Trgovci fjučersima nafte, ugovorima koji se izvršavaju u budućnosti, veruju da će centralne banke uspeti da dovedu postojeću inflaciju pod kontrolu. Naime, cena fjučersa nafte koji dospevaju za godinu dana manja je od 96 dolara uprkos činjenici da su cene fjučersa za dospeće u junu ove godine na istorijski visokim nivoima i da se ove godine očekuje rast inflacije na svetskom nivou.
Trenutni rast cena nafte se najčešće pravda strahovima u vezi sa sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini. Uprkos strahovima da će ponuda opasti, OPEC+ je na svom poslednjem sastanku povećao proizvodnju nafte za samo 432,000 barela dnevno. Ova odluka nije nova. Toliko povećanje proizvodnje bilo je predviđeno i dogovorom od pre dve godine kada je OPEC odlučio da drastično smanji proizvodnju, a da je zatim postepeno povećava. Samim tim, OPEC+, čiji je član i Rusija, nikako nije reagovao da potencijalno smanjenje ponude nafte na svetskom tržištu.
Očekivanja trgovaca fjučersima u skladu su sa predviđanjima Američke uprave za energetske informacije (EIA), koja je početkom aprila rekla da očekuje pad cene severnoatlantske nafte brent u 2023. godini. Međutim, analitičari iz EIA su napomenuli da je njihova prognoza „veoma neizvesna“ jer delimično zavisi od trenutnih i eventualnih budućih sankcija Rusiji, uticaja pojedinačnih odluka kompanija koje mogu uticati na rusku proizvodnju nafte, kao i prodaje ruske nafte na svetskom tržištu.
Međutim, kako pored tolikih strahova zbog manje ponude dolazimo do pada cene nafte za godinu dana? Teorija kaže da bi smanjenje ponude trebalo da poveća cene. Isto tako, inflacija i cene nafte se najčešće kreću u istom smeru.
Inflacija je na svetskom nivou trenutno u porastu. Posle inflacije od 3,2 odsto 2020. godine, zabeležena je inflacija od 4,7 odsto prošle godine. Međutim, izgleda da su ovog puta centralne banke dovoljno brzo reagovale povećanjem kamatnih stopa, što je navelo analitičare da veruju da će povećanje kamatnih stopa inflaciju dovesti pod kontrolu. Centralne banke imaju mogućnost da utiču na inflaciju jer kontrolišu količinu novca u opticaju kroz referentne kamatne stope i tržište obveznica.
Američki Fed je od početka godine povećao kamatne stope dva puta i najavio dalja povećanja do kraja godine. Banka Engleske je zatim ispratila tendenciju povećanja referentne kamatne stope. Jedino Evropska centralna banka još uvek nije reagovala na visoku inflaciju, ali pritisak na centralne bankare u evrozoni raste pošto je inflacija u evrozoni skočila na rekordnih 7,5 odsto u aprilu.
Velike su šanse da će do početka sledeće godine kamatne stope dostići tri odsto u SAD i 2,5 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok se u evrozoni očekuje konačni izlazak iz perioda negativnih kamatnih stopa koji je trajao osam godina.
Analitičari očekuju međugodišnji rast inflacije od 5,9 odsto u svetu u 2022. godini. Međutim, projekcije rasta inflacije u 2023. godini su trenutno na 3,6 odsto. Samim tim, čini se kao da je trenutna inflacija kratkoročna pa su i visoke cene nafte kratkoročne.
Međutim, važno je istaći da će povećanje kamatnih stopa uticati na pad BDP-a na svetskom nivou te je, čim su centralni bankari počeli da pričaju o većim kamatnim stopama, Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio svoje projekcije rasta svetske ekonomije na 3,6 odsto u 2022. i 2023. godini. Ovaj pad se poredi sa rastom od 6,1 odsto prethodne godine.
Očekivani pad BDP-a znači smanjenje ekonomskih aktivnosti, što kao posledicu ima i manju potražnju nafte, koja se i dalje masovno koristi u nizu industrija.