Cena nafte na svetskom tržištu je pala dok su investitori odmeravali obnovljenu posvećenost Kine striktnoj politici borbe protiv kovida, a dolar je porastao uoči američkih izbora.
West Texas Intermediate fjučersi su pali su na 91 dolar po barelu, nakon što su pali za skoro jedan odsto u prvoj sedmičnoj sesiji dok je Kina ponovo potvrdila svoju posvećenost politici "Covid-Zero", uključujući ograničenja kretanja i blokade koje smanjuju potražnju. Više od 7.000 lokalnih slučajeva prijavljeno je u ponedeljak u najvećem svetskom uvozniku sirove nafte, što je najveći dnevni broj u više od šest meseci.
Bloombergova mera američkog dolara zaustavila je dvodnevni gubitak dok investitori čekaju izbore na sredini mandata, a birači odlučuju o kontroli oba doma Kongresa, guvernera u 36 država i drugim lokalnim izborima. Uoči izbora, predsednik Joe Biden naredio je oslobađanje miliona barela sirove nafte iz strateških zaliha kako bi se smanjile cene benzina.
Sirova nafta je pala za oko četvrtinu u odnosu na junske maksimume jer su znaci globalnog usporavanja, strože monetarne politike i snažnog američkog dolara uticali na cene. Pored toga, trgovci naftom prate dalja ograničenja ruskih tokova od decembra i uticaj smanjenja snabdevanja OPEC+, koja stupaju na snagu ovog meseca.
Cene:
- WTI za isporuku u decembru smanjio se za 0,6 odsto na 91,27 dolara po barelu na robnoj berzi u Njujorku u 5.57 ujutro.
- Brent za obračun u januaru bio je 0,5 odsto niži na 97,47 dolara po barelu na berzi ICE Futures Europe.
"Tržišta nafte su se juče našla u malom zastoju jer je optimizam u pogledu mogućeg ponovnog otvaranja Kine naišao na prepreku", rekao je James Whistler, direktor brokerske kuće Vanir Global Markets Pte u Singapuru. Ipak, fundamentalni pokazatelji i dalje ukazuju na bikovske izglede, rekao je on, navodeći smanjenje cena OPEC-a i nadolazeće sankcije Rusiji, što bi moglo da vrati brent iznad 100 dolara po barelu.
.webp){kind=icon}
