Litijumske baterije sve jeftinije dok im preti natrijum kao alternativa

Cene baterija nastavljaju da padaju nakon neviđenog rasta prošle godine, što će olakšati proizvođačima električnih vozila. U međuvremenu, kompanije su otkrile alternativu koja bi mogla još više da smanji potražnju i cene litijuma - natrijum.

Prema godišnjem istraživanju cena litijum-jonskih baterija BloombergNEF-a, prosečne cene pakovanja pale su ove godine na 139 dolara po kilovat-satu, što je pad od 14 odsto sa 161 dolara u 2022. Iako je to najveći pad od 2018, od kada se istraživanje sprovodi, pozadina ovog pada cena je nešto drugačija nego prethodnih godina.

Glavni uzrok pada cena baterija su, istorijski gledano, bile tehnološke inovacije. To nije bio slučaj 2023. godine, kada se pad cena baterija prvenstveno pripisuje nižim troškovima sirovina.

Konkretno, cene litijuma su znatno pale, kao i cene drugih metala koji se koriste u proizvodnji baterija. Iako je potražnja za baterijama nastavila da raste iz godine u godinu, drugu polovinu 2023. godine karakterisao je usporeni rast na nekim tržištima električnih vozila, prvenstveno zbog povećanih troškova zaduživanja i ekonomske neizvesnosti, piše Bloomberg.

Istraživanje pokazuje i da je proizvodnja baterija u Kini premašila globalnu potražnju, što ukazuje na preveliku ponudu širom sveta. Stopa iskorišćenosti proizvodnih postrojenja za velike proizvođače baterija takođe je bila niža tokom ove godine u poređenju sa 2022. godinom, pri čemu postrojenja nisu dostigla svoj maksimalni teorijski kapacitet, dok su neki proizvođači automobila smanjili ciljeve.

Pad cena litijuma

Veliko je pitanje, kao i uvek, šta će se dalje dešavati. Bloombergov tim predviđa da će troškovi pakovanja pasti na 133 dolara sledeće godine. Dugoročno, očekuje se da će cene baterija pasti ispod 100 dolara po kilovat-satu u 2027.

Iznos od 100 dolara se često navodi kao merilo za tačku gde električna vozila postižu paritet cena sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Iako je to korisna referenca, stvarnost je komplikovanija. Bolje je razmišljati o tačkama pariteta cena kao rasponu koji varira u zavisnosti od regiona i segmenta vozila, napominju analitičari.

Neki segmenti su verovatno već dostigli paritet, dok će drugi još uvek zahtevati mnogo niže cene. Gradski automobili u Kini, na primer, već su prešli prag, dok su kamioni u SAD dalje od tog cilja jer se oslanjaju na velike baterije. Takođe je vredno napomenuti da je 100 dolara nominalni iznos koji se koristi više od jedne decenije. Tokom tog perioda, cena izrade vozila sa unutrašnjim sagorevanjem je drastično porasla.

Poslednjih nekoliko godina pokazalo je da cene baterija ne idu uvek silaznom putanjom. Na tom putu može biti neravnina, zbog ulaznih troškova ili dinamike ponude i potražnje. Na kraju krajeva, još uvek je dug put da baterije i električna vozila postanu pristupačniji, a ovaj poduhvat će zahtevati kontinuirano ulaganje u proširenje kapaciteta, istraživanje i razvoj i poboljšanja proizvodnih procesa.

Lokalizacija bi mogla da poveća cene

U narednim godinama, regionalne cene baterija postaće ključne zbog težnji zemalja da lokalizuju lanac snabdevanja baterijama. Trenutno, najpovoljnija su pakovanja u Kini, gde dostižu cenu od 126 dolara, dok su u SAD i Evropi skuplja za 11 odsto i 20 odsto. Razlika u cenama odražava određenu nezrelost tržišta, povećane proizvodne troškove, manje obime proizvodnje, raznovrsnu primenu i uvoz baterija.

