EU treba još 100 milijardi evra da zameni ruski gas

Evropu 2023. očekuje manjak u snabdevanju prirodnim gasom, koji je prošle godine izazvan prekidom ruskih isporuka zbog rata u Ukrajini. Globalne isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) ograničene su, vreme je nepredvidivo, a ostatak ruskog gasovodnog toka je isto tako nepouzdan.

Evropska unija (EU) za tekuću grejnu sezonu uspela je da ruski gas zameni kupovinom na svetskim LNG tržištima, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a punjenju gasnih skladišta malo je pomogla i neobično topla jesen i smanjenje potrošnje gasa za oko 10 odsto.

S obzirom na relativnu sigurnost snabdevanja tokom zime, pažnja evropskih donosilaca odluka usmerena je na obezbeđivanje snabdevanja za 2023. godinu i predstojeću grejnu sezonu. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u izveštaju je predstavila rizike i konkretne mere kojima bi EU mogla da izbegne nestašice gasa.

"EU je postigla značajan napredak u smanjenju zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, ali još nije izašla iz opasne zone", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol. "Mnoge okolnosti koje su omogućile zemljama EU da popune svoja skladišta uoči ove zime možda se neće ponoviti 2023. godine."

Za osiguranje rezervi u 2023. biće potrebna dodatna ulaganja od 100 milijardi evra, procenjuje IEA, što je nešto manje od trećine od do sada uloženih 330 milijardi evra. U međuvremenu, belgijski Institut Brigel procenjuje ukupne evropske troškove za obuzdavanje energetske krize, od kupovine gasa do državne pomoći, na 700 milijardi evra.

Jaz između ponude i potražnje

EU uvozi nešto manje od 400 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a sa projektovanim snabdevanjem od 338 milijardi kubnih metara, deficit od 57 milijardi kubnih metara gasa otvoriće se 2023. godine. Do sada preduzetim merama već je obezbeđeno približno 30 milijardi kubnih metara, a preostalih 27 milijardi Evropa će morati da dobije kroz još veću energetsku efikasnost, šire uvođenje obnovljivih izvora energije, elektrifikaciju toplote i promociju promena navika potrošača.

"Sa kratkoročnim pogledom za 2023. godine, nema mnogo manevarskog prostora za povećanje ponude na tržištu, ali smanjenje količine neiskorišćenog gasa nudi neke prednosti, kao i povećanje proizvodnje gasova sa niskim emisijama", IEA savetuje.

EU je 2022. uspela da smanji potražnju za gasom za 50 milijardi kubnih metara, ili nešto više od 10 odsto ukupne potrošnje.

Ograničenja tržišta LNG-a

Jaz između ponude i tražnje zavisi od više faktora, a jedan od glavnih je situacija na globalnom LNG tržištu, kojim Evropa nadoknađuje gubitak ruskog uvoza. U odnosu na prošlu godinu, prema prvim procenama, 2022. godine uvoz LNG-a u Evropu trebalo bi da poraste za 60 odsto, odnosno za 50 milijardi kubnih metara. Dve trećine dodatnih kapaciteta isporučile su SAD, koje su ove godine prvi put pretekle Katar na rang-listi najvećih svetskih izvoznika LNG.

Ipak, 2023. možda neće biti tako povoljna. Evropa je prošle godine imala lakši pristup isporukama LNG, pošto je uvoz u Kinu opao za 20 odsto zbog strogih kovida mera, koje su krajem godine ublažene. U narednoj godini, Evropa će se takmičiti sa Kinom za isporuke LNG-a, pored ostatka azijskih zemalja, gde se očekuje da će potražnja za LNG-om ove godine porasti za sedam odsto u odnosu na 2022. godinu.

Bloomberg

Očekuje se da će evropski uvoz LNG-a dostići oko 120 milijardi kubnih metara godišnje između 2022. i 2025. godine, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na 2021, prema IEA.

Preusmeravanje pošiljki u Evropu stvara probleme nekim azijskim zemljama, koje su cenovno osetljivije od evropskih. U Bangladešu i Pakistanu već je došlo do nestanka struje zbog nedostatka prirodnog gasa.

Pored uvoza LNG-a, Evropa zamenjuje ruski gas i povećanim uvozom iz Norveške, koja je postala najveći izvoznik prirodnog gasa u EU, i stalnim snabdevanjem iz Afrike i Azerbejdžana.

 

Šta će biti sa ruskim gasom

Posle invazije na Ukrajinu i kasnijih zapadnih sankcija, Rusija je smanjila isporuke gasa Evropi sa 140 milijardi kubnih metara na oko 60 milijardi, što je pad od više od 50 odsto. Nakon zatvaranja gasovoda Severni tok jedan i Jamal, tok se nastavlja kroz ukrajinski tranzitni sistem i gasovod Turski tok, ali IEA upozorava da ni taj protok nije zagarantovan.

Scenario IEA o manjku od 27 milijardi kubnih metara gasa u Evropi zasnovan je na pretpostavci da će ruski tokovi potpuno prestati i da se potražnja LNG-a u Kini vrati na nivoe pre pandemije 2019.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar