Nafta skočila pošto je Trump zapretio eskalacijom rata

Cena nafte naglo je porasla nakon što je američki predsednik Donald Trump obećao eskalaciju rata u Iranu u narednim nedeljama, što je umanjilo nade u brzo rešenje i produžilo poremećaje u tokovima energije kroz ključni Ormuski moreuz.

Brent je porastao blizu 108 dolara za barel, dok je West Texas Intermediate bio oko 106 dolara, posle Trumpovog obraćanja naciji u udarnom večernjem terminu, u kojem je rat predstavio kao uspeh. Predsednik je rekao da će SAD "izuzetno snažno" napasti Iran u naredne dve do tri nedelje, kao i da će se Ormuski moreuz "prirodno" otvoriti nakon završetka sukoba, bez dodatnih detalja ili jasnog vremenskog okvira.

"Ništa u Trumpovom govoru ne menja osnovnu realnost na tržištu: moreuz je praktično zatvoren već mesec dana, a tokovi su i dalje značajno ograničeni, uz verovatno još najmanje nekoliko nedelja poremećaja, ako ne i duže", rekao je Robert Rennie, šef istraživanja za sirovine u Westpac Banking Corp. Dodao je da se očekuje da će se brent u kratkom roku kretati između 95 i 110 dolara za barel.

Cena nafte je prethodnih dana pala, dok su šira tržišta rasla, nakon što je Trump nagovestio moguće rešenje sukoba na Bliskom istoku u roku od nekoliko nedelja, ali je njegov govor iz Bele kuće uneo dodatnu neizvesnost oko završetka rata. Predsednik SAD ponovo je zapretio napadima na iranska naftna postrojenja.

Sukob je praktično zatvorio Ormuski moreuz, čime su prekinute isporuke sirove nafte, gasa i proizvoda poput dizela ka svetskim tržištima, što je podiglo cene energije i pojačalo strah od inflatorne krize. Cena nafte je u martu imala veliki mesečni rast, a brent je i dalje viši za preko 40 odsto u odnosu na period pre rata.

Zastoj oko Ormuskog moreuza trenutno je najvažnije pitanje za energetska tržišta. U ponedeljak je Trump rekao da će SAD uništiti iransku infrastrukturu, uključujući elektrane, ukoliko se moreuz ne otvori, dok je u utorak pozvao druge države da preuzmu kontrolu nad plovnim putem. Ujedinjeni Arapski Emirati su među državama Persijskog zaliva koje pozivaju Ujedinjene nacije da odobre upotrebu sile kako bi se moreuz ponovo otvorio.

Iran i Oman će odlučiti o budućnosti moreuza, izjavio je u sredu ministar spoljnih poslova Irana Abbas Araghchi, prenela je državna televizija Press. Ormuski moreuz neće biti otvoren na osnovu "apsurdnih poteza" predsednika SAD, dodao je IRIB, pozivajući se na saopštenje Iranske revolucionarne garde.

Trump je u obraćanju iz Bele kuće kasno u sredu rekao da je rat "veoma blizu" završetka, ali je dodao da će vojne operacije uskoro biti pojačane u Iranu. Naveo je da ćemo "u naredne dve do tri nedelje vratiti ih u kameno doba, gde im je mesto". Takođe je rekao da bi države koje dobijaju naftu preko Ormuskog moreuza trebalo da preuzmu vodeću ulogu u zaštiti isporuka.

"Karakteristična neodređenost predsednika ostavlja otvorene različite vojne opcije u kratkom roku, iako istovremeno nagoveštava relativno kratak vremenski okvir američkog učešća", rekao je Claudio Galimberti, glavni ekonomista u Rystad Energy sa sedištem u Hjustonu. "Dok ne bude sve jasno o putu ka smirivanju sukoba, tržišta će verovatno ostati veoma nestabilna."

Bloomberg

Čak i ako bi se sukob završio u narednih nekoliko nedelja, bilo bi potrebno vreme da se normalni tokovi kroz Ormuski moreuz obnove, dok je deo energetske infrastrukture oštećen i zahteva dugotrajne popravke. Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je da bi uskoro moglo doći do racionalizacije energije u pojedinim državama, kako se šok u snabdevanju naftom produbljuje ovog meseca.

Tokom sukoba, koji ulazi u šestu nedelju, Trump je menjao stavove - od pretnji vojnom eskalacijom do tvrdnji da je dogovor blizu. Poslao je potpredsednika JD Vancea da prenese ultimatum Iranu: ili sporazum ili napadi na ključnu infrastrukturu.

Iranska vojska je "spremna za svaki scenario", prenela je Iranska studentska novinska agencija, pozivajući se na portparola ministarstva spoljnih poslova Esmaila Baghaeija, koji je dodao da su zahtevi SAD "maksimalistički i nelogični".

Investitori sve više ulažu u opcione ugovore koji im omogućavaju profit u gotovo svakom scenariju - bilo da dođe do brzog rešenja koje bi oborilo cenu nafte ili do njenog daljeg skoka. Zabeležen je i manji broj spekulativnih opklada da bi cena svetskog referentnog tipa nafte mogla porasti do 450 dolara za barel.

"Ovaj skok predstavlja svojevrsno resetovanje percepcije tržišta koje je bilo previše opušteno", rekao je Stefano Grasso, viši portfolio menadžer u fondu 8VantEdge. Dodao je da je fond "preduzeo nesvakidašnji korak kupovine zaštite i povećanja izloženosti energetskom sektoru. Odnos rizika i potencijalne dobiti sada je previše privlačan da bi se ignorisao".