Kako će veće cene nafte uticati na borbu protiv klimatskih promena

Trenutna reakcija na iznenadnu odluku OPEC+ da smanji proizvodnju bila je sasvim jasna, cene nafte su porasle najviše u više od godinu dana. Manje je jasno kako će to uticati na globalnu kampanju za okončanje upotrebe fosilnih goriva koja zagrevaju planetu.

Prošle godine, rast cena energenata i ruska invazija na Ukrajinu bili su i akceleratori i usporivači zelene tranzicije. Dok su razotkrivali lošu stranu oslanjanja na robu koju kontroliše nekoliko zemalja, iznenadna kriza primorala je čak i klimatski najprogresivnije nacije da se okrenu uglju i gasu kao rezervama.

Najnoviji šok cena izazvan OPEC-om se ne razlikuje.

"Što su veći troškovi tradicionalnih goriva, to je veći podsticaj za nastavak tranzicije", rekao je Ole Sloth Hansen, šef robne strategije u Saxo banci. "To je i razlog zašto OPEC ne želi da ugrozi svoje tržište podržavanjem vraćanja cena na nivoe iznad 100 dolara po barelu. To bi naštetilo tražnji i ubrzalo tranziciju."

Proizvođači nafte moraju razmotriti konkurentske alternative za svoj proizvod kao nikada ranije. Cena barela nafte raste, a zelene tehnologije i materijali postaju jeftiniji posle dve godine inflacije. Pogledajte samo litijum. Dok je u ponedeljak nafta skočila, baterije i materijali za električna vozila pojeftinili su skoro tri odsto. Bio je to 15. uzastopni dan pada, a cene su ove godine oslabile 57 odsto. To je olakšalo proizvođačima električnih automobila poput Tesle da snize cene kako sve više električnih vozila izlazi na tržište.

Bloomberg

Pale su i cene drugih važnih materijala. Polisilicijum, koji se koristi za pravljenje panela, pao je za više od 30 odsto u odnosu na prošlogodišnji vrhunac cena. Čelik koji se koristi u turbinama na vetar pao je za 40 odsto u Evropi i više od 20 procenata u Severnoj Americi u odnosu na vrhunac iz 2022.

Iako skuplja nafta može učiniti električna vozila i druge opcije privlačnijima, teško je očekivati brzu tranziciju. Smanjenje proizvodnje OPEC+ moglo bi da dovede do veće eksploatacije drugih zemalja, posebno SAD, iako će uticaj verovatno biti relativno mali.

Glavne zapadne naftne kompanije sa obe strane Atlantika bile su nepokolebljive u svojoj misiji da potroše rekordne profite na nagrade za svoje akcionare, a ne na masovno povećanje nove proizvodnje. Uprkos ponovljenim pokušajima Bidenove administracije prošle godine, američki proizvođači nisu bili voljni da buše više iz straha da će upasti u još jedan ciklus procvata i kraha.

"Možda će biti nešto veće investicije u naftu i gas iz škriljaca", rekao je Will Hares, analitičar Bloomberg Intelligenceu. "Ali velike energetske kompanije neće prilagoditi svoje tranzicione planove zbog smanjenja proizvodnje OPEC+."

Najveći rizik za energetsku tranziciju je to što će više cene nafte favorizovati rast inflacije što je nagnalo centralne banke da brzo podignu kamatne stope prošle godine. To je već donelo promene u finansiranju nekih velikih projekata obnovljivih izvora energije koji su se godinama oslanjali na jeftin dug. Uz jači američki dolar, to bi takođe moglo da poskupi iskopavanje kritičnih metala koji su neophodni za proizvodnju tehnologija kao što su baterije, vetroturbine i kablovi, smatra Hansen iz Saxo banke.

Na kraju, međutim, svaki negativan efekat smanjenja proizvodnje OPEC+ verovatno će izbledeti u poređenju sa drugim faktorima koji pokreću dugoročni marš ka dekarbonizaciji, kaže Torsten Lichtenau, partner u Bain & Co.

Cena nafte će nastaviti da varira, potvrđujući lekciju koju je svet naučio od ruske invazije na Ukrajinu prošle godine o važnosti pouzdanih, domaćih izvora energije. Obnovljivi izvori energije se sve više posmatraju ne samo kao način za smanjenje ugljenika, već i kao način da se ograniči opasna izloženost nepredvidivim proizvođačima fosilnih goriva.

"Energetska bezbednost ima mnogo veći uticaj na energetsku tranziciju", rekao je Lichtenau. "Dugoročno, ovo će ubrzati energetsku tranziciju mnogo više nego što će smanjenje proizvodnje koje podržava cenu nafte."