Lokalizacija proizvodnje baterija u regionima kao što su SAD i Evropa može u bliskoj budućnosti povisiti cene lokalno proizvedenih baterija. Kako industrija sazreva, ovi troškovi bi se na kraju mogli smanjiti. Cene su veće zbog cena energije, opreme, zemljišta i radne snage u ovim regionima u poređenju sa Azijom, gde se trenutno proizvodi najviše baterija. Lokalne politike kao što je poreski kredit od dolara po kilovat-satu, prema Zakonu o smanjenju inflacije u SAD, mogao bi da nadoknadi deo troškova, iako nije potpuno jasno kako će to uticati na cene.

Države dugo pokušavaju da obezbede zalihe materijala za koje smatraju da su vitalno značajne za njihove industrijske i vojne sposobnosti. Oko 50 metalnih elemenata i minerala ispunilo je te kriterijume u SAD i Evropskoj uniji, uključujući litijum, grafit, kobalt, mangan i retke metale – elemente sa jedinstvenim hemijskim ponašanjem koje ih čini neophodnim za proizvodnju nekih elektronskih, magnetnih i optičkih proizvoda. Većina vitalnih minerala izabrani su zbog svoje uloge u izgradnji infrastrukture potrebne za smanjenje emisija ugljenika, koje su zaslužne za klimatske promene, što je misija koja je podržana stotinama milijardi dolara u subvencijama i poreskim olakšicama, podaci su Bloomberga. Neki se takođe koriste u poluprovodnicima za civilne i vojne komunikacije.

Jeftinija varijanta

S druge strane, velike kompanije koje proizvode baterije možda su našle alternativu litijumu, piše Bloomberg. One počinju da ulažu svoj novac u novu tehnologiju zasnovanu na natrijumu, što je znak da bi moglo doći do još jedne promene u industriji koja je ključna za energetsku tranziciju.

Natrijum – koji se nalazi u kamenim solima i salamuri širom sveta – ima potencijal da prodre u skladište energije i električna vozila jer je jeftiniji i daleko bogatiji od litijuma, koji trenutno dominira baterijama. Ali iako je hemijski i strukturno sličan, natrijum tek treba da se mnogo više koristi, delom zbog boljeg dometa i performansi litijumskih ćelija slične veličine.

Bloomberg

To bi moglo da se promeni. Prošle nedelje, švedski Northvolt AB rekao je da je napravio proboj u tehnologiji, dok je kineski proizvođač električnih vozila BYD Co. potpisao ugovor o izgradnji fabrike natrijum-jonskih baterija vredne 1,4 milijarde dolara. Kineski CATL je već u aprilu rekao da će se njegove baterije na bazi natrijuma koristiti u nekim vozilima od ove godine.

Ako se natrijumovi proizvodi pokažu uspešnim, mogli bi da smanje potrošnju litijuma. Iako mala gustina energije natrijum-jonskih baterija znači da nisu pogodne za veće EV, one bi se sve više mogle koristiti umesto litijuma u ​​vozilima niže klase, manjeg dometa - ili za skladištenje energije u mreži, gde veličina nije takva poteškoća.

BloombergNEF navodi da bi natrijum trebalo da smanji potražnju za oko 272.000 tona litijuma do 2035. godine, ili više od milion tona ako zalihe litijuma ne mogu da ispune potrošnju.

"Joni natrijuma će imati ulogu u poboljšanju ravnoteže ponude i potražnje litijuma", rekao je za Bloomberg Sam Adham, šef odeljenja za materijale za baterije u konsultantskoj kompaniji CRU Group. "To će ublažiti zaista ozbiljne promene u cenama litijuma."

Čak i sa nedavnim padom cena litijuma, natrijum je i dalje jeftinija opcija. Uspehu natrijuma će doprineti i životni ciklus ćelija – koliko puta se mogu napuniti i isprazniti pre nego što ih treba zameniti. Natrijumove ćelije trenutno mogu da izdrže prosečno 5.000 ciklusa, u poređenju sa oko 7.500 za najisplativije litijumske proizvode.

Zasada, sektorom ćelija zasnovanim na natrijumu u razvoju izgleda da će dominirati kineski proizvođači, koji kontrolišu većinu proizvodnje litijumskih baterija. To bi trebalo da im donese prednost u odnosu na evropske i američke rivale.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar