Evropa je požurila da obezbedi kapacitete za nabavku tečnog prirodnog gasa (LNG) kako bi ublažila energetsku krizu zbog sukoba sa Rusijom, ali sada se čini da su planovi za izgradnju novih terminala možda jednostavno otišli predaleko.
Planirani kapacitet LNG terminala mogao bi značajno premašiti potražnju za ovim energentom nakon 2030. godine, budući da Evropska unija (EU) istovremeno pokušava da razvije što više postrojenja na obnovljive izvore.
Drugim rečima, ako se izgrade svi planirani terminali, moglo bi doći do situacije neiskorišćene infrastrukture i naprasno potrošenih milijardi evra.
Opširnije
Amerikanci grade LNG terminal i gasnu elektranu u Crnoj Gori
Američke kompanije Enerflex Energy Systems i Wethington Energy Innovation odabrane su da u Crnoj Gori izgrade terminal za uvoz i izvoz tečnog prirodnog gasa.
12.05.2023
Zelena energija za pet godina može da zameni ruski gas u EU
EU može da zameni ruski prirodni gas zelenim tehnologijama do 2028. godine, a veliki deo troškova te tranzicije može da se nadoknadi uštedom goriva.
11.05.2023
Evropska kupovina gasa usporava zbog očekivanja daljeg pada cena
Kupovina prirodnog gasa potrebna za dopunjavanje skladišta u Evropi sporija je nego inače za ovo doba godine uprkos nedavnom padu cena.
08.05.2023
Greenpeace: Nova LNG infrastruktura u EU povećava emisije ugljenika
Greenpeace upozorava da će LNG terminali dovesti do proizvodnje trećine emisija gasova staklena bašte iz 2019. godine.
30.04.2023
Globalna ponuda LNG-ja se iz nestašice pretvara u prezasićenost
Svetsko tržište postaje preplavljeno prirodnim gasom, što snižava cene i stvara viškove tog goriva u Evropi i Aziji - barem za sledećih nekoliko nedelja.
22.04.2023
"Neke od investicija su osmišljene na osnovu pretpostavke da će uvek biti potražnje negde u Evropi. Međutim, ako svaka zemlja teži da ima svoje kapacitete, a tržišta ne sarađuju, biće mnogo izgubljenih troškova", smatra Ogan Kose iz konsultantske kuće Accenture koji se bavi temom prirodnog gasa.
Zasad, planovi za nove LNG terminale napreduju. Italija se sprema da izgradi četvrti terminal, Nemačka takođe. U ovom slučaju se preferiraju plutajući terminali, koji su jeftiniji i brži za završetak. Planirani su i drugi projekti u zemljama poput Estonije ili Grčke. Ne zaboravimo da Hrvatska namerava da udvostruči kapacitet svog terminala na Krku.
Tokom ove decenije, kapacitet uvoza LNG-ja u EU trebalo bi da poraste za oko 50 odsto, prema Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu iz Detroita.
Istovremeno, postoje scenariji koji govore da potražnja neće toliko rasti, a može čak i pasti. Do 2030. EU bi mogla imati 250 milijardi kubnih metara neiskorišćenih kapaciteta, što je više od polovine ukupne potražnje za gasom u EU 2021. godine.
EU je dobro prebrodila proteklu zimu zbog blagog vremena, manje potrošnje energije i priliva LNG-ja, pa su sada skladišta gasa punija nego inače u ovo doba godine.
Međutim, brodovi i dalje donose LNG u Evropu zbog rizika koji su mogući sledeće zime. Ponekad tankeri čak moraju da čekaju da se istovare.
Čini se da dosad Evropa nema izbora osim da izgradi novu infrastrukturu kako bi zadovoljila trenutnu potražnju za LNG-jem. Terminali nisu izgrađeni da funkcionišu punim kapacitetom tokom cele godine i uobičajeno je da imaju prosečnu godišnju iskorišćenost od 50 do 70 odsto.
Ali zabrinutost leži u nedostatku potražnje na duži rok. Prema jednoj prognozi Međunarodne agencije za energetiku, EU bi mogla smanjiti upotrebu gasa za skoro 45 odsto do 2030. godine jer povećava proizvodnju iz obnovljivih izvora.
S druge strane, iz kompanije Elengy, koja upravlja sa tri kopnena terminala u Francuskoj, kažu da su na nekim evropskim terminalima kapaciteti rezervisani i do 2045. ili 2050. godine, a da je stepen iskorišćenosti njihovih terminala prošle godine bio 95 odsto.