Bakar nikad skuplji - AI bum podstiče potražnju

Cena bakra trenutno je oko 14.000 dolara po metričkoj toni, što je istorijski najviša cena tog metala. Bakar se od pada cene za vreme pandemije kovida, kada je bio oko 5.000 USD/MT pa sve do danas nalazi u uzlaznom trendu, odnosno cena je rasla uz manje korekcije te je zabeležila rast od 187,9 odsto u tih šest godina, podstaknuta najviše ulaganjima u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

 

 

Tehnološki napredak, razvoj veštačke inteligencije i prelazak s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije među ključnim su pokretačima rasta potražnje za bakrom. U svakoj od navedenih grana ključnu ulogu igra bakar, koji je izuzetno bitan kao provodnik električne energije. Zahvaljujući dobroj električnoj i toplotnoj provodljivosti, otpornosti prema koroziji i lakoj obradivosti, potreba za bakrom raste s razvojem novih tehnologija.

Bakar se po električnoj provodljivosti nalazi odmah ispod srebra, ali se zbog razlike u ceni uglavnom koristi bakar, stoga je upravo ta električna provodljivost najčešće prepoznato svojstvo upotrebe bakra. Ceo svet ističe važnost obnovljivih izvora energije, pogotovo nakon energetske krize izazvane ratom u Ukrajini i nesigurnosti snabdevanja naftom zbog rata u Iranu. Samim tim se i druge industrije poput automobilske žele prilagoditi tako što prebacuju fokus na električna vozila, za koje je takođe potrebno mnogo bakra.

Trenutna infrastruktura data centara nije dovoljna te zaostaje za brzim razvojem veštačke inteligencije, stoga se veliki kapital ulaže u izgradnju data centara i puno se novca troši za materijal za njihovu izgradnju, u koje ubrajamo i ogromne količine bakra, koji se koristi za napajanje, distribuciju i povezivanje.

Cena bakra takođe zavisi od njegove količine u rezervama i njegove godišnje proizvodnje. Najveće rezerve bakra imaju Čile, Australija, Peru i Rusija, dok su vodeći proizvođači u 2025. bili Čile, DR Kongo, Peru, Kina i Rusija.

 

 

Uprkos značajnim rezervama i dostupnosti tog metala u prirodi, treba napomenuti da je kvalitet rude znatno lošiji. Prosečni udeo bakra u rudama je pao za 40 odsto od 1991, što znači da je za istu količinu bakra danas potrebno preraditi više rude, odnosno nastaju veći troškovi, više je vode i energije utrošeno, više je otpada napravljeno, a i emisije štetnih izduvnih gasova su veće.

Dodatni pritisak na ponudu stvaraju i očekivanja američkih carina na uvoz rafinisanog bakra, koja su podstakla povećan izvoz prema SAD i smanjila dostupne zalihe na ostalim tržištima. Zalihe bakra na Londonskoj berzi metala pritom su pale vrlo nisko, što takođe dodatno podstiče poskupljenje bakra.

Povećana potražnja za bakrom i rast njegove cene utiču i na zaradu kompanija koje ga rudare ili prerađuju. Najznačajnija kompanija po iskopanim metričkim tonama bakra u 2025. je BHP u Australiji, koja ima rudnike po celom svetu, uključujući rudnik Escondida u Čileu, čija je proizvodnja u 2025. bila više od dva miliona tona bakra, čak 28 odsto veća nego tri godine ranije. Iza nje je Codelco, državna kompanija Čilea, koja se bavi istraživanjem, eksploatacijom i preradom bakra, a ima nekoliko velikih rudarskih kompleksa. Codelco ima oko šest odsto svetskih rezervi bakra, što je strateški povoljno za kompaniju, uzevši u obzir da će troškovi rudarenja nastaviti da rastu.

Visoka cena tog metala mogla bi imati šire posledice i na investicione planove kompanija. Kod data centara skuplji bakar povećava kapitalna ulaganja kroz više troškove napajanja, distribucije električne energije i hlađenja, upravo u trenutku snažnog rasta investicija u AI infrastrukturu. To bi kompanijama koje ulažu u data centre moglo smanjiti isplativost novih projekata ili usporiti njihovu realizaciju.

Možemo zaključiti da je bakar trenutno izrazito bitan u napretku tehnologije u koju ceo svet ulaže veliki kapital i za koju ima velika očekivanja. Zato je bakar uz plemenite metale poput zlata i srebra jedan od odabranih metala u portfelju investitora.