D za isporuku ruskog gasa Evropi. Datum 21. jul je najavljen kao zavšetak remonta na Severnom toku i ponovo puštanje ruskog gasa koji ide ka Evropi. Gazpromu je za taj remont neophodna turbina koja je zbog sankcija uvedenih Rusiji "zaglavila" u Kanadi, gde je poslata na popravku u nemačku kompaniju Siemens.
Bez te turbine, prema ranijim saopštenjima Gazproma, oni ne mogu da garantuju da će gasovod Severni tok moći dobro da radi. Međutim, prema pisanju ruskog "Komersanta", pozivajući se na dobro obaveštene izvore, turibna je iz Kanade poslata avionom za Nemačku.
List navodi da je turbina trenutno u Nemačkoj, zatim će trajektom biti otpremljena do Finske i isporučena Rusiji kopnenim putem. Očekuje se da turbina stigne u Rusiju otprilike 24. jula, ukoliko ne bude dodatnih problema sa logistikom i na carini.
Opširnije
Za Evropu isporuka gasa Severnim tokom 'ruski rulet'
Raste strah u Evropi da bi Rusija mogla totalno da obustavi isporuku gasa Severnim tokom.
12.07.2022
Slovenija: Prvo upozorenje za racinalno korišćenje gasa
Agencija za energetiku Slovenije od sutra proglašava nivo ranog upozorenja.
11.07.2022
Dug evropskih energetskih firmi narastao na 1,7 biliona dolara
Dugove nagomilavaju kako bi pokrile troškove rastuže cene nafte i gasa.
18.07.2022
Međutim, to ne bi trebalo da se dogodi, s obzirom na to da evropski paketi sankcija ne uključuju zabranu isporuke opreme za gas Rusiji.
Kašnjenje turbine moglo bi da odloži puštanje ruskog gasa Severnim tokom, s obzirom na to da Gazprom još nije potvrdio da će pustiti gas čim dobije turbinu. Međutim, Evropljani su nepoverljivi prema Rusiji i strahuju da i uprkos poslatoj turbini, Moskva može naći drugi razlog kao izgovor da trajno prekine isporuke.
To bi, procenjuju evropski zvaničnici, bio ruski revanš na sankcije koje joj je uvela Evropa.
Cena gasa porasla sa toplotnim talasom
Nakon pada cene gasa u petak, 15. jula, kada je iznosio oko 158 dolara po megavat-satu, danas je cena tog energenta skočila i trenutno iznosi 160 dolara po megavat-satu.
Cene su skočile sa toplotnim talasom koji je zahavatio Veliku Britaniju i Francusku, što podstiče potražnju za uključivanjem klima, a samim tim povećava i račune za struju.
Zajedno sa većim računima, gomilaju se i troškovi evropskih energetskih preduzeća zbog rasta cena gasa i nafte. Prema Bloombergovim podacima, njihov ukupan dug narastao je ove godine na više od 1,7 biliona evra, što je više od 50 odsto nego pre 2020. godine.
Nemačkom energetskom preduzeću Uniper SE biće potrebno oko devet milijardi evra sredstava, a češka elektroprivredna kompanija CEZ CP traži do tri milijarde evra da bi prebrodila energetsku krizu.
Evropska skladišta se pune, ali sporo
Evropski strah od nestanka ruskog gasa je opravdan, jer u velikoj mere zavise od tog energenta. On mi je tokom godina bio najveći izvor za punjenje gasnih skladišta.
Prema podacima AGSI, gasna skladišta u Evropi trenutno su popunjena 64 odsto, što je za nekih četiri procenata više u odnosu na prošlu nedelju. To pokazuje da se evropska skladišta pune, ali sporo i još uvek su daleko od minimuma koji ima je potreban da bezbedno „prezime zimu“.
Taj minimum je 80 odsto. Evropske zemlje imaju još dva i po meseca da dostignu neophodnu granicu kako bi za njih ova zima prošla bezbedno.
Iako Evropa od ove godine više dobija LNG-a iz SAD nego ruskog gasa. Ipak, pojedini energetski stručnjaci upozoravaju da je Evropi potrebno mnogo više gasa nego što SAD može da joj isporuči